Igre 
Kada su ljudi počeli da piju alkoholna pića: Neki istorijski dokazi sugerišu da je pivo postojalo pre 13.000 godina
Komentari08/02/2025
-09:32
Okupljanje sa društvom kako biste se zabavili uz pivo ili čašu vina nije baš moderna aktivnost. Zapravo, ljudi prave i piju alkoholna pića još od davnina. Kroz istoriju, ljudi su konzumirali alkohol iz različitih razloga — kao deo verskih rituala, za socijalno povezivanje, u medicinske svrhe, i na kraju krajeva radi uživanja.
History.com piše o nekima od najranijih poznatih primera ljudi koji su pravili i konzumirali pivo, sake, vino i druga alkoholna pića.
Pivo, Izrael - 11.000 godina pre nove ere
Najraniji dokazi o alkoholu koji je napravio čovek otkriveni su na nalazištu u pećini Rakefet, blizu današnje Haife, Izrael. Tamo su pokopani Natufijci — grupa lovaca-sakupljača sa istočnog Mediterana. Istraživači sa Stanford univerziteta analizirali su ostatke sa kamenih ploča pronađenih u pećini, i prepoznali dokaze o proizvodnji piva.
profimedia
U članku objavljenom u "Journal of Archaeological Science: Reports" 2018. godine, autori pretpostavljaju da su Natufijci pravili pivo za ritualne gozbe kako bi odali počast preminulim članovima svoje zajednice.
"Ovo otkriće ukazuje na to da pravljenje alkohola nije nužno bilo rezultat viška proizvodnje u poljoprivredi, već da je razvijeno iz ritualnih razloga i duhovnih potreba, barem delimično, pre nego što je poljoprivreda postala uobičajena", izjavila je Li Liu, profesorka kineske arheologije na Stanfordu.
Međutim, prema Stivenu D. Batijuku, višem istraživačkom saradniku i predavaču na Odeljenju za bliskoistočne i srednjoistočne civilizacije i Arheološkom centru Univerziteta u Torontu, verzija piva koju su pravili Natufijci "nije ni nalik onome što pijemo danas". Bilo je više poput kaše od žitarica nego osvežavajućeg napitka.
Pivo od pirinča (Sake?), Kina - 7.000 godina pre nove ere
Nakon sprovođenja hemijskih analiza ostataka pronađenih na ranoj keramici iz Jiahu, neolitskog naselja u dolini reke Huanghe u Kini, tim istraživača pod vođstvom molekularnog arheologa Patrika Mekgaverna sa Univerziteta Pensilvanija otkrio je da se mešani fermentisani napitak od pirinča, meda i voća (plodovi gloga i/ili grožđa) proizvodio već 7.000 godina pre nove ere. Kao što tim navodi u članku iz 2004. godine objavljenom u "Proceedings of the National Academy of Sciences", njihova otkrića "pružaju direktne dokaze o fermentisanim napicima u drevnoj kineskoj kulturi, koji su imali značajnu društvenu, religijsku i medicinsku vrednost".
profimedia
Povezane vesti
Dakle, šta je tačno bio ovaj rani oblik alkohola? Pošto sadrži med, neki su ga uporedili sa medovinom, dok drugi smatraju da je više ličio na vrstu sakea jer je takođe pravljen od pirinča. Prema Batijuku, napitak je uglavnom bio napravljen od plodova gloga—jedne od retkih bobica koje prirodno sadrže kvasac koji omogućava fermentaciju. Međutim, dodaje, ne bi trebalo da se smatra vinom u najstrožem smislu.
"Najbolje je ovo smatrati više grogom—napitkom veštice, ako želite", kaže on, napominjući da je verovatno imao prilično visok sadržaj alkohola i da nije sličan ničemu što pijemo danas. Napitak je korišćen u pogrebnim ceremonijama, objašnjava Batijuk, "verovatno u pogrebnim obredima, omogućavajući živima da komuniciraju sa duhovima kroz svoje 'promenjeno stanje svesti'".
