Igre 
Reditelji preporučuju pet najboljih filmova iz 2022. godine
Komentari20/12/2022
-19:42
Ove godine svet se, barem što se tiče epidemioloških ograničenja, vratio u normalu, pa se i većina velikih kulturnih događaja odigrala u punom sjaju.
Tako su se u 2022. filmovi konačno vratili u bioskope i dočekali svoje premijere koje su zbog pandemije bile prolongirane.
Od izobilja filmskih naslova, nekolicina čuvenih reditelja je za Variety odabrala svoje favorite za ovu godinu na izmaku, a mi sa vama delimo pet njihovih kritičkih ostvrta:
Džad Apatou: "The Fabelmans" Stivena Spilberga
"Fabelmanovi deluju kao film koji je napravljen posebno za mene. Zasnovan je na životu Stivena Spilberga i otkriva kako je postati najveći reditelj našeg vremena. Kao dete razvedenih roditelja, osetio sam duboku povezanost s ovom pričom o porodici koja se bori da ostane na okupu, o tome kako traume braka koji se raspada utiču na mladog čoveka i kako to vodi do toga da on razvije svoje kreativne mišiće, kao sredstvo da preradi svoj bol i interpretira svet oko sebe.
Rođen sam 1976. godine i moji prvi filmovi bili su "Ajkula", "Bliski susret treće vrste" i "E.T. vanzemaljac". U mnogim filmovima Stivena Spilberga videli smo oštećene i razvedene porodice koje još nisu zacelile svoje rane. Scene za trpezarijskim stolom u "E.T." podsećale su me na moju porodicu. Bile su zabavne, urnebesne, često tužne. Kao dete sam voleo "E.T." ali sam još više voleo kako je porodica komunicirala. To je delovalo tako iskreno, tako intimno.
Sada, 40 godina kasnije, Stiven Spilberg napravio je tip filma kakav nikada ranije nije stvorio, priču o svom detinjstvu. To deluje kao pravidar, nakon što smo dobili tako mnogo. On je predstavio metaforu i ispričao nam priču koja je najbliža njegovom srcu. "Fabelmanovi" je srceparajući, urnebesan i dirljiv film koji nije morao da napravi.
Izvođenja Pola Dejna, Mišel Vilijams, Seta Rodžena i Gabrijela La Bela su izvanredna. Da li je za bilo kog glumca moguće da bude jači od Džada Hirša u tom neverovatnom devetominutnom odlomku o konfliktu između porodice i umetnosti? On isporučuje istovremeno klasične spilbergovske sekvence i novi emocionalni stil za sebe.
Povezane vesti
Zastrašujući je poduhvat otvoriti sebe i svoju porodicu, podeliti najličnije detalje koji su vas oblikovali. Lično mogu da se povežem s tim, naročito sa tim osećajem koji kao dete imate, kada shvatite da vaši roditelji nisu savršeni i da morate da naučite kako da opstanete u svetu bez njih.
Producent, scenarista i reditelj Džad Apatou osvojio je Emi nagradu u septembru za "Američki san Džordža Karlina" i napisao i režirao hitove kao što su "Haos u najavi", "Zalomilo se" i "4 banke, a nevin".
Edgar Rajt: "Trougao tuge" Rubena Estlunda
Eruptirali su ogromni talasi histerije. Zidovi su se tresli od od zadivljenosti i šoka. Ovo nije opis već čuvenog remek-dela Rubena Estlunda "Trougao tuge", nego opis publike sa kojom sam gledao film.
Zavijao sam zajedno sa još 2.700 ljudi na festivalskom prikazivanju. Bila je to najnezaboravnija projekcija godine i neophodni podsetnik da je gledanje filma na velikom platnu iskustvo koje ni sa čim ne može da se poredi.
Kapetan nas vodi u divlji surf švedskog majstora provokacije Rubena Estlunda, koji je tokom protekle decenije postao jedan od najuzbudljivijih pisaca i reditelja.
