Nacisti ga želeli za sebe, ali ga je jedna laž sačuvala: Jedinstven Betovenov rukopis vraćen zakonitim naslednicima

Komentari

Autor: Euronews

04/12/2022

19:41

Nacisti ga želeli za sebe, ali ga je jedna laž sačuvala: Jedinstven Betovenov rukopis vraćen zakonitim naslednicima - Copyright Tanjug/AP/Šálek Václav/CTK

veličina teksta

Aa Aa

Jedinstveno delo Ludviga van Betovena konačno bi trebalo da bude vraćeno naslednicima prvobitnih vlasnika. Rukopis je bio pohranjen u arhivi Moravskog muzeja u češkom gradu Brnu kako bi bio zaštićen od krađe nacista, pošto su Pečekovi, nekada najbogatija porodica u Čehoslovačkoj pre Drugog svetskog rata, pobegli iz zemlje da bi izbegli Holokaust.

Muzej je u svojim zbirkama više od 80 godina čuvao Betovenov potpis na 4. stavu gudačkog kvarteta u B-duru, opus 13, koji je napisan u kasnijoj fazi rada velikog kompozitora i izuzetno je cenjen u svetu klasične muzike. Prvi put, kustosi Moravskog muzeja izložili su partituru na pet dana pre nego što bude predata naslednicima porodice Peček, prenosi Euronews.

"Sam predmet je fascinantno sklopljena priča", kaže kustos Simona Sindlarova. "Cela priča odražava istoriju srednje Evrope u poslednjih 200 godina."

Laž sačuvala delo od nacista

Detalji o tome kako je porodica, čije je bogatstvo poticalo od rudnika i bankarskog sektora, došla u posed takvog kulturnog bogatsva posle Velikog rata, potpuno su nepoznati.

Betoven je komponovao delo za kvartet sa šest stavova 1825-26, kao deo svog kasnijeg rada na muzici za kvartete, koje je naručio ruski knez Nikolaj Galicin. Komad je premijerno je izveden u martu 1826. u bečkom Muzikferajnu.

Muzeji, arhivi i biblioteke u pet zemalja, uključujući Češku, Francusku, Nemačku, Poljsku i SAD trenutno čuvaju skoro 300 stranica autograma.Zna se da je Betoven, koji je umro 1827. godine, dao četvrti stav svom sekretaru Karlu Holcu, dok su ga još najmanje dva privatna vlasnika u Beču stekla kasnije, ali pre nego što je došlo u vlasništvo češke porodice.

Pokušaj da se delo pošalje poštom u inostranstvo na zahtev porodice Peček u martu 1939. propao je tokom nacističke okupacije Čehoslovačke, što je privuklo pažnju Gestapoa. Tada je "pozvan stručnjak iz Moravskog zemaljskog muzeja da proveri autentičnost autograma," objašnjava Sindlarova. "Odmah je prepoznao njenu autentičnost, ali da bi je zaštitio od okupatora, on i ostali su poricali da je autentična."

Laž koja je uspela, skupo ga je koštala.

Nemci su dozvolili muzeju da taj komad zadrži u svojim zbirkama, ali je većina porodičnih preduzeća i imovine kustosa iz Moravskog muzeja zaplenjena od nacista, da bi ih kasnije, posle Drugog svetskog rata, nacionalizovao komunistički režim.

Iz njihovog doma u SAD, Franc Peček je pokušao da vrati rukopis, ali su njegovi napori bili uzaludni u posleratnoj Evropi podeljenoj gvozdenom zavesom.

Na kraju je 3. avgusta potpisan ugovor o prenosu vlasništva sa muzeja na naslednike. "Apsolutno, s pravom pripada Pečekovima. Pitanje je šta će biti sledeće. Ovo je novo poglavlje ove fascinantne kolekcionarske priče", kaže Sindlarova.

Srećni krajevi se ne dešavaju tako često. Ranije ove godine, Komisija za opljačkanu umetnost u Evropi sa sedištem u Londonu zaključila je da je "uprkos Deklaraciji iz Terezina (Terezienštat) o restituisanim umetničkim delima, izgledi da opljačkana umetnička dela budu vraćena su malo izvesni."

Postignuta je i jedna neobavezujuća rezolucija iz 2009. u kojoj su delegati iz više od 40 zemalja pozvali vlade da ulože sve napore da vrate bivšu jevrejsku zajedničku i versku imovinu koja je nezakonito oduzeta.

Komisija je takođe preporučila svim zemljama da se pozabave pitanjem privatnih zgrada i zemljišta koje su nacisti i njihovi saradnici nezakonito zaplenili. Takva odluka podstakla bi strane državljane da traže povratak svoje imovine.