"Onaj koji se nada": Kako je nastao esperanto, jezik mira i jednakosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. R.

28/07/2022

22:18

"Onaj koji se nada": Kako je nastao esperanto, jezik mira i jednakosti - Copyright Wikipedia.org/Bildarchiv Austria

veličina teksta

Aa Aa

Ove nedelje obeležen je Dan esperanta, jezika koji je zamišljen kao univerzalno sredstvo sporazumevanja svih naroda. Osmislio ga je L. L. Zamenhof, Jevrej iz poljskog grada Bjalistoka, koji je sanjao o tome da se ljudi bolje razumeju, bez obzira na to odakle potiču.

Krajem 19. veka, njegov rodni grad, koji je nekad bio Poljski, pa onda Pruski, zatim Ruski, a danas ponovo Poljski, bio je čvorište multikulturalizma u kom su, uz Poljake, živeli i Nemci, Rusi i Aškenazi Jevreji.

Svi narodi govorili su različitim jezicima i s podozrenjem gledali na ostale.

Zamenhof, koji je završio studije medicine u Moskvi, zato je godinama radio na jeziku koji bi mogao da ih ujedini i 26. jula 1887. godine objavio ono što se danas naziva "Unua Libro", odnosno "Prvom knjigom", koja je predstavila i opisala Esperanto.

Rečnik tog jezika mešavina je engleskog, francuskog, nemačkog, grčkog, latinskog, italijanskog, poljskog, ruskog i jidiša, jer je Zamenhof najbolje poznavao te jezike. Gramatički je bio primarno pod uticajem evropskih jezika, ali neke njegove karakteristike podsećaju na određene azijske jezike, kakav je kineski.

Jezik za sve

Zamenhofu nije bio da zameni bilo čiji maternji jezik, nego da Esperanto služi kao univerzalni drugi jezik, kako bi se ljudi bolje međusobno razumeli i bili u miru.

Zato je želeo da njegov jezik bude jednostavan za učenje, a malobrojna pravila (ima samo 16), opisana su u "Unua Libro".

Ta knjiga prevedena je na više od deset jezika, a na početku svakog izdanja, Zamenhof je naveo da se odriče svih ličnih prava na svoje delo i proglasio esperanto "društvenom imovinom".

Jezik se proširio Azijom, Severnom i Južnom Amerikom, Bliskim Istokom i Afrikom. Početkom 1905. ljudi koji su govorili esperanto počeli su jednom godišnje da se okupljaju na Svetskom kongresu esperanta, gde su slavili taj jezik i, naravno, koristili ga.

Od 1907. do 1917. Zamenhof je dobio 14 nominacija za Nobelovu nagradu za mir, ali je nikada nije osvojio.

Ni Svetska esperanto asocijacija, koja je nastavila njegov rad, nije osvojila nagradu, iako je za nju bila nominovana više od sto puta.

Neprijateljii univerzalnog jezika

Uprkos plemenitoj viziji i jednostavnosti novog jezika, esperanto je imao mnogo neprijatelja. Francuzi su ga videli kao pretnju prestižnoj poziciji svog jezika u diplomatiji, a tamošnja vlada je 1922. zabranila podučavanje esperanta na svim univerzitetima, jer je navodno, taj jezik bio oruđe širenja komunističke propagande.

Ironično je to da ni iza Gvozdene zavese jezik nije imao dobru reputaciju. Oni koji su se služili esperantom, doživljavani su kao špijuni, a mnogi su osuđivani i ubijani pod Staljinovom vladavinom.

Za Hitlera je esperanto bio dokaz jevrejskog "plana" da zauzme svet, pa je pod Trećim rajhom gestapo imao posebna naređenja da traga za potomcima Zamenhofa.

Sve troje dece tvorca jezika mira nastradalo je u Holokaustu, kao i mnogi drugi koji su se njim služili.

Esperanto je ipak opstao

Međutim, 1954. Unesko je doneo rezoluciju o priznavanju Svetske esperanto asocijacije, što je otvorilo vrata pokretu da ima svoje predstavnike na događajima posvećenim jeziku.

Unesko je tako 1985. preporučio zemljama da dodaju esperanto u školske programe, a među zemljama koje su prihvatile predlog bila je i Kina, u kojoj su studenti nekoliko univerziteta mogli da ga biraju kao drugi jezik.

Danas se program interlingvistike na "Adam Mickjevič" univerzitetu u Poljskoj održava upravo na esperanto jeziku.

Takođe, Unesko je 2017. godinu proglasio godinom posvećenom Zamenhofu i od tada njihova periodična publikacija "Unesco Courier" ima izdanje na esperanto jeziku, koje se objavljuje četiri puta godišnje.

Esperantom danas govori tek šačica entuzijasta, ali su znanja svuda dostupna. Između ostalog, jezik je čak uključen u prevodilačku aplikaciju kompanije Google.

Uvršten je i u Vikipediju, a na njemu je objavljeno više članaka nego na danskom, grčkom ili velškom jeziku.

Na esperanto jeziku, "esperanto" znači "onaj koji se nada". Neki smatraju da je idealistično nadati se da bi jedan jezik mogao da ujedini čovečanstvo, ali nada uvek umire poslednja.