Igre 
Magija legendarnog Antonija Gaudija: Zgrade "samostalne poput drveta" kao oličenje lepota Katalonije
Komentari22/12/2021
-07:14
U Narodnom muzeju Katalonije u Barseloni otvorena je sveobuhvatna izložba posvećena arhitekti Antoniju Gaudiju, sa više od 650 praktično nepoznatih eksponata.
Reč je o komadima nameštaja, skicama, vajarskim i slikarskim delima Gaudija koji bi trebalo da pruže novi uvid u opus slavog arhitekte, "dekonstruisanjem čoveka, mita i njegovog rada koji su prečesto pojednostavljeni i svedeni na brend. A Gaudi je bio kompleksna ličnost koja je izvodila radove sa vrlo specifičnim političkim, ideološkim i estetskim strategijama na umu", stoji u najavi izložbe.
Najslavniji arhitekta Katalonije, Antoni Gaudi (1852-1926) je za većinu sinonim za Barselonu i njene raznobojne građevine čudesno izuvijanih linija. Možemo li da promenimo tu sliku koju imamo o njemu u glavi, zapitali su se organizatori izložbe.
"Dvadeset godina nakon što je proslavio Godinu Gaudija, Narodni muzej Katalonije predstavlja izložbu koja se kloni klišea", navode iz ove institucije.
Kustos izložbe Đuan Hose Lauerta kaže za Catalan News da je cilj postavke da pokaže da Gaudi nije bio neki povučeni lik, neshvaćeni umetnik ili stvaralac koji je dobijao ideje zagledan samo u nebo i prirodu oko sebe.
"Druge arhitekte bile su mu i inspiracija i konkurencija", istakao je Lauerta.
Rekonstrukcija radionice i prvog sprata čuvene Kuće Mila
Odlučivši se za muzeografsko-teatralni pristup, Lauerta je deo postavke zamislio kao rekonstrukciju Gaudijeve radionice, a deo kao rekonstrukciju prvog sprata čuvene Kuće Mila (poznatoj i kao Pedrera).
Pixabay
Povezane vesti
Većini ljubitelja umetnosti specifičan spoljašnji izgled Kuće Mila (građene 1906-12) je dobro poznat, ali njen enterijer je malo ko video. Zapravo, i sami organizatori izložbe su imali muku da rekonstruišu izgled glavne prostorije; na tome su radili pune dve godine. Nisu postojale fotografije originalnog rasporeda nameštaja koji je 1960. sklonjen i raštrkan na sve strane. I čuvena porodica Gvelj, za koju je Gaudi izgradio palatu, park i hram, prvi put je iznela u javnost deo nameštaja iz palate.
Izložba bi trebalo da posetiocima približi istoriju Barselone i Gaudijev uticaj na izgled grada kao vodećeg arhitekte crkve i buržoazije na prelazu vekova.
Postavku čine i divna dela nekih od Gaudijevih saradnika: Aleša Clapesa, Žozepa Marije Žužola, Džona Raskina, Ogasta Endida i Tomasa Džekila. Izložba je otvorena do 6. marta 2022. a onda se seli u pariski Muzej Orsej od 12. aprila do 17. jula.
Rođen 25. juna 1852. u Reusu, kao sin kazandžije, Antoni Gaudi nije poticao iz naročito imućne sredine. Bio je bolešljiv od malih nogu. Reumatizam ga je sprečavao da izlazi iz kuće, a često su morali da ga nose na magarcu. Interesovanje za arhitekturu pokazao je dok je još bio đak u Reusu, da bi već sa 17 godina otišao stotinak kilometara dalje u Barselonu da studira arhitekturu.