Vino, Gruzija - 5.980 godina pre nove ere
Ostaci na velikim zemljanim posudama datiranim iz 5.980. godine pre nove ere, otkopanim na dva arheološka lokaliteta blizu Tbilisija, u Gruziji, predstavljaju najraniji dokaz tradicionalnog vina pravljenog od grožđa, kaže Batijuk. Istraživački tim, predvođen Mekgavernom, objavio je svoja otkrića u "Proceedings of the National Academy of Sciences" 2017. godine. Dokazi o vinu pronađeni su u domaćinskim kontekstima na više lokaliteta povezanim sa različitim društvenim klasama, "što sugeriše da je vino bilo prilično rasprostranjeno u društvu—zajednički napitak“, objašnjava Batijuk, dodajući da su ga pravili "obični farmeri".
profimedia
Ukupno osam velikih keramičkih posuda—verovatno korišćenih za fermentaciju, sazrevanje i skladištenje vina—pronađeno je sa ostacima; neke su bile ukrašene slikama grožđa i ljudi koji plešu, izveštava BBC. Ostaci su sadržavali vinsku kiselinu, koja se u značajnim količinama nalazi samo u evroazijskom grožđu (Vitis vinifera) na Bliskom istoku, kao i u vinu pravljenom od tog grožđa. Takođe su sadržavali male, citrične i jabučne kiseline, koje se nalaze u istoj vrsti grožđa.
Čiča, Južna Amerika - 5.000 godina pre nove ere
Neki od najranijih poznatih keramičkih predmeta iz oblasti Anda u Južnoj Americi potiču iz perioda oko 5.000. godine pre nove ere i verovatno su korišćeni za prenošenje i čuvanje čiče: napitka koji se uglavnom pravi od fermentisanog kukuruza, zajedno sa maniokom, divljim voćem, kaktusima i krompirom, prema rečima Mekgaverna. Kukuruz je smatran svetom biljkom za Inke i druge civilizacije tog perioda, a čiča se koristila kao vrsta valute.
profimedia
"U kasnoj preistoriji, ogromna lokalna i državna imanja, većina na strmim, terasastim padinama i navodnjavanim ravnicama pustinja i dolina, bila su posvećena proizvodnji kukuruza", piše Mekgavern. Sama poljoprivreda, objašnjava, "uglavnom je bilo pokretano čičom"—sa lokalnim stanovništvom koje je radilo zemlju u zamenu za ovaj napitak. Pored toga, čiča se konzumirala u velikim količinama tokom i nakon poljoprivrednog rada, "što je stvaralo svečanu atmosferu uz pevanje, plesanje i šale", navodi on.
Destilovani liker, Evropa - 1.400-1.600 godine
Dok su prirodno fermentisani alkoholi poput piva i vina postojali još u antičko doba, destilisani alkohol postoji tek nekoliko stotina godina.
Povezane vesti
"Destilacija je zaista nedavni razvoj—barem u kontekstu našeg odnosa prema alkoholu", kaže Edvard Slingerland, profesor filozofije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i autor knjige "Drunk: How We Sipped, Danced, and Stumbled Our Way to Civilization".
"O destilaciji znamo već vekovima, Aristotel je to opisao, i principi destilacije su bili dobro razumevani dugo vremena, ali raditi to na bilo kojoj vrsti većeg nivoa zaista je tehnološki izazovno jer morate da održavate tečnost na vrlo konstantnoj temperaturi", naveo je.
profimedia
Iako su u kineskim, indijskim, grčkim i egipatskim društvima postojali pokušaji destilacije alkohola u malim razmerama, tek zahvaljujući arapskim tehnološkim unapređenjima u kasnom srednjem veku, alkoholna pića su postala šire konzumirana. Izum štampe i pokretnih slova takođe je odigrao veliku ulogu u širenju destilacije. Pre toga, recepti i uputstva su bila uglavnom ograničena na manastire, medicinske škole i apoteke.
Objavljena u Nemačkoj 1500. godine, knjiga "The Virtuous Art of Distillation" Hijeronimusa Brunšviga smatra se prvom velikom knjigom o procesu destilacije i fokusira se na medicinsku destilaciju. Do 1600-ih, prosečna osoba u Evropi imala je pristup destilisanim alkoholima poput džina i ruma - što je zapravo bio veliki preokret.
"To alkohol čini mnogo opasnijim", objašnjava Slingerland.
Alkoholna pića stvorena prirodnom fermentacijom, poput piva i vina, mogu dostići samo određeni ABV (alkohol po zapremini), objašnjava on. Destilacija, s druge strane, nema tu sigurnosnu karakteristiku, i moguće je napraviti alkoholna pića koja su mnogo opojnija, sa, recimo, 90 odsto ABV.
Destilacija je takođe učinila alkoholna pića robom. "Destilisani alkoholi traju veoma dugo i mogu se transportovati, pa tako ljudi pretvaraju višak žitarica u destilisane alkohole - i sada ih mogu trgovati na velikim udaljenostima", kaže Slingerland.
Komentari (0)