Rani hrišćani i pagani u Naisusu sahranjivani rame uz rame: Šta su sve arheolozi otkrili u niškoj antičkoj nekropoli
Komentari23/10/2022
-19:50
Tokom rutinskog zaštitnog arheološkog istraživanja jedne parcele u niškom naselju Jagodin-mala, koje je poznato kao područje na kom se nekada nalazilo veliko groblje iz kasnoantičkog i ranohrišćanskog perioda, pronađeno je više od stotinu izuzetno očuvanih grobnih celina.
Kako za Euronews Srbija kaže Aleksandar Aleksić arheolog, konzervator i istraživač Zavoda za zaštitu spomenika kulture, rukovodilac ovog projekta, ovakva otkrića javljaju se vrlo retko. Iako su jednom u deset i više godina pronalazili vredne grobne ostatke iz prošlosti, do njih su, pre naučnika, dolazile građevinske mašine, pa je ovaj deo nekropole, jedan od retkih koji je tako dobro očuvan.
"Grobna arhitektura je izuzetno značajna i pomaže u proučavanju i razumevanju ovog lokaliteta. Ono što je vrlo bitno razumeti jeste da su se ovde sahranjivale antičke Nišlije. Na osnovu ovih istraživanja mi imamo jedan uvid u to ko su bili ti ljudi, kako su živeli, čime su se bavili...", objašnjava Aleksić.
Jagodin-mala jedna od najstarijih hrišćanskih nekropola u Evropi
Od našeg sagovornika saznajemo da su groblja su rimsko doba bila odlično organizovana, formirana uz glavne putne pravce, isparcelisana, a postojale su čak i pogrebne službe. Imućniji ljudi su sebi gradili "večne kuće", a oni skromniji zidani grob ili bivali sahranjeni u običnoj grobnoj raki.
Naisus je zahvaljujući caru Konstantinu, bilo jedno od retkih mesta u Evropi početkom prvog milenijuma nove ere gde se slobodno ispovedalo hrišćanstvo i građani mogli da se sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima, a prema rečima našeg sagovornika, upravo zbog toga otkriće u Jagodin-mali predstavlja jednu od najstarijih hrišćanskih nekropola u Evropi. Ipak, tu nisu pronađeni samo ranohrišćanski grobovi.
"Ima i grobova koji uopšte nisu hrišćanski. Na primer, imamo jedan spaljeni grob. Imali smo takvih nalaza i ranije, ali je to jedna od zanimljivosti da nasred hrišćanskog groblja imate nekoga ko je sahranjen na starinski način, odnosno, što bi mi danas rekli, paganski", kaže Aleksić.
Veliko iznenađenje za istraživače bilo je to da su u velikom delu pronađenih grobova bila sahranjena deca. Ipak, arheolog je oprezan u davanju objašnjenja zašto je to tako.
"Trećina otkrivenih grobova su dečji i mi još nemamo odgovor zašto je to tako. Ne mora da znači da sam u pravu, ali moje mišljenje je da ovo nije neka ekskluziva. Samo su ranija istraživanja bila manjeg obima, jer su zavisila od toga šta je otkriveno i preživelo prilikom izvođenja građevinskih radova. Ovde su, praktično po prvi put, arheološka istraživanja sprovedena pre početka građevinskih radova. Otkrivene su grobne celine koje bi definitivno bile ne oštećene, nego uništene, da su prvo ušle građevinske mašine. Ništa od ovog ne bi bilo, osim eventualno ostataka grobnica", kaže naš sagovornik.
Istraživanje se sa terena seli u kabinete arheologa
Na osnovu ranijih istraživanja na ovom prostoru bogatom svedočanstvima prošlosti, već je ustanovljena tipologija grobnica Niša iz te epohe, ali ovog puta pronađeni su i tipovi nikad ranije pronađeni u Nišu. Neke od najzanimljivijih pronađene su pred sam završetak tridesetodnevnog zaštitnog istraživanja.
"Postoji jedna koja je građena kao zidani grob, ali je u jednom trenutku doneta odluka od strane porodice koja je koristila to grobno mesto da postane porodična grobnica i izgrađena je na jedan specifičan način. Tu imamo još jednu grobnicu koja takođe predstavlja novi tip zasvedene grobnice ali ona ima jedan nivo, koji je najverovatnije bio na površini. Do otkrića ovih grobnica došlo je poslednjih dana istraživanja i igrom slučaja nalazile su se u prilaznoj rampi", kaže naš sagovornik.
