Igre 
Priština traži od Beograda arheološke eksponate, Ministarstvo kulture Srbije: Pokušaj preotimanja kulturnog nasleđa
Komentari02/10/2022
-22:15
Kosovske institucije već godinama od Srbije traže da u Prištinu vrati arheološke i etnografske eksponate, koji su pre oružanog sukoba 1999. godine bili izloženi u Beogradu. Srpsko Ministarstvo kulture i informisanja to odbija, uz obrazloženje da ne veruje da će eksponati biti zaštićeni, kao i da se radi o preotimanju srpskog kulturnog nasleđa.
Poklopac od gline iz doba neolita, centaur od terakote iz doba kasnog neolita, kaciga iz metalnog doba, crvena monohromna polusferna vaza iz ranog neolita, bronzana skulptura i zlatna burma iz rimskog perioda, samo su deo eksponata pronađenih na Kosovu, koje kosovsko Ministartsvo kulture traži da Beograd vrati u Prištinu. Među traženim eksponatima su i predmeti iz ranog srednjeg veka.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
Iz srpskog Ministarstva kulture i informisanja odgovaraju da Priština, kako tvrde, "nastavlja sa kampanjom pokušaja preotimanja kulturnog nasleđa i njegovom zloupotrebom u konstruisanju nepostojeće državnosti i kulturnog identiteta", sa čime se slažu i Srbi, stručnjaci za kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji.
"Ne treba vraćati ništa što suštinski nije deo kulturnog konteksta ovog prostora, a ono što se nalazi u Beogradu nije ni vlasništvo Aljbina Kurtija, ni bilo koje političke elite u Prištini i suština je jedino u tome: politizacija da bi se nekako oblikovao novi kosovarsko-administrativni identitet. Ovo su prostori na kojima se na jednoj reči zasniva nacija", kaže za Cult Euronews Srbija Živojin Rakočević, direktor Doma kulture "Gračanica".
S njim se slaže i Jovan Aleksić, istoričar iz Kosovske Mitrovice.
"Podsetiću, da u periodu pronalaska tih artefakata, nadležnost na terenu je imala država Srbija, odnosno, Republika Srbija. Samim tim ti artefakti pripadaju kulturnom nasleđu Republike Srbije, a ne nepostojećem kulturnom nasleđu takozvane Republike Kosovo", naglasio je on.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
Međutim, za većinu albanskih istoričara na Kosovu, sporni artefakti su, kao i sve što je nađeno ili izgrađeno na Kosovu, deo "kosovskog kulturnog nasleđa".
Povezane vesti
"Možemo reći da je kultura na Kosovu autohtona ilirska kultura koja je preneta i nasleđena i u srednjem veku, i koja u srednjem veku doživljava mešanje kultura sa srpskom kulturom, a zatim dolaskom Osmanskog carstva, dolazi do mešanja sa osmanskom kulturom", tvrdi Bedri Muhadri iz Udruženja istoričara "Ali Hadri".
Direktor Arheološkog instituta Kosova Enver Hodža, pak, ističe da je kultura jedna i da "ne može da se deli na albansku, srpsku, osmansku ili neku drugu".
Ako tako idemo ostaćemo bez praistorije ili antike. Ako kažemo da je ova kultura rimska, vizantijska, osmanska, šta će da rade sa istorijom ili kulturom Albanci, Srbi, Bošnjaci i drugi. Moje mišljenje je, bavim se srednjovekovnom istorijom i to najviše istoriografijom, znamo da je ta kultura bila za sve ljude koji su živeli ovde. Nije bitno da li su Albanci, Srbi, Grci, Crnogorci, to je bila jedna kultura", kaže Hodža.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
Srpski poznavaoci ove oblasti negiraju svako postojanje kosovske kulture.
"To je potpuna besmislica", tvrdi Aleksić.