Uživao sam u "Višoj sili" i "Skveru", pa sam očekivao mnogo od ovog novog dobitnika Zlatne palme. Srećom moja očekivanja nisu samo ispunjena, nego i ekstravagantno prevaziđena.
Često filmski festivali mogu da deluju kao žalosno vukljanje kroz teške, ali vredne teme; pomalo kao da jedete svoje filmsko povrće. A onda dođe Ruben sa filmom koji ima tako mnogo da kaže o opscenom jazu između različitih standarda življenja što je takođe pametna i vrcava zabava, briljantno strukturirana, perfektno izvedena i majstorski režirana, da stvori čisto bioskopsko iskustvo od početka do kraja. Molim vas, zapamptite: dobri filmovi mogu da budu i zabavni.
Povezane vesti
Inspirisan majstorima poput Bunjuela i Godara (rado sam opazio miris i Lindsija Andersona), ova klasna satira eksplodira na ekranu.
Doli De Leon (glumica) vodila je film u poslednjim kadrovima u obrtima na koje je publika klicala. Ne mogu da iščekam da vidim gde će nas Estlund sledeće odvesti. Ali, za sada, želeo bih da ustanem i aplaudiram ovom nestašnoj bombi od filma, spremnoj da detonira celu sezonu.
Edgar Rajt režirao je i napisao filmske hitove kao što su "Shawn of the Dead", "Hot Fuzz", "The World's End", "Baby Driver" i "Last Night in Soho".
Ves Anderson: "Bela buka" Noe Baumbaha
Noa, prema mom iskustvu i opažanjima, piše direktno iz svog života i pronalazi najsmešnije, najtužnije, najupečatljivije i najdirljivije stvari koje transformiše i inovira, a potom pretvara u scene i filmove. Ovog puta nije tako: njegova inspiracija je knjiga! Ali nekako, iako je to Don Delilo, to je i dalje on. Ovo je možda i najveći polu-naučnofantastični blokbaster o jeziku ikada napravljen. Profesori predaju. Vode se akademske debate. Kupci plešu među rafovima. Ogroman toksični oblak je egzistencijalna pretnja; ali prvo i najvažnije, to je metafora.
Ovaj film je blistav i tajanstven i poetičan i divlje zabavan. To je potpuno nova mućkalica od jednog od najoriginalnijih glasova koji je rafinisao i razvio svoje talente na način kom samo mogu da se divim (i uživam). Sećam se da je Fransoa Trufo objasnio svojoj glumici: "Svaki film je cigla u zidu", a onda (Izabela Ađani) odgovorila mu je u svojoj neverovatnoj mladosti: "Ne. Svaki film je zid".
Ovaj zid je drugačiji od svega što sam video i svaka cigla je napravljena da traje.
Reditelj Ves Anderson nominovan je za Oskara, a među njegovim filmovima su "Francuska depeša", "Ostrvo pasa", "The Grand Budapest Hotel" i "Rojal Tenenbaum".
Giljermo del Toro: "Elvis" Baza Lurmana
Samo je jedan Baz Lurman. To je činjenica. Imao sam dovoljno sreće da budem u Kanu kada je Baz premijerno prikazao svoj zadivljujući film "Elvis" i bio sam ponosan što sam bio u publici koja mu je dala 12-minutne ovacije.
Bilo je to kao koncert - eksperimentalno, prepuno detalja i perfektno osmišljenih manirizama i skrivenih tragova. Ostin Batler i Baz prikazuju Elvisov revolucionarni i transformativni talenat, njegovu radost, njegovu dušu, njegovu tugu. Glumac i reditelj rade kao tandem da ponovo prigrle i daju energiju moći i opasnosti koje je Elvis imao u sebi.