On ističe da su došli i do brojnih, kako arheolozi kažu, "pokretnih nalaza", odnosno predmeta sa kojima su sahranjivane antičke Nišlije, a koji će biti analizirani u narednim mesecima u kabinetima Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
"Nalazi su bogati, ali ne u smislu da sadrže dragocenosti poput zlata, nego se radi o ličnim predmetima i to su najčešće male staklene posude balsamarijuma", kaže Aleksić.
Pronađena nekropola je barem za arheologe pravo blago, jer je utvrđeno i da se ispod pronađenih grobnica, nalazi još mnogo njih, starijih i od hrišćanstva.
"Imamo nekropolne redove, na tri kvadratna metra minimum jedan grob, a ako bismo to prikazali malo slikovitije, najmanje u četiri nivoa sahranjivanja. Nekropola je korištena u dužem periodu, tako da imamo iz različitih perioda nivoe sahranjivanja. Prilikom ovih istraživanja smo došli do još jednog nivoa sahranjivanja, još starijeg, jer Naisus ne postoji tek od četvrtog veka, nego od ranije", objašnjava Aleksić.
Kuće izgrađene na starim grobovima
Naselje Jagodin-mala nastalo je krajem 19. veka, a ima status kulturnog dobra kao arheološki lokalitet i glavna gradska nekropola drevnog Naisusa. Za razliku od svih dosadašnjih gradnji u ovoj oblasti, zahvaljujući promeni pravnog statusa arheološkog lokaliteta s početka ove godine, arheolozi su pre građevinskih mašina, imali priliku da obave zaštitna istraživanja.
Inače, na ovom prostoru, gotovo sve kuće leže na starim grobovima.
"Većina ovih kuća, i ako ima podrum, nije ispod celog objekta, nego samo ispod jednog dela, a čak i oni imaju u 90 posto slučajeva jednu grobnicu, ako ne i više u svom podrumu. Sada višespratnice zahtevaju duboke temelje i mi moramo naći način da pomirimo jedno i drugo - da se ne zaustavi izgradnja, a da se ovako bogato arheološko nasleđe sačuva i nadam se, prezentuje", kaže Aleksić.
Ovih dana lokalitet će se preventivno konzervirati, prekriti geotekstilom i zatrpati peskom do zime, dok se ne donese odluka o daljim koracima.
Neizvesna budućnost lokaliteta
Pronađena nekropola, kao i mnogi drugi arheološki lokaliteti otkriveni u urbanizovanim oblastima, sada se suočava sa pravom pravnom zavrzlamom.
Ona se nalazi na parceli koju su vlasnici - porodica Miladinović - ustupili građevinskom investitoru za izgradnju stambene zgrade. Postavlja se pitanje šta će biti sa ovim pronalaskom, ali i sudbinom porodice, koja je svoju kuću već srušila, nadajući se stanovima u novoj zgradi.
Aleksić nije spreman da daje prognoze kada je reč o budućnosti ovog lokaliteta.
"Naš zadatak jeste bio da utvrdimo obim i karakter arheološkog nasleđa. Ono što je evidentan zaključak je, da bismo mogli da donesemo neki predlog odluke za dalje, neophodno je da se sprovedu istraživanja cele površine. Ona nisu završena. Mi smo samo završili obim posla, ali ne i u potpunosti istražili", kaže sagovornik Euronews Srbija.
"Arheološko nasleđe je specifično. Nalazi se uglavnom ispod zemlje i vi ne znate unapred šta se tu nalazi", ističe arheolog.
Tatjana Miladinović, vlasnica parcele, za Euronews Srbija kaže da više ne zna kome da se obrati.
"Ovde su bile kuće, porušene su i šta sada. Došli su do otkrića. Veoma lepo, treba da se sačuva, ali niko se sada ne javlja. Ne znamo ko je nadležan i šta dalje. Podstanari smo, deca su nam podstanari, niko ne zna šta dalje", objašnjava Miladinović.
Ona tvrdi da svoju parcelu nisu prodali, nego samo ustupili investitoru u zamenu za to da im ustupi dva stana, pa nisu dobili nikakav novac.
"I investitor je u čudu, jer se i oni s ovim prvi put susreću. U komšiluku ima kuća koje u podrumu imaju grobnice. Sve što je (od arheoloških ostataka) nađeno u okolini ovog placa, uništeno je i zatrpano. Ovo je prvi put da je nađeno ovako javno", kaže Miladinović, predlažući da im Grad ustupi neki drugi prostor na svojoj teritoriji u zamenu za ovaj.
Komentari (0)