"Dakle, na Kosovu i Metohiji postoji kulturno nasleđe različitih zajednica, različitih naroda koji na njemu žive. Dakle, postoji srpsko kulturno nasleđe, albansko kulturno nasleđe, osmansko, odnosno, tursko kulturno nasleđe, goransko kulturno nasleđe, bošnjačko, odnosno, muslimansko kulturno nasleđe, postoji kulturno nasleđe nekadašnje Vizantije, postoji antičko kulturno nasleđe, dakle, nasleđe Staroga Rima. Tako da, u tom pogledu ne postoji jedinstveno, autentično, objektivno posmatrano celovito kosovsko kulturno nasleđe", smatra ovaj istoričar.
Živojin Rakočević ističe da se na našim prostorima nacija može zasnovati "na jednoj reči".
Povezane vesti
"Ovo su prostori na kojima se u jednom falsifikatu može osnovati neki novi narod i neka nova nacija. To nema smisla i zato je neophodno da se sa umetničkim delima Vinče ili predmetima iz tog perioda neko identifikuje. I da kaže, da, to sam ja. I to je taj 'novoromantičarski' pristup koji kaže: mi smo ovde pre svih, mi smo ovde došli pre neba, zemlje, vode i mi ovde tražimo sve ono što je ikada na ovom prostoru nastalo", kaže Rakočević za Cult Euronews Srbija.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
Direktor Narodnog muzeja Kosova Ajet Ljeci u pismu Međunarodnom savetu muzeja navodi da Srbija ima obavezu da vrati eksponate na Kosovo, dok iz srpske komisije za saradnju sa UNESCO-om poručuju da "o svim dobrima koja se nalaze na Uneskovoj listi brine zemlja potpisnica konvencije zaštite kulturnih dobara, a to je u ovom slučaju Srbija".
"Koristi se svaka vrsta mogućnosti da se izvrši nekakav pritisak, pa makar i on bio besmislen. U osnovi, to nije od juče, to je neka potraga za 'kosovarskim' identitetom i 'kosovarskim kulturnim identitetom' u kome oni misle da će preuzeti ono što je naša baština, ono što je naše nasleđe, ono što smo mi čuvali i obradili i što je naučno potvrđeno", smatra Rakočević.
Povezane vesti
"Radi se o kulturnom blagu države Srbije, Kosovo nije priznato, a kosovske vlasti su kontinuirano pokazale da ugrožavaju kulturnu baštinu", izričit je stav srpskog Ministarstva kulture.
Jovan Aleksić pita da ako imamo u vidu Martovski pogrom i skrnavljenje mnogih srpskih verskih i kulturnih spomenika, "kako možemo imati poverenje da će oni koji su to upravo učinili, sada odjednom to kulturno nasleđe zaštiti".
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
"Prema različitim podacima na Kosovu i Metohiji u poslednjih 23 godine uništeno je preko 135 pravoslavnih crkava i manastira, uništeno je nekoliko hiljada nadgrobnih spomenika, na desetine grobalja je takođe oskrnavljeno, neka groblja su potpuno uništena i preorana. Uništeno je takođe veliki broj ikona, uništen je veliki broj fresaka. Ne treba zaboraviti da je u Martovskom pogromu stradala Bogorodica Ljeviška koja je upravo iz tog razloga stavljena pod Uneskovu listu svetske kulturne baštine koja se nalazi u opasnosti. Ne treba zaboraviti odnos aktuelnih kosovskih vlasti prema manastiru Visoki Dečani, gde je čak po kosovskim zakonima 24 hektara treba da se vrati upravo tom manastiru i naravno da kosovskim vlastima ne pada na pamet da se sve to vrati", kaže Aleksić.
"Ovo svedoči o dubokom nepoštovanju, vandalskom i anticivilizacijskom odnosu prema kulturnom nasleđu uopšte i celokupnoj baštini čovečanstva i istovremeno govori o brutalnosti zloupotrebe pitanja kulturnog nasleđa u dnevno-političke svrhe", zaključeno je iz Ministarstva kulture Srbije, kao odgovor na zahtev Kosova da se arheološki i etnografski eksponati koji se nalaze u Beogradu, vrate u Prištinu.
Komentari (0)