Najskuplja uskršnja tradicija: Romanovi i darovanje Faberžeovih jaja
Komentari24/04/2022
-11:11
Na Uskrs 1885. godine ruska carica Marija Fjodorovna dobila je od muža cara Aleksandra III jedinstven poklon - jaje, poput kokošijeg, ali izrađeno od emajla sa tankom zlatnom niti na sredini.
Kada ga je otvorila, zateklo ju je iznenađenje - "žumance" od čistog zlata u kom se krila minijaturna kokoška. Poput tradicionalnih ruskih lutkica matrjoški (ili babuški) kokoška se pomeranjem repa takođe otvarala, a u njoj je caricu čekalo još poklona: sićušna replika carske krune od zlata i dijamanata i maleni rubinski privezak na tankom lančiću.
Za razliku od većine muževa iz visoke klase carske Rusije koji su o praznicima svoje žene darovali skupocenim nakitom, Aleksandar III je na nagovor svog draguljara Pitera Karla Faberžea započeo uskršnju tradiciju poklanjanja skupocenih jaja, koja je dovela do stvaranja nekih od najfinijih juvelirskih remek-dela.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Za vreme vladavine dinastije Romanov izrađeno je pedesetak takvih jaja za članove carske porodice i njihove prijatelje, od kojih je svako jedinstveno.
Zlato, platina, dijamanti, rubini, smaragdi, najfiniji emajl - sve su to materijali od kojih su carski juveliri pravili ove simbole luksuza čija se vrednost meri u milionima.
Danas je poznata sudbina 43 jajeta, a najveći broj Faberžeovih jaja nalazi se u Rusiji - deset u Palati oružja u moskovskom Kremlju i devet u Muzeju Faberžea u Sankt Petersburgu. Takođe, pored takozvanih "carskih jaja" postoji i nekoliko primeraka iz Faberžeove radionice koja su kao skupe poklone mogli da priušte sebi pripadnici najvišeg staleža u Rusiji.
Mi vam predstavljamo najskuplja, a možda i najlepša od njih:
"Kolevka sa vencima"
Jaje koje je delo majstora juvelira Henrika Vigstrema iz 1907. godine prodato je privatnom kolekcionaru za 3,19 miliona dolara na aukciji kuće Sotbi 1992. godine.
Prekriveno je svetloplavim emajlom i ukrašeno biserima, a smatra se da danas možda vredi i više.
Poznato je i kao "Ljubavni trofej", a poručio ga je car Nikolaj Drugi za svoju ženu Aleksandru u susret rođenju njihovog sina Alekseja. U ovom jajetu nekada se krilo i jedno iznenađenje - minijatura sa likovima carske dece, ali je kasnije nestala.
"Ružin pupoljak"
Izradu ovog jajeta koja je poverena Mihailu Perhinu lično je nadgledao Petar Karl Faberže. To je prvo jaje koje je car Nikolaj poklonio carici Aleksandri 1895. godine.
Ukrašeno je crvenim emajlom i ima četiri niza dijamanata. Unutar jajeta nalazi se žuta ruža obložena emajlom, a u njoj su se nekada nalazila još dva iznenađenja: zlatna kruna sa dijamantom i rubinima i privezak sa od istog dragog kamena. Nažalost, oba ukrasa su izgubljena.
To nije sprečilo kolekcionara Viktora Vekselberga da kupi ovo jaje za četiri miliona dolara, a ono je trenutno izloženo u Faberžeovom muzeju u Sankt Petersburgu.
"Kokoška"
Delo nepoznatog juvelira nastalo je 1885. godine. Ovo jaje je car Aleksandar III poklonio svojoj supruzi Mariji Fjodorovnoj. Bilo je to prvo faberžeovo jaje, a car je toliko bio zadovoljan njegovim izgledom, da je kasnije počeo da poručuje po jedno novo jaje svakog Uskrsa.
Faberže je bio inspirisan prototipom ovog dizajna i koristio je zlato i rubine kako bi napravio figuricu kokoške.
Originalno je koka imala i repliku carske krune, ali je ona u međuvremenu nestala.
Procenjuje se da je vrednost ovog jajeta šest miliona dolara, a trenutno se čuva u Faberžeovom muzeju u Sankt Petersburgu.
"Krst svetog Đorđa"
Ovo remek-delo poručio je car Nikolaj Drugi za svoju majku Mariju Fjodorovnu.
U njemu se nalaze minijaturni portreti Nikolaja Drugog i njegovog sina Alekseja Nikolajeviča u akvarelu. Danas se nalazi u Faberžeovom muzeju, a procenjuje se da je jaje vredno oko sedam miliona dolara.
"Zimsko jaje"
Nepoznati kupac pazario je ovo jaje za 9,6 miliona dolara na aukciji kuće Kristi, a spekuliše se da je reč o katarskom emiru.
