Igre 
Veza SAD i potopljenog ponosa ruske mornarice, Bajden tvrdi: Ovo bi moralo da prestane
Komentari07/05/2022
-13:10
Od kada je 14. aprila u Crnom Moru potonuo ruski brod Moskva, oprečne su informacije o tome kako je to potonuća i došlo. Dok se to sa jedne strane vidi kao veliki uspeh ukrajinske vojske, Rusija i dalje tvrdi da je do potapanja došlo zbog požara u skladištu oružja.
Sada su novi obaveštajni podaci o kojima piše NBC ukazali na umešanost Sjedinjenih Američkih Država u potapanje ruskog broda. Ove navode Pentagon demantuje.
Naime, brod Moskva bio komandni brod Crnomorske flote Rusije i projekta 1164 Atlant i bio je opremljen sa 16 raketnih lansera P-1000 Vulkan, dometa od najmanje 700 kilometara. Ako se potvrde informacije o tome da je "Moskva" izgubljena nakon borbenih delovanja ukrajinskih snaga, to će biti zabeleženo kao gubitak najveće vojne pomorske jedinice u poslednjih 40 godina.
SAD su ranije objavile da je ovaj brod pogođen sa dve ukrajinske rakete Neptun, ali novi podaci ukazuju na to da je Kijev u ovom slučaju imao pomoć Vašingtona.
Uloga SAD
Iako zvaničnici SAD navode da nisu znali da će ukrajinska vojska ciljati brod "Moskva", obaveštajni podaci koje dele sa Ukrajinom pomažu u odbrani od ruskih brodova.
profimedia
Premda ne pominje direktnu ulogu SAD u potapanju ovog broda, NBC njuz izveštava kako su upravo podaci koje je Vašington delio sa Ukrajinom bili ključni za ovaj događaj. Ovi navodi, pak, ne čude, zbog dosadašnje pomoći ove zemlje Ukrajini.
Ranije ove nedelje i The Times je izvestio o mogućoj ulozi SAD u napadu na rusku krstaricu. Kako je naveo Times, avion Boing P8 Poseidon leteo je iznad Crnog mora uoči napada na krstaricu i Ukrajincima dao podatke o lokaciji. Američki avion bio je, navodi se, u krugu od oko 160 kilometara od krstarice na dan kada je pretrpela katastrofalnu štetu, a kasnije i potonula.
Povezane vesti
P8, čija je vrednost oko 330 milijuna funti, najsofisticiraniji je avion za lociranje i lov na podmornice te praćenje ratnih brodova u američkom arsenalu. Može iznad vode ispustiti male plutajuće potrošne sonarne sisteme, koji sprovode podvodno akustičko istraživanje kako bi detektovao neprijateljska plovila.
Demanti zvaničnika
Međutim, američki zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi izveštavanje o razmeni američkih obaveštajnih podataka sa Ukrajinom moglo da naljuti Putina i izazove nepredvidiv odgovor i demantuju bilo kakvu umešanost u napad na ovaj ruski brod.
Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je u saopštenju u petak da SAD "nisu dale Ukrajini konkretne informacije o ciljanju 'Moskve'".
"Nismo bili uključeni u odluku Ukrajinaca da ciljaju brod ili u operaciju koju su izveli. Nismo imali prethodnog saznanja o nameri Ukrajine da gađa brod. Ukrajinci imaju sopstvene obaveštajne sposobnosti da prate i gađaju ruske mornaričke brodove, kao što su uradili u ovom slučaju", rekao je Kirbi, prenosi NBC njuz.
On je dodao da pored SAD, Ukrajina dobija obaveštajne podatke i od drugih zemalja i da i sama ima "prilično razvijenu sposobnost prikupljanja obaveštajnih podataka".
Uz to, oglasio se i predsednik SAD Džozef Bajden, koji je je razgovarao sa zvaničnicima zbog zabrinutosti u vezi s medijskim izveštajima o razmeni obaveštajnih podataka Vašingtona sa Kijevom.
Povodom tih navoda, Bajden je istakao da bi curenje informacija o obaveštajnim podacima "moralo da prestane".
Tanjug/AP/Carolyn Kaster
Povezane vesti
U jučerašnjem telefonskom razgovoru sa direktorom CIA Vilijamom Bernsom, direktorkom Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns i ministrom odbrane Lojdom Ostinom, Bajdenova poruka je bila da takva otkrića "odvlače pažnju od našeg cilja“, rekao je jedan zvaničnik američke administracije za televiziju NBC.
Takođe, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, koja je nedavno posetila Ukrajinu, poručila je danas da se zalaže da administracija SAD proglasi Rusiju za državu koja sponzoriše terorizam i izrazila zabrinutost o američkim medijskim izveštajima koji su otkrili navodne detalje obaveštajne saradnje Kijeva i Vašingtona.
Pelosi je izrazila veliku zabrinutost zbog medijskih izveštaja, koje nije želela ni da potvrdi ili demantuje, o obaveštajnoj saradnji SAD i Ukrajine. Ona je naglasila da takva vrsta izveštavanja "nije od pomoći".
Kako je potonuo brod Moskva?
Raketna krstarica Moskva, klase Slava, bila je treće najveće plovilo u aktivnoj ruskoj floti i jedno od njenih najviše branjenih sredstava, rekao je ranije za BBC pomorski stručnjak Džonatan Bentam s Međunarodnog instituta za strateške studije.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je nakon ovog incidenta u Crnom moru da je sa Moskve evakuisana čitava posada, a kao razlog su naveli eksploziju municije usled požara. Nešto kasnije, iz ministarstva je saopšteno i da je požar lokalizovan, i da municija više ne eksplodira, kao i da najvažniji deo opreme za lansiranje raketa nije oštećen. Ministarstvo ne navodi, doduše, šta je uzrok požara, a ukrajinska strana tvrdi da su u pitanju njihovi raketni udari.
AP Photo
Krstarica je bila opremljena troslojnim sistemom protivvazdušne odbrane koji bi mu, ako je sve ispravno funkcionisalo, dao tri prilike za odbranu od napada projektila Neptun.
Uz raketnu odbranu srednjeg i kratkog dometa, odbrana je uključivala i šest sistema radarski kontrolisanih protivavionskih topova velike brzine (CIWS) kao poslednje sredstvo protivraketne odbrane.
"Sistem može da ispali 5.000 metaka u minutu, stvarajući zapravo zid od topovskih zrna oko krstarice, njegove poslednje linije odbrane", rekao je Bentam za BBC.
Ako se dokaže da je udar došao iz projektila, to "postavlja pitanja o sposobnostima modernizacije ruske površinske flote", dodao je on.
Ukrajinski izvori tvrde da su protivazdušnu odbranu krstarice "zaposlili" lažnim napadima bespilotnih letelica Bajraktar, kako bi što kasnije reagovala na udar protivbrodskih raketa.
Sistem krstarećih raketa Neptun dizajnirali su ukrajinski vojni inženjeri kao odgovor na rastuću pomorsku pretnju koju je Rusija predstavljala u Crnom moru, nakon aneksije Krima 2014. godine. Prema Kijev Postu, ukrajinska mornarica je tek u martu prošle godine primila prvu isporuku projektila Neptun dometa 300 kilometara.
Komentari (0)