Najveća izložba Vermerovih dela: Prvi i poslednji put na jednom mestu "Devojka sa bisernom minđušom" i druga remek-dela
Komentari18/12/2021
-17:40
Narodni muzej u Amsterdamu, poznatiji kao Rajksmuzeum (Rijksmuseum), najavio je za početak 2023. najsveobuhvatniju izložbu posvećenu holandskom umetniku Johanesu Vermeru, koji je lepotu pronalazio u prizorima iz svakodnevnog života.
Tako će se "prvi i poslednji put" na jednom mestu, u Vermerovoj domovini, pred posetiocima naći skoro svih 35 nevelikih slika ovog umetnika iz 17. veka koje su do danas preživele i "koje su u prihvatljivom stanju za put", poručili su iz Rajksmuzeuma.
Prema izveštaju Art news, ovo će biti ne samo prva Vermerova retrospektiva organizovana u Rajksmuzeumu, već i najveći skup njegovih dela do sada.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sem četiri platna u posedu amsterdamske institucije - "Uličice", "Mlekarice", "Žene u plavom koja čita pismo" i "Ljubavnog pisma" - potvrđeno je da će deo postavke biti i "Devojka sa bisernom minđušom" (iz haškog Maurichejsa), "Geograf" (iz frankfurtskog Štedela), "Žena koja piše pismo sa služavkom" (Nacionalna galerija Dablin), "Žena sa terazijama" (Nacionalna galerija Vašington) i "Devojka čita pismo uz prozor" (Državna galerija slika Drezden), slika koja prvi put izlazi iz Nemačke nakon temelje restauracije.
Remek-dela na jednom mestu
Uz Rembranta, Van Goga i Mondrijana, Johanes Vermer je jedan od najpoznatijih holandskih umetnika, istakao je Tako Dibits, direktor Rajksmuzeuma, ali je priznao da "nije verovao će toliko muzeja pristati da pozajmi svoja remek-dela", na čemu im je neizmerno zahvalan.
"Biće nemoguće dobiti svih 35 slika, ali dobićemo mnogo, daleko više nego što sam mogao i da sanjam", priznao je Dibits, kako prenosi Guardian, uz objašnjenje da su neka dela "u veoma delikatnom stanju".
On je dodao i da će ova postavka omogućiti dragocenu priliku istraživačima da vide skoro sva Vermerova dela jedno uz drugo i uporede ih na licu mesta, a ne da "trče od jednog muzeja do drugog" i posmatraju slike, što je, zbog raznih "moždanih varki" skoro nemoguće uraditi kako treba.
Nema sumnje da će zvezda izložbe biti "Devojka sa bisernom minđušom", slika iz 1665. koja je svetsku popularnost stekla nakon istoimenog romana Trejsi Ševalije iz 1999, spisateljicine izmaštane verzije o nastanku slike, a potom i ekranizacije iz 2003. sa Kolinom Firtom kao Vermerom i Skarlet Johanson u ulozi slikareve sluškinje i modela sa slike.
"'Devojka sa bisernom minđušom' je najpoznatija Holanđanka na svetu. Veoma smo srećni što ćemo je pozajmiti za ovu jedinstvenu saradnju... Istina, užasno će nam nedostajati, ali izložba Vermera bez 'Devojke', jednostavno, nije to", izjavila je Martine Hoselink, direktorka Maurichejsa.
Maurichejs je pre 26 godina organizovao izložbu sa 23 Vermerova dela, a ta brojka će 2023. biti nadmašena, tvrdi Dibits, uz napomenu da ne očekuje da će u budućnosti jedan tako obiman skup više biti moguć, zbog starosti slika i ogromne konkurencije među galerijama u borbi za privlačenjem posetilaca.
"Smatram da je sve teže i teže obezbediti pozajmice, jer je Vermer veliko ime i muzejima je sve teže i teže da se rastanu od nekog njegovog dela", poručio je Dibits.
