Velika izložba Faberžeovih jaja u Londonu: Od raskošnog carskog poklona do simbola luksuza

26/01/2022

07:46

Velika izložba Faberžeovih jaja u Londonu: Od raskošnog carskog poklona do simbola luksuza - Copyright profimedia/Justin Ng/UPPA/Avalon

veličina teksta

Aa Aa

Viktorija i Albert muzej u Londonu do 8. maja je domaćin velike izložbe koja slavi delo Karla Gustavoviča Faberžea (1846-1920), genija koji stoji iza čuvene juvelirske manufakture sa sedištem u Sankt Peterburgu.

"Faberže u Londonu: Romantika i Revolucija" (Fabergé in London: Romance and Revolution) naziv je ove postavke na kojoj je predstavljeno više od 200 predmeta neprocenjive vrednosti, a među kojima su i legendarna jaja - kolekcija ranije nikad viđena u Britaniji.

U najavi izložbe, navodi se da je u pitanju priča o Faberžeu, koji je tri i po decenije bio jedan od glavnih dobavljača predmeta od najskupocenijih materijala za rusku carsku porodicu, i koji je stekao međunarodno priznanje, a čiji rad simboliše rusko umeće i eleganciju, a ima i dodatnu asocijaciju na romantiku, glamur i tragediju ruske carske porodice.

Faberžeova dela bila su popularna i u Britaniji, baš kao i u Rusiji, budući da je 1903. upravo u Londonu otvorena njegova zlatara kao ispostava. Kraljevska porodica, aristokratija, američke naslednice, prognane ruske vojvode, ljudi iz visokog društva.., hrlili su u njegovu zlataru po luksuzne darove.

Iako je u asortimanu imao različit nakit i mnoge druge, luksuzne upotrebne stvari, danas se u prvom redu pamti po izuzetnim jajima koja su stvarana za ruske carice.

Zlatna kokoška i dijamantska kruna sa rubinom

Sve je počelo davne 1885, kada je ruski car Aleksandar III poručio specijalno uskršnje jaje za svoju suprugu Mariju Fodorovnu koja je, navodno, u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske. Stoga je car angažovao dvorskog draguljara da za njegovu suprugu napravi najraskošnije jaje do tada.

Faberže je stvorio jaje sa opnom od belog porcelana, unutra je smestio zlatno žumance, u kom je bila zlatna kokoška, a u kojoj se pak krila minikaturna dijamantska kruna sa rubinom. Ovaj primerak uskršnjeg jaja se toliko dopao ruskoj carici, da je darivanje dragocenih jaja postala tradicija koja se održala sve do 1917.

Nakon smrti cara Aleksandra III, poslednji ruksi car, Nikolaj II, svakog je Uskrsa od Faberžea poručivao po dva jaja - jedno za majku, a drugo za suprugu Aleksandru.

Izložena londonska zbirka uključuje nekoliko jaja koja nikad pre nisu prikazana u Velikoj Britaniji, uključujući i najveće carsko jaje inspirirano arhitekturom Uspenske katedrale (pozajmljeno iz muzeja moskovskog Kremlja), hrama u kom su krunisani mnogi ruski carevi, kao i jaje iz Aleksandrove palate sa portretima dece Nikolaja II i carice Aleksandre u akvarelu, a koje sadrži model palate u unutrašnjosti i koje je napravljeno za proslavu 300 godina dinastije Romanov.

Karl Faberže, nakon što je stekao svetsku slavu, osnovao je radionicu za pravljenje dragocenih uskršnjih jaja. Pored jaja za carsku porodicu, kojih je izradio oko 50, Faberže je još dvanaest napravio za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha i još nekoliko za druge bogate porodice, poput Rotšilda.

Sačuvana 42 jaja, "Zvezdano nebo carevića" ostalo nedovršeno

Kao osnova za izradu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit, a korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao posebno da se peče. Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi.

Smatra se da su od 50 carskih uskršnjih jaja preživela 42. Najviše primeraka (10) čuva se u moskovskom Kremlju, dok drugu najveću kolekciju (devet jaja, čija se vrednost procenjuje na oko 100 miliona dolara) poseduje ruski magnat Viktor Vekselberg. Pet carskih jaja poseduje Muzej lepih umetnosti Virdžinije, tri britanska kraljica, jedno knez Albert od Monaka...

Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905, u vreme Rusko-japanskog rata. Posebno poznato Faberžeovo jaje je ono u kom je veran model kompozicije voza Transsibirske železnice (1900) - na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice i u jajetu se nalazi lokomotiva i pet zlatnih vagona. Poslednji Faberžeov rad za carsku porodicu, "Zvezdano nebo carevića", nije dovršeno - trebalo je da bude isporučeno 1918, ali se godinu ranije odigrala revolucija.

Nakon Oktobarske revolucije, većinu tih jaja je boljševička vlast prodala inostranim kupcima, dok su jedan broj bežeći iz zemlje, izneli članovi carske porodice.

Prošle godine, rusku likovnu scenu potresa je velika afera kada je čuveni Ermitaž, naime, izložio Faberžeova jaja iz privatne kolekcije ruskog oligarha Aleksandera Ivanova. Ali, stručnjak za ovu vrstu umetnosti i trgovac umetninama Andre Ružnikov, koji se ovom temom bavi pune četiri decenije, zatražio je da se muzej zatvori zato što kolekcija sadrži, po njegovim rečima, najmanje 20 lažnih primeraka. Bila je to, kako je najavljeno, prva izložba u poznatom muzeju u Sankt Peterburgu Faberžeovih jaja, još od 1993. godine. Izložba nije bila povučena, a čelnici muzeja su do kraja izbegavali da odgovore na pitanje da li su na postavci predstavljeni originali ili falsifikati.