Upoznajte čoveka koji je izmislio međuslovenski jezik: 300 miliona ljudi bi moglo međusobno da se razume

Jedna od najvećih posledica globalizacije jeste i porast turizma koji omogućava održavanje nematerijalnog nasleđa raznolikih evropskih nacija. Tako ni slovenske zemlje, tačnije one iz Centralne i Istočne Evrope, nisu izuzetak, a ove zemlje su specifične po tome što predstavljaju slovenske narode koji, ukoliko nisu komšije, teško razumeju jedni druge kada je jezik u pitanju.

Kao standardna solucija, tu je engleski koji pak, među ovim narodima ne funkcioniše tako dobro - ne iz neznanja, nego iz specifičnosti slovenske kulture koju engleski ne može efikasno da objasni. Upravo taj problem može rešiti međuslovenski jezik (interslavic).

U pitanju je zonski konstruisan jezik koji je veoma sličan pravim govornim slovenskim jezicima u srednjoj i istočnoj Evropi i nadovezuje se na tradicionalni staroslovenski jezik. Zonski konstruisani jezici su napravljeni tako da olakšaju komunikaciju između govornika određene grupe i blisko povezanih jezika.

Međuslovenski jezik deli gramatiku i zajednički rečnik sa savremenim govornim slovenskim jezicima u nameri da izgradi univerzalni jezički alat koji svi slovenski narodi mogu razumeti bez ikakvog ili uz vrlo minimalno učenje. Ovaj jezik ponajviše može doneti brojne benefite u turističkom, kulturnom i ekonomskom sektoru.

Kakva bi bila korist od međuslovenskog

Jedan od osnivača ovog jezika jeste Vojtjeh Merunka sa Univerziteta u Pragu, inače profesor informatike, matematičkog modeliranja i softver inženjeringa koji je u razgovoru za Euronews Srbija rekao da je ovaj jezik zapravo vratio slovenski jezik na njegove osnove, ali i da je višestruko koristan u mnogim granama industrije.

"Slovenski jezik govori 300 miliona ljudi. Kod međuslovenskog je mnogo važnija gramatika da bi čovek razumeo glagole i padeže, a ta gramatika je umetno međuslovenska, koristi gramatične forme koje su u živom jeziku. Mnoga njena pravila možete videti u srpskom, ruskom, češkom, a ta kombinacija je specifična jer je to matematička sredina. Potom nije tako težak - neki Rus, Srbin ili Bugarin koji ne zna sve reči međuslovenskog jezika, ali zna gramatiku, može koristiti reči iz svog jezika, ali u međuslovenskoj gramatici", kaže Merunka dodajući i da je razumljivost ono što krasi ovaj jezik.

foto: Vojtěch Merunka

Ističe da bi međuslovenski jezik doneo raznorazne benefite slovenskim narodima koji bi konačno mogli da pričaju istim jezikom, ali i napretke u sferi turizma, kulture i biznisa.

"Svako leto na Jadran dolaze milioni Čeha, Slovaka, Rusa, Poljaka koji moraju da komuniciraju sa Hrvatima i Crnogorcima na engleskom jezikom. Jako malo ljudi zapravo razume engleski, on je sveden na osnove pojmove poput 'hamburgera'. Nemam ništa protiv tog jezika, ali je problem što je ljudima potrebna kultura, a engleski jezik ne može efikasno da opiše slovensku. Na primer, treba da pričamo o nacionalnim nošnjama, kulinarskim receptima... Jedan Sloven to može opisati drugom Slovenu čak i možda naivnim međuslovenskim jezikom. On možda jeste primitivan, ali je efikasan", rekao je.

25.000 ljudi uči međuslovenski jezik

Prof. Merunka ističe da postoji interesovanje za učenje ovog jezika, pa tako na Diskordu i drugim platformama preko 25.000 ljudi uči međuslovenski, dok je aktivnih govornika tri hiljade. Predavanja se održavaju svakog vikenda, subotom ili nedeljom, a pre neko veče u grupi slušača je bilo čak 250 ljudi.

"Ima Ukrajinaca, Poljaka, Srba, Hrvata, Bugara, a sada sve više i Rusa kojih nije bilo na početku. Što se tiče Istočne Evrope, ima naroda iz svih zemalja bivše Jugoslavije", kaže on.

Jezik raspolaže sa 40.000 reči, a koriste se i ćirilica, i latinica.

"Vi imate ta specijalna slova koje Rusi ne znaju ћ, ч, ж, ђ, pa onda oni to ne moraju da nauče, ali i ě, koje je zapravo ijekavica. Štaviše, to nismo mi izmislili, već je u pitanju slovo koje je u 19. veku koristio Ljudevit Gaj, tzv. gajevica, prvo hrvatsko latinsko pisanje"

foto: Vojtěch Merunka

Iako je jezik napravljen tako da bude podjednake težine za sve slovenske narode, Rusima i Bugarima on pak, možda najteže pada.

"Bugarima je problem jer oni nemaju padeže, ali razumeju mnogo. Bugarske reči su takođe sadržane u međuslovenskom, ali problem im je kod gramatike. Rusi, s druge strane, mogu imati problem zbog njihovog specifičnog naglasaka. Čak i kada se reč razlikuje u jednom slovu, problem im je taj naglasak", ističe prof. Merunka.

Međunarodno priznanje?

U planu je i otvaranje online akademije na kojoj bi ljudi iz celog sveta mogli da uče međuslovenski jezik, a grupa autora koja je osnovala jezik podnela je i zahtev Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO).

Jezik je do sada dobio i priznanje Glottologa, bibliografske baze podataka o manje poznatim jezicima u svetu, koja je razvijena i održavana najpre na Institutu za evolucionu antropologiju u Lajpcigu "Maks Plank".

"Glottolog je prvi, ali važan korak i u tome smo uspeli", ističe prof. Merunka i dodaje da postoji interesovanje određenih univerziteta.

"Univerzitet u Zagrebu i dva iz Poljske su ozbiljno zainteresovani. Konkretno, u Zagrebu studenti turističkih i lingvističkih nauka bi imali međuslovenski kao izborni jezik", kaže.

Međuslovenski jezik može doneti brojne benefite turističkom sektoru, posebno u uslužnim delatnostima. Hoteli, restorani, muzeji, crkve i druge atrakcije mogu lakše dospeti do šire populacije putem flajera, brošura, menija, znakova i veb-sajtova napisanih na međuslovenskom jeziku, smatra Merunka u zaključku razgovora za Euronews Srbija.