Igre 
Šta je taktičko nuklearno oružje i da li postoji pretnja da bi Rusija mogla da ga upotrebi u Ukrajini?
Komentari08/05/2022
-19:31
Na početku ruske invazije na Ukrajinu, predsednik Rusije Vladimir Putin je odmah stavio do znanja svetu da je Rusija nuklearna sila, što su analitičari tumačili kao poruku Zapadu da se ne meša u sukob. Iako postoje oni koji strahuju da bi Rusija mogla da iskoristi taktičko nuklearno oružje tokom sukoba u Ukrajini, za sada dokaza za te tvrdnje na terenu nema, a to pitanje otvaralo se u više navrata posle izjava bezbednosnih i obaveštajnih zvaničnika, ali i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Stručnjaci ističu da pripreme za takav potez ne bi mogle da prođu neopaženo i nadaju se da će tabu upotrebe nuklearnog oružja u ratu koji postoji od 1945. godine potrajati još dugo.
Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns rekao je nedavno da pretnja od moguće ruske upotrebe taktičkog nuklearnog oružja manjeg dometa ne može olako da se shvati, iako je istakao da za sada ne postoje dokazi zbog kojih bi se zabrinutost povećala.
Mnogi se sećaju Putinove izjave sa početka invazuje da "svi koji se budu mešali u trenutne događaje ili budu napravili neprihvatljivu stratešku pretnju po Rusiju, moraju da znaju da će ruski odgovor biti munjevito brz".
"Imamo sve instrumente kako bismo uputili munjevito brz odgovor, takve da niko drugi ne može njima da se podiči. I ako budemo morali, iskoristićemo ih", rekao je Putin. Samo nekoliko dana pre toga, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je kako je situacija "opasna, stvarna, i ne sme se potcenjivati, iako Rusija želi da izbegne nuklearni rat".
Međutim, sada se otvorilo pitanje upotrebe taktičkog nuklearnog oružja koje je menjeg dometa nego strateško, odnosno mogućnosti njegove upotrebe na samom ratištu u Ukrajini. Ipak, povodom tih navoda stižu demanti iz Moskve.
"U više navrata smo morali da negiramo insinuacije o eventualnoj primeni nuklearnog oružja tokom specijalne vojne operacije. To su namerno izgovorene laži", rekao je zvaničnik ruskog diplomatskog resora Aleksej Zajcev na konferenciji za novinare.
Zamenik direktora Odeljenja za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije istakao je da se Moskva strogo pridržava principa da "u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on ne sme biti pokrenut".
Povezane vesti
"Prošle godine je upravo Rusija uspela da ubedi SAD, a zatim i celokupnu nuklearnu petorku da potvrdi privrženost tom principu", naveo je Zajcev.
Šta je taktičko nuklearno oružje?
Za početak, trebalo bi napraviti razliku između taktičkog nuklearnog oružja i strateškog nuklearnog oružja. Nuklerano naoružanje nije korišćeno u ratu od 1945. godine kada su dve atomske bombe bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.
Kako objašnjava Nina Tanenvald, viši predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Braun u SAD, to znači da postoji tradicija nekorišćenja nunklearnog oružja duga 76 godina.
"I to je najvažnija odlika nuklearnog doba, i zaista želimo da tako ostane", rekla je ona za Euronews Next.
Danas Rusija ima najveći nuklearni arsenal sa oko 6.247 nuklearnih bojevih glava, dok SAD imaju 5.550, sudeći prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja iz januara ove godine. Međutim, to oružje je različite snage i namene.
"Ako uđemo u neklearni rat sa strateškim oružjem, to bi na kraju značilo kraj cvilizacija u obe zemlje", rekla je Nina Tanenvald.
Oko 2.000 ruskih nuklearnih bojevih glava su kraćeg dometa, što znači da je to takozvano "taktičko nuklearno oružje" koje se drži u skladištima. Reč je o oružju koje je pravljeno tako da može da se koristi na ratištu protiv trupa, formacija, tenkova ili bunkera, piše Euronews. Te bojeve glave mogu da budu na nekim raketama kraćeg dometa kao što su iskander-M.
Povezane vesti
Taktičko nuklearno oružje je razvijeno tokom Hladnog rata sa ciljem da se osnaži nuklearno odvraćanje. Nina Tanenvald ističe da je problem bio, ako postoji samo strateško nuklearno oružje, to što ono ima preveliku snagu, i da će se ljudi plašiti da ga upotrebe. Zbog toga je pretnja odvraćanjem bila manje kredibilna.
"Argumenti su bili, ako imate manje razorno nuklearno oružje, pretnja da će ono biti iskorišćeno će biti kredibilnija. To oružje izaziva manje štete i zato se smatralo da će odvraćanje biti snažnije", rekla je.
Međutim, trenutni rizik podrazumeva da postoji šansa da bi svetski lideri mogli da posegnu za tim oružjem u vremenima krize.
Povezane vesti
Koliko je razarajuće to oružje?