Paralelno sa izložbom u Amsterdamu, Muzej Prinsenhof iz Delfta organizovaće postavku "Vermerov Delft" na kojoj će predstaviti uticaj ovog grada na umetnika koji je u njemu rođen 1632. i gde je stvarao i živeo sve do smrti 1675. godine, uz samo jedan kraći put do Amsterdama. Obe izložbe na programu su od 10. februara do 4. juna 2023.
Vermer, slikar koji je stvarao "filmske scene"
U video-spotu snimljenom prošle godine, kao deo kratkog onlajn vođenja kroz Rajksmuzeum u doba pandemije, Piter Rulofs, načelnik Odeljenja slikarstva i vajarstva u ovoj instituciji, približio je gledaocima četiri Vermerove slike, primetivši da je on bio prvi reditelj jer je "stvarao filmske scene i kadrove" mnogo pre nego što je film rođen, kao i da „nijedan drugi umetnik 17. veka nije umeo da stvori tako divne, majušne priče kao on”, aludirajući na njegova platna malih dimenzija.
Prema opšte prihvaćenom mišljenju istoričara umetnosti, Johanes Vermer je danas cenjen kao jedan od najboljih, rame uz rame sa Pikasom, Rembrantom ili Van Gogom. Međutim, o njemu se relativno malo zna. Isto važi i za modele na njegovim slikama. Kada je umro, u 44. godini, bio je gotovo nepoznat.
Johanes Vermer bio je sin trgovca svilom i vlasnika gostionice koji je sa porodicom živeo na spratu iznad krčme. Kada je napunio 21 oženio se Katarinom Bolnes iz imućne katoličke porodice, zbog koje je morao da se odrekne svoje protestantske vere.
Nakon braka se preselio u taštinu kuću, gde mu se nalazio i atelje. Johanes i Katarina imali su 15 dece i, zahvaljujući jednom imućnom patronu koji je za života kupio 20 Vermerovih slika, finansijski su dobro stajali. Međutim, bogatstvo je počelo da se kruni pred kraj umetnikovog života; rat između Holandije i Francuske preolovio je narudžbine slika, što je Johanesu veoma teško palo. Od brige da deci neće imati šta da ostavi, kako je posvedočila supruga Katarina, razboleo se i za dan umro.
Voleo je da slika žanr-scene, prizore iz svakodnevnog života, intimne trenutke koje posmatramo kao nepozvani gosti. Njegovi modeli češće su bile žene nego muškarci, što u to vreme nije bilo uobičajeno.
Zbog malog broja slika koje su uglavnom završile u malom Delftu, neizlaganja u velikim galerijama i činjenice da nije imao učenike i sledbenike, Vermer je ubrzo nakon smrti pao u zaborav. Posle dva veka njega je ponovo otkrio jedan francuski likovni kritičar koji je, ganut slikom "Pogled na Delft", rešio da se temeljnije pozabavi njegovom biografijom i sistemskim katalogom.
Boja skuplja od zlata
Od 19. veka naovamo Vermer dobija zasluženo važno mesto u istoriji umetnosti. Sve sem dve njegove slike nalaze se u uglednim svetskim galerijama, a do sada je u njegovu čast organizovano preko 250 izložbi.
Zahvaljujući naprednoj tehnologiji korišćenoj u proučavanju Vermerovih slika, nedavno je otkriveno koliko se, zapravo, marljivo pripremao i koliko je truda ulagao u svoja dela, kao i koliko je skupe pigmente koristio - naročito prirodnu ultramarin boju koja se dobijala od poludragog lapis lazulija i bila skuplja od zlata. To objašnjava njegov relativno mali opus.
Restoratori "Devojke sa bisernom minđušom" su prošle godine otkrili da je devojka prvobitno imala naslikane trepavice i tamno zelenu zavesu u pozadini. Takođe su primetili da biser nije minđuša jer nema kopču sa uhom, već da predstavlja samo iluziju. Najveća misterija - ko je devojka sa slike - ni do danas nije otkrivena.
Komentari (0)