Uravnoteženi sistem
Gaudijev stil prošao je kroz nekoliko faza. Po završetku studija u Barseloni 1878. radio je u stilu cvetnog viktorijanizma, očiglednog i na školskim projektima, ali veoma brzo je razvio svoj način komponovanja do tada nepoznatim slaganjima geometrijskih masa, površina ukrašenih šarenim opekama ili kamenom, šarenih keramičkih pločica i floralno-animalnih radova u metalu. Opšti efekat podseća na mavarski stil, čiji su najbolji primeri Kuća Visens (1878-80) i El Kapričo (1883-5).
profimedia
Potom je eksperimentisao sa dinamičnim mogućnostima istorijskih stilova poput gotike i baroka (vila Beljesguard, palata Gvelj, Biskupska palata u Astorgi, kuća Botines, kuća Kalvet), a nakon 1902. godine njegovi radovi izmicali su uobičajenoj stilskoj nomenklaturi. Palata Gvelj oživljena je aplikacijama od kovanog gvožđa u stilu proto ar nuvoa: mozaik od lomljenih pločica, parabolični lukovi, pečurkasti stubovi, izuvijani oblici.
profimedia
Izuzev izvesnih očiglednih simbola prirode i religije, Gaudijeve građevine postale su uravnotežene strukture koje stoje same za sebe, bez ikakvih unutrašnjih spona ili spoljašnjih podupirača - "samostalne poput drveta", kako je sam arhitekta govorio. Na sve načine je izbegavao pravilne linije, ivice i uglove.
Povezane vesti
Svoj uravnoteženi sistem primenio je na dve višespratnice u Barseloni: kući Batljo (1904-6) i kući Mila (1906-12). Kao što je često praktikovao, ove dve građevine dizajnirao je tako da, svojim oblicima i površinama, predstavljaju metafore planinskog, odnosno morskog karaktera Katalonije.
Pixabay
Kuća Batljo bila je primer njegovog shvatanja arhitekture kao obogotvorene prirode. Sjajne pločice prelivaju se u duginim bojama i podsećaju na talase, a radovi u gvožđu na alge. S druge strane, Kuća Mila je tmurnih boja, zidana od grubo lomljenog kamena boje peska koja podseća na Pirinejske stene sa dimnjacima neobičnog spiralnog oblika.
Međutim, njegovim savremenicima nije se dopala. Ponižavajući nadimak La Pedrera (Kamenolom) dobila je zbog rustične fasade i asimetričnog izgleda, poput neke kamene planine ili okamenjene lave koja je nikla usred grada. I pre nego što je završena, lokalni karikaturisti su zbijali šale na njen račun - da liči na parking za cepeline ili na pećinu za crve. Vreme se pokazalo kao najbolji sudija, pa se 1984. Kaza Mila našla na Uneskovu Listu svetske baštine.
Napustio sve porudžbine da bi se posvetio crkvi Sagrada familia
To je ujedno bila i poslednja stambena zgrada koju je Gaudi dizajnirao. Napustio je sve ostale privatne narudžbine i od 1910. potpuno se posvetio radu na crkvi Sagrada familia (Sveta porodica), čiju je izgradnju preuzeo još 1883. od kolege Fransiska del Viljara. Gaudi je potpuno izmenio projekat i dao mu svoj prepoznatljiv pečat, mešavinom gotičkih i krivolinijskih formi ar nuvoa.
Od te 1910. potpuno se povukao se u radionicu koju je "instalirao" na gradilištu. Tu je ostao sve dok ga kobnog 9. juna 1926, nedaleko odatle, nije udario tramvaj. Tri dana kasnije preminuo je od posledica udesa.
Unsplash
Priča se da je pola Barselone bilo ožalošćeno i da je pogrebna povorka bila duga osamsto metara. Sahranjen je u kripti crkve kojoj je posvetio poslednje 43 godine života. U tom trenutku završio je manje od četvrtine građevine.
Radovi na njoj traju i danas. Na njoj sada radi tim arhitekata kojima nimalo ne pomaže to što je Gaudi odbijao da se pridržava sopstvenih planova i što je u hodu pravio izmene. Situacija je dodatno pogoršana kada su Frankovi anarhisti 1936. zapalili kriptu i upali u radionicu, delom uništili originalne nacrte, skice i gipsane modele. Narednih 16 godina umetnici su radili samo na spajanju delova glavne makete.
Napredak kompjuterske tehnologije omogućio je brže projektovanje, pa je konstrukcija 2010. bila do pola gotova, iako su neki od većih izazova i dalje ostali nerešeni. Pre pandemije bilo je najavljeno da će crkva konačno biti gotova 2026, na 100. godišnjicu Gaudijeve smrti, ali je virus korona odložio slavlje.
Komentari (0)