Igre 
Priča o ocu atomske bombe: Ko je bio Robert Openhajmer, "uništitelj svetova" iz novog filma Kristofera Nolana
Komentari20/07/2023
-21:15
U svetu filma proteklih nedelja samo je ružičasti tajfun "Barbi" uspeo da privuče više pažnje od najavljenog novog "remek-dela" Kristofera Nolana "Openhajmer" o ocu atomske bombe. Film je zasnovan na knjizi koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Američki Prometej: Trijumf i tragedija Džeja Roberta Opehajmera", koju su napisali Kai Berd i pokojni Martin Džej Šervin i po svemu sudeći, mogao bi da obori niz rekorda na blagajnama.
Ali ko je zapravo Robert Openhajmer?
Student Maksa Borna
Robert Openhajmer rođen je u Njujorku 22. aprila 1904. godine. Roditelji su mu bili Jevreji poreklom iz Nemačke, koji su emigrirali u Ameriku krajem 19. veka. Porodica je stekla veliko bogatstvo u Njujorku, pa je mladi Robert dobio priliku da studira hemiju na Harvardu. Kasnije se preorijentisao na fiziku i posle osnovnih studija, nastavio školovanje na Kembridžu i Univerzitetu Getingen u Nemačkoj. Bio je student Maksa Borna, jednog od ključnih fizičara na polju kvantne mehanike i prijatelj velikih imena poput Vernera Hajzenberga, Volfganga Paulija i Pola Diraka.
profimedia
Doktorirao je na Getingenu 1927. kada je imao samo 23 godine. Zajedno sa svojim tutorom objavio je rad na temu proračuna atomske dinamike - Born–Openhajmerove aproksimacije.
Nakon studija postao je uspešan fizičar koji je radio na mnogim univerzitetima u Evropi i Americi uz velika imena poput Alberta Ajnštajna.
Drugi svetski rat
Tridesetih godina Openhajmer je postao svestan pretnje koju predstavlja nacistička Nemačka. Nakon 1934. godine izdvajao je tri procenta svoje plate kako bi pomogao nemačkim fizičarima da napuste zemlju. Takođe je povezivan sa komunističkim misliocima, zbog čega je imao dosije u američkom Federalnom istražnom birou.
Takođe je tridesetih imao dve svoje najznačajnije veze - prvo sa studentkinjom Džin Tetlok (u filmu je igra Florens Pju), a zatim sa Ketrin Puening (Emili Blant) s kojom se na kraju i venčao. Openhajmer je Ketrin bio četvrti muž i tokom braka imao je aferu sa Tetlok, koja je 1944. izvršila samoubistvo.
Povezane vesti
Najznačajniji period u njegovom životu započeo je 9. oktobra 1941. kada je tadašnji predsednik Frenklin D. Ruzvelt dao zeleno svetlo za program razvoja atomske bombe, dva meseca pre nego što su Sjedinjene Američke Države ušle u Drugi svetski rat.
U septembru naredne godine Openhajmer se priključio takozvanom projektu "Menhetn" i našao se na čelu tima naučnika koji su razvijali atomsku bombu u Los Alamosu.
profimedia
Prva nuklearna eksplozija odjeknula je 16. jula 1945. godine u kom je dao naziv "Triniti" odnosno "Trojstvo" prema stihu iz teksta "Bhagavad Gita" na sanskritu kojim je bio opsednut.
Intrigirao ga je misticizam i iščitavao je drevne indijske tekstove, pa je i njegova čuvena izjava "postajem Smrt, uništitelj svetova" nakon testa, takođe uzeza iz istog izvora.
Openhajmer je ubrzo postao svestan razmera onoga što je stvorio. Mesec dana kasnije atomske bombe bačene su na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki ubivši između 129.000 i 226.000 ljudi. To ga je učinilo poznatim širom sveta, a intervjuisan je za "Life" magazin.
Javno poniženje
Nastavio je da radi kao konsultant američke vlade za nuklearno naoružanje, ali je i upozoravao na njihovu razornu moć. U jednom govoru iz 1953. uporedio je nuklearne sposobnosti SAD i Sovjetskog saveta kao "dva škorpiona u flaši, od kojih svaki može ubiti onog drugog, samo po cenu sopstvenog života".
U decembru iste godine, upravnik Komisije za atomsku energiju Lui Štraus (u Nolanovom filmu igra ga Robert Dauni Mlađi), rekao je Openhajmeru da je njegova bezbednosna propusnica opozvana i zatražio njegovu ostavku. Razlog je bila njegova navodna povezanost sa komunističkim pokretom.
profimedia
Povezane vesti
Naučnik ga je, međutim, odbio i insistirao na tome da se brani, ali je na javnom saslušanju izgubio slučaj i doživeo veliko poniženje. Mnogi izvori navode da se od tog incidenta nikada nije oporavio.
Kasnije je bilo pokušaja da mu se vrati izgubljeno dostojanstvo, pa mu je 1963. Lindon B. Džonson dodelio nagradu "Enriko Fermi", najveće naučno priznanje koje dodeljuje američki predsednik.
Nekoliko godina kasnije, Openhajmer, koji je bio zakleti pušač, preminuo je od raka grla u svom domu u Prinstonu u februaru 1967.
Povezane vesti
Kilijan Marfi: Openhajmer je bio naivan
Uloga Openhajmera u novom filmu poverena je irskom glumcu Kilijanu Marfiju, koji je pripremajući se za taj veliki zadatak, preskakao obroke, kako bi smršao i više ličio na naučnika koji je živeo na alkoholu i cigaretama.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Marfi je u nedavnom intervjuu za NME nazvao "kontradiktornim" i "kompleksnim".
"Mislim da je verovao da će to biti oružje koje će okončati sve ratove. Mislio je da će posedovanje bombe motivisati zemlje da uspostave neku vrstu upravljanja nuklearnim svetom. Bio je naivan", rekao je glumac.
Poznat je i po izuzetno naglom temperamentu - jednom je pokušao da ubije univerzitetskog profesora koji ga je kaznio tokom studija na Kembridžu. Dao mu je otrovnu jabuku, ali je razotkriven i nikad zbog toga nije odgovarao. Da li je njegova želja da postigne tako ogroman istorijski uspeh uticala na to da ignoriše sopstveno rasuđivanje i napravi oružje koje će ubiti stotine hiljada ljudi?
"Kris je koristio jednu neverovatnu frazu. Dok smo pričali o Openhajmeru, rekao je: 'Znaš, moralno gledano on je plesao između kapi kiše'. To je otključalo nešto u mom umu dok sam se pripremao", rekao je Marfi.
Njegovo izvođenje, koje kritičari opisuju kao "vredno Oskara", domaća publika može premijerno da pogleda večeras u MTS Dvorani, posle čega će se "Openhajmer" naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji.
Komentari (0)