Postoji neverovatna kontrola kada komponujete barokno ostvarenje kakvo je "Elvis" - neverovatna kontrola nad alatima audiovizuelnog pripovedanja: scene, kadra, pomeranja kamere, kontrolisanje ritma rezova i upotreba dizajna zvuka i muzike sa virtuoznom preciznošću. I održavanje tog vrhunca kada je potreban i biti sposoban da popustite gas ili ga pojačate kada nije.
Bazov rad sa glumcima je odavno legendaran sa izvođenjima koja definišu karijeru, a među njima su Leonardo Dikaprio, Nikol Kidman i Juan Mekgregor. Ovde je Bazov rad sa Ostinom napravio konačni portret Elvisa Prislija i lansirao superstara.
Ali tajni element u Bazovom filmu je sam Baz: nepripitomljena autonomija koju ima, nepokolebljiva, neumorna vera i predana radna etika koja je od njega napravila maestra i zapravo jedinog predstavnika njegovog filmskog stila.
Nemogući paradoks energije i totalne kontrole idu ruku podruku sa još jednim: činjenicom da je stvaranjem svojih najličnijih radova dostigao univerzalnu istinu i dotakao duše gledalaca iz celog sveta. Uprkos svemu on je verovao i pružio još jednom film koji je publiku vratio u bioskope nakon pandemije.
Takva je moć i iskrenost Baza - našeg jedinog Baza i njegova vera u Istinu, Lepotu, Slobodu i iznad svega - Ljubav. Ljubav prema filmu, ljubav prema Emociji i ljubav prema Ljubavi.
Najnoviji film oskarovca Giljerma del Tora je "Pinokio".
Aleksandar Pajn: "Armagedon Time" Džejmsa Greja
Gabrijel Garsija Markez imao je običaj da kaže da je "stvaranje sećanje". Filmovi Džejmsa Greja, naročito njegovi rani radovi, bili su uspešni dobrim delom zato što su bili prepuni elemenata koji su delovali kao da su iz njegovog sećanja - iz njegovog sećanja na mladost u Njujorku na etos ruskih Jevreja iz njegove porodice i zajedništvo, sećanje čak na filmove iz sedamdesetih koji ga inspirišu.
Sada je iskopao direktno iz sećanja prekretnicu iz svog ličnog iskustva kao dečaka i film koji je iz toga proistekao - dirljiv, zabavan, zastrašujuć, emotivan, ali nikad sentimentalan, autentičan, zadivljujući - zauzima mesto među najfinijim i najiskrenijim coming-of-age filmove. Džejms Grej napravio je svoj "I Vitelloni" (Federiko Felini).
Kao i u svim njegovim filmovima, dizajn produkcije, kostima, fotografija u "Armageddon Time" je na maksimalnom nivou kako bi dočarala ubedljiv, životan svet iz njegove mladosti.
Ali najimpresivniji su scenario i kasting. Epizode, događaji i odabrani trenuci koji su spojeni na impresionistički način, kao i u svim velikim scenarijima, pokazuju strogu disciplinu.
Likovi, a naročito Džejmsov alter ego Pol i njegovi roditelji, rade istinske stvari: pogrešne i ispravne. Glumci otelotvoravaju patos, humor i paradokse njihovih likova do te mere, da sam izašao s osećanjem da ih poznajem u stvarnom životu.
Još nešto što mi pada na um je važnije, specifičnije i univerzalnije. Džejmsov film je o njemu i njegovoj porodici, ali sam video sebe i svoje borbe sa sobom i porodicom. Čuo sam eho sebe i izbora koje sam ja napravio kao dete i nastavljao da pravim dok sam se teturao kroz život. Ali bez obzira na to koliko su nezgrapni postupci njegovih likova, Džejms Grej ih oslikava sa saosećajnošću i razumevanjem. Razumevanje - šta još postoji? Nismo loši ljudi. Samo sve radimo prvi put.
Aleksandar Pajn je oskarovac i reditelj filmova kao što su "Stranputica" i "Nebraska".
Komentari (0)