Jedini slučaj međunarodnog terorizma u Beogradu: Ubijeni turski ambasador i "misteriozni treći čovek"

Turski ambasador Galip Balkar ubijen je u Beogradu, 9. marta 1983. godine, što predstavlja jedini slučaj međunarodnog terorizma u prestonici Srbije. 

U tom periodu, borbe između Jermenije i Azerbejdžana su se rasplamsavale u regionu Nagorno-Karabah, a turski predsednik je izjavio da bi "čitav svet trebalo da stane uz Azerbejdžan u borbi protiv brutalnosti", čime je izazvao bes i nezadovoljstvo Jermena.

Ovo nezadovoljstvo imalo je odraza i na Balkanu, jer su atentat na Balkara izvršila upravo dvojica jermenskih terorista. 

Ubistvo na semaforu

Tog 9. marta 1983. godine, na uglu tadašnje ulice Generala Ždanova i Bulevara revolucije, automobil u kom je bio turski ambasador stao je na semaforu, čekajući zeleno svetlo.

Prišla su mu dvojica mladića, i, nakon što nisu mogli da razbiju stakla prozora, pucali su u vozača i osobu na zadnjem sedištu.

Tada je smrtno ranjen turski ambasador Gulip Balkar, a povređen je i njegov vozač. Međutim, oni nisu bili jedine žrtve - stradalo je i nekoliko građana Beograda.

Dvojica mladića koji su pucali u Balkara, bili su jermenski atentatori Krikor Levonijan i Rafi Aleksandar el Bekijan.

Levonijan je, kako se kasnije ispostavilo, ispalio tri hica u ambasadora Balkara. El Bekijan je pucao samo jednom, i pogodio je ambasadorovog vozača, Nedžatija Kaju.

Jedan atentator ranjen

Atentatori su počeli da beže nakon pucnjave, ali je problem nastao tek tada - pojurilo ih je nekoliko građana koji su se tu zatekli, navodi se u naučnom radu Nenada Petrovića, koji je pisao u svojstvu naučnog saradnika Instituta za strategijska istraživanja.

Penzionisani pukovnik Slobodan Brajović je, tako, pokušao da zadrži Levonijana uhvativši ga oko pojasa. Levonijan se ipak otrgao, a u odbrani je ispalio dva hica iz pištolja. Jednim je pogodio Brajovića, a drugim slučajnu prolaznicu Zoricu Zolotić.

Bežeći, Levonijan je stigao do Tašmajdanskog parka, gde ga je pogodio hitac ispaljen iz pravca poslovnice JAT-a, usled čega je ostao da leži nepomičan, ali svestan.

Tu je i uhapšen, a kod njega su pronađeni pasoši obojice kriminalaca, a kasnije se ispostavilo da ga je pogodio iz pištolja policajac koji je, navodno, tada bio na odmoru.

Wikipedia/E4024

El Bekijana su pojurila trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. U begu, sa tri hica je pogodio i usmrtio Milivojevića. Osam sati kasnije, El Bekijan je uhapšen u Novom Sadu.

Obojica atentatora bili su građani Libana, i pripadali jermenskoj terorističkoj organizaciji pod nazivom "Borci za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima".

Ovo je otkriveno tako što je Levonijan propustio da iz torbice izvadi belo platno na kom piše naziv ove organizacije, a koje je trebalo da prebaci preko automobila.

Njihov cilj bio je da se terorističkim akcijama nad turskim zvaničnicima skrene pažnja javnosti na problem Jermena, odnosno već spomenuti sukob sa Azerbejdžanom.

Hapšenje i suđenje

Prema zapisima sa suđenja Levonijanu i El Bekijanu, dogovor je bio da se njih dvojica nađu van Beograda. Levonijan je, kao što je već opisano, uhapšen u Tašmajdanskom parku.

Ek Bekijan je, međutim, uspeo da pobegne iz Beograda. Stigao je do Novog Sada, gde je hteo da kupi autobusku kartu do Vršca, ali ga je policijski službenik tu zaustavio tražeći mu dokumenta.

Optuženim atentatorima sudilo se u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonijan bio paralizovan od struka nadole, pa je morao da bude u invalidskim kolicima.

Konačna presuda stigla je tačno godinu dana nakon atentata - 9. marta 1984. godine, El Bekijan i Levonijan osuđeni su na po 20 godina zatvora, mada je ta kazna za El Bekijana kasnije smanjena na 15 godina.

Proveli su nekoliko godina u Sremskoj Mitrovici, a zatim su prebačeni u Liban.

Misteriozni "treći čovek"

Posebnu pažnju privuklo je i navodno postojanje "trećeg čoveka", kako ga je sam Levonijan nazvao na saslušanjima. Kako je tvrdio, ova osoba, sa kojom se sastajao u hotelu "Moskva", obezbedila mu je oružje i novac za izvršenje atentata.

Na prvom saslušanju, međutim, Levonijan nije spomenuo ovog "trećeg čoveka". Sebe je opisao kao vlasnika restorana u Bejrutu, pa čak isprva nije ni spominjao organizaciju kojoj pripada.

Wikipedia/E4024

Kasnije je, međutim, priznao pripadnost organizaciji, ali nikada nije otkriveno ko je taj misteriozni "treći čovek" koji je, navodno, organizovao sve. Ovde ni El Bekijan nije bio od pomoći, jer je, kako su rekli, samo Levonijan bio u kontaktu sa tom osobom.

Na dan atentata, državni vrh SFRJ bio je u Nju Delhiju, na Sedmoj konferencji nesvrstanih zemalja. Čim se saznalo za zločin, njima je upućena depeša kojom su obavešteni šta se desilo.

Sutradan, upućena je još jedna depeša, i to "predsedniku Predsedništva SFRJ, Petru Stamboliću lično", u kojoj se predlaže da se ubijenom studentu Željku Milivojeviću i ranjenom Slobodanu Brajoviću dodele ordeni "Narodnog heroja".

(Priredio: J.Đ.)