Ovo jaje napravio je Faberže lično 1913. godine kao poklon za Uskrs koji je carici Mariji Fjodorovnoj poklonio njen muž car Nikolaj II.
Optočeno je sa 1.660 dijamanata i napravljeno od platine, ortoklasa i kvarca.
U ovom jajetu skrivena je korpica cveća od zlata i platine ukrašena sa 1.378 dijamanata. Šumske breberine napravljene su od belog kvarca, a njihovo lišće od retkog dragulja demantoida.
"Petnaesta godišnjica"
Jaje koje je car Nikolaj Drugi poklonio svojoj ženi carici Aleksandri 1911. napravljeno je u čast 15. godišnjice njegovog krunisanja.
Napravljeno je od zlata i belog i zelenog emajla, a optočeno kristalima i dijamantima.
Neobično je po tome što u njega nisu stavili figuricu iznenađenja.
"Đurđevak"
Jedno od dva Faberžeova jaja napravljena u secesionističkom stilu, izrađeno je 1898. godine kao još jedan poklon cara Nikolaja Drugog svojoj ženi. Sada je deo kolekcije Viktora Vekselberga i izloženo u Faberžeovom muzeju.
Ovo uskršnje jaje ukrašeno je biserima i obloženo ručičastim emajlom. Ono stoji na nogicama, a cvetići su ukrašeni dijamantima, rubinima i biserima.
Pritiskom na biserno dugmence iz jajeta izlaze tri portreta: cara Nikolaja i njegovih ćerki Olge i Tatjane na slonovači, uokvireni ružičastim dijamantima, a delo su Johanesa Zengrafa.
Procenjuje se da ovo jaje košta i do 13 miliona dolara.
"Drvo lovora"
Često opisivano kao "Drvo pomorandže", ovo Faberžeovo remek-delo konačno je prepoznato kao "Drvo lovora", kada je ispitana ručno potpisana faktura velikog juvelira.
Jaje od nefrita i emajla krije u sebi i ptičicu koja se aktivira malom polugom u obliku voćke. Dizajnirano je kao poklon cara Nikolaja II njegovoj majci 111. godine, a originalno je koštalo 12.800 rubalja. Procenjuje se da danas vredi oko 15 miliona dolara i kao većina ostalih, u vlasništvu je Viktora Vekselberga.
"Carsko krunisanje"
Mihail Perhin i Henrik Vigstrem su pod nadzorom Faberžea napravili ovo jaje u čast krunisanja carice Aleksandre Fjodorovne.
Procenjuje se da je njegova vrednost 18 miliona dolara, a inspirisano je njenom odeždom koju je nosila na krunisanju. Napravljeno je od zlata i žutog emajla, a ukraženo brilijantima.
Unutra je postavljeno plišom i krije minijaturnu kočiju na čijem se vrhu nalazi replika carske krune i šest orlova. Vrata kočije se mogu otvoriti, a pomeraju se i točkovi, stepenice na rasklapanje, a ima i amortizere.
Jaje je originalno sadržalo i privezak sa dragim kamenjem i dva postolja, ali su u međuvremenu izgubljeni.
"Rotšildov sat"
Ovo jaje dizajnirao je Faberže 1902. godine, a napravili su ga Mihail Perhin i časovničar Nikolaj Rode.
Reč je o poklonu koji je Beatrisa Efrusi de Rotšild dobila od svog verenika barona Eudarda de Rotšilda, kao jedno od retkih jaja koja nisu napravljena za rusku carsku porodicu.
Napravljeno je od zlata, srebra, emajla, dijamanata i bisera, a svakog sata iz jajeta izlazi petao optočen dijamantima, kljuca i kukuriče.
Prodato je na aukciji kuće Kristi 28. novembra 2007. za 8,9 miliona dolara, ali se danas procenjuje da vredi preko 25 miliona dolara.
Jaje je muzeju Ermitaž poklonio Vladimir Putin 2014. godine.
"Treće carsko uskršnje jaje"
Verovatno najvrednije Faberžeovo jaje na svetu delo je majstora Augusta Holmstrema iz 1887. i poklon je koji je car Aleksandar III dao ženi Mariji Feodorovnoj.
Dizajnirano je u stilu Luja XVI i sadrži 18-karatnu kutiju ukrašenu safirima i dijamantima.
Unutra se krije impresivno iznenađenje - 14-karatni luksuzni sat "Vašeron Konstantin" sa zlatnim kazaljkama ukrašenim dijamantima. Ovo jedinstveno Faberžeovo jaje pronašao je prodavac antikviteta 2011. misleći da je reč o bezvrednoj replici.
Mnogo godina jaje je stajalo u njegovoj kuhinji, sve dok ga on nije istražio i shvatio da je možda reč o nestalom Faberžeovom jajetu. Na njemu ima nekoliko ogrebotina, koje su pravili potencijalni kupci proveravajući materijal, što samo dodaje na njegovoj vrednosti.
Komentari (0)