Stručnjak za rusko nuklearno oružje Pavel Podvig i viši istraživač u Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja kaže da postoji veoma malo scenarija na ratištu gde bi ogromna moć koju daje nuklearno oružje mogla da ima taktičku svrhu - npr. da se unište čvrste podzemne strukture bunkera.
On ističe da glavna svrha taktičkog nuklearnog oružja zapravo ostaje strateška: da se teroriše neprijatelj i da se ostvari prednost u konfliktu. "Ceo pojam mini-nuklearki ili ograničenih napada je samo način da se pronađe svrha za to oružje i da se na neki način opravda njihovo postojanje", rekao je Podvig za Euronews Next.
Dodaje da glavni cilj tog oružja nije napad na vojne mete već da se demonstrira volja i spremnost da se napadne i ubije mnogo civila. Pod pojmom "taktičko nuklearno oružje" podrazumeva se da ono može biti korišćeno sa relativno malim dometom, a svakako manjim od strateškog.
Tanjug AP/Korean Central News Agency/Korea News Service via AP
Taktička nuklearna oružja mogu dosta da variraju kada su u pitanju njihove veličine i snaga. Najmanje može biti snage jednog kilotona ili manje (oko hiljadu tona TNT eksploziva), a posledice mogu da se razlikuju u zavisnosti od veličine same bojeve glave, koliko daleko iznad zemlje eksplodira, i samog okruženja. Neke bojeve glave koje poseduje SAD a koje se smatraju "taktičkim" nuklearnim oružjem imaju snagu i do 100 kilotona, piše portal Grid.
Poređenja radi, atomska bomba koja je bačena na Hirošimu u Japanu tokom Drugog svetskog rata, kada je stradalo 146.000 ljudi, bila je snage 15 kilotona, a smatra se da naveće strateško oružje koje Rusija ima iznosi oko 800 kilotona, prenosi BBC.
Većina nuklearnog naoružanja danas je promenjivog kapaciteta, što znači da se snaga ekplozije može povećati ili smanjiti u zavisnosti od situacije i vojnih ciljeva. Na primer, poslednja verzija B61 nuklearne bombe koju su razvile SAD može da oslobodi 0,3, 1,5, 10 ili 50 kilotona.
Koliko je daleko Putin spreman da ide?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u intervjuu za CNN rekao kako bi Putin mogao da pribegne nuklearnom ili hemijskom oružju. Njegova zabrinutost, kako kaže, potiče od toga što smatra da "Putin ne ceni živote ljudi u Ukrajini". Zelenski je dodao i da bi zbog toga trebalo da "bude zabrinut ne samo on, već i ceo svet".
Među stručnjacima vladaju različita mišljenja o tome da li će se iz Kremlja zaista odlučiti na potez kakav podrazumeva korišćenje taktičkog nuklearnog oružja.
Istoričar Nijal Ferguson rekao je nedavno za CNBC kako ne isključuje mogućnost da ruski predsednik iskoristi oružja za masovno uništenje poput hemijskog ili taktičkog nuklearnog oružja, ukoliko "ne dođe do vojnog uspeha korišćenjem konvencionalnih snaga".
"Postoje ozbiljni rizici da Bajdenova administracija ove pretnje shvata previše opušteno. Strategija SAD je, izgleda, da 'puste Rusiju da iskrvari', ali to bi mogla biti veoma opasna strategija", rekao je Ferguson.
Prema njegovim rečima, ako dođe do toga da Rusija koristi oružja za masovno uništenje, donosioci odluka u Vašingtonu i Evropi našli bi se pred velikom dilemom, jer su u nekoliko ranijih navrata govorili kako ne žele niakkav direktan vojni sukob sa Rusijom.
Sa druge strane, Filips O'Brajen sa univerziteta "Sent Endrjuz" rekao je za isti medij kako je "malo verovatno, ako ne i nemoguće", da će Putin zaista iskoristiti oružja za masovno uništenje u ratu sa Ukrajinom.
Kako je objasnio, takav potez bi doveo do još veće međunarodne podrške Ukrajini i do još žešćih sankcija Rusiji, a nije jasno ni kako bi oružja za masovno uništenje doprinela ostvarivanju ruskih političkih ciljeva. "Mogli bi da ubiju ljude u nekim gradovima - ali kako će to tačno da im pomogne da pobede u ratu", upitao je O'Brajen.
Nina Tonenvald ima drugačiju vrstu zabrinutosti. "Ako bi Putin osetio pretnju po njegovu vladavinu, ako ne bi pokazao uspeh u Ukrajini ili ako ne bi delovao jak, da li bi posegnuo za nuklearnim oružjem", upitala je.
Razmeštanje nuklearnog oružja ne prolazi neprimećeno. Ono je smešteno u posebnim skladištima, a u slučaju Rusije, to je obično na određenoj udaljenosti od vojnih baza, u zaštićenim objektima, ističe Pavel Podvig.
"Ono bi moralo da bude izneseno iz bunkera i utovareno na kamione, prevezeno do vazdušne baze, istovareno i onda montirano. To bi bio vidljiv korak", dodao je.
Komentari (0)