Kupidon se "vratio" na čuvenu sliku Vermera, koji ne prestaje da iznenađuje stručnjake, a za života nije bio priznat

Galerija starih majstora u Drezdenu restaurirala je sliku "Devojka čita pismo pored otvorenog prozora" Johanesa Vermera iz 17. veka, na kojoj se sada ponovo vidi Kupidon u pozadini kompozicije.

Stiven Kođa, direktor muzeja, objašnjava da je restauracija značajno uticala na samu temu ove slike: nekada misteriozan i pomalo mračan prikaz, sada je ispunjen nadom.

"Obnavljanjem Kupidona u pozadini, namera slikara iz Delfta sada je ponovo očigledna. Ranije smo ga samo posmatrali kao dekor, sada razumemo da je ključan za ovu kompoziciju", kaže Kođa.

Sličan prikaz Kupidona nalazi se na Vermerovoj slici "Dama stoji pored virdžinala", a istoričari umetnosti smatrali su da su obe zasnovane na stvarnoj slici koja je bila u vlasništvu umetnika. Tako u inventaru, koji je navela Vermerova udovica nakon njegove smrti 1675. godine, stoji stavka "Kupidon".

"Devojka čita pismo pored otvorenog prozora" biće centralni eksponat predstojeće izložbe posvećene Vermeru, a koja će biti otvorena 10. septembra u Galeriji starih majstora u Drezdenu. To će biti prvi put u proteklih nekoliko vekova da javnost ima priiku da vidi sliku u originalnom stanju.

Kako se pojavila figura Kupidona

Smatra se da je umetnik završio ovo delo između 1657. i 1659. godine i jedna je od oko 40 njegovih slika u Galeriji velikih majstora, u kojoj se nalazi poslednjih 275 godina.

Sve te godine pozadina slike bio je prazan zid, a tek je 1979. rendgen pokazao da se na njemu krije Kupidonova figura, prenosi ArtNet.

AP/Jens Meyer

Tada se verovalo da je sliku izmenio sam Vermer, ali su konzervatori 2017. proučavanjem slike uz pomoć različitih novih mikroskopskih analiza, otkrili da je Kupidon prefarban nekoliko decenija nakon smrti umetnika.

U to vreme, starija konzervatorka Galerije velikih majstora u Drezdenu Uta Najdart nazvala je otkriće "najsenzacionalnijim iskustvom svoje karijere". 

"To je čini sasvim drugačijom slikom", rekla je ona.

Misterija "Devojke sa bisernom minđušom"

Holandski umetnik Johanes Jan Vermer van Delft (1632-1675) prošle godine je, takođe, bio u žiži javnosti pošto je Muzej Maurichejs iz Haga objavio nova otkrića nakon restauracije njegove najslavnije slike, "Devojke sa bisernom minđušom".

Restaurateri su otkrili da je devojka originalno imala naslikane trepavice i da je iza nje bila tamno zelena zavesa. Biser nema konturu niti kopču sa uhom i predstavlja samo iluziju. Ali najveća misterija i dalje ostaje: ko je devojka sa slike?

Wikimedia

Danas najčuvenija Vermerova slika kupljena je 1881. skoro za džabe. Te godine je ponuđena na aukciji u Hagu kao deo kolekcije izvesnog gospodina Bramsa. Iako je bila prljava i zapuštena, istoričar umetnosti Viktor de Stuers prepoznao je izvrstan kvalitet slike i nagovorio je svog prijatelja i kolegu Arnolda des Tombea da je kupi. I Arnold ju je kupio za tričava dva guldena, uz taksu od trideset centi, što je današnjih tridesetak evra. Kada je Des Tombe preminuo 1902. zaveštao je "Devojku sa bisernom minđušom" i još 11 drugih slika Muzeju Maurichejs u Hagu

Za razliku od zvezde kakva je bio njegov zemljak Rembrant, Vermer za života nije bio priznat umetnik i živeo je na ivici siromašta.

Vermer nije imao svoje učenike ili sledbenike a, što je možda i gore, slikao je sporo (procena stručnjaka je da je za života naslikao ne više od 60 slika) i dobar deo slika prodao je jednom jedinom kolekcionaru u malom Delftu. Tako da su, ubrzo pošto je umro, njegovo ime skoro svi zaboravili. Sem nekolicine holandskih likovnih stručnjaka.

Kasnije su čak neke od njegovih najboljih slika potpisivane imenima drugih umetnika, da bi im se podigla monetarna vrednost.

Posle skoro dva veka zapostavljenosti, Vermera je ponovo otkrio pustolovni francuski likovni krtičar i levičarski političar Teofil Tore-Birger (1807-1869), podsetio je svojevremeno američki likovni kritičar Džonatan Dženson koji je sastavio i listu od 12 zanimljivih podataka o Vermeru.

Francuski kritičar je bio toliko ganut Vermerovim "Pogledom na Delft" da je ostatak života proveo češljajući kroz evropske umetničke kolekcije, kataloge i arhive u nadi da će uspeti da povrati umetnikova izgubljena dela i dovede u red njegovu biografiju.

Danas su sve slike Johanesa Vermera, izuzev dve, pronašle svoj put do najuglednijih javnih svetskih umetničkih kolekcija.

Slike prešle gotovo milion kilometara

Nakon što je Vermer "ponovo otkriven" i njegov značaj za istoriju umetnosti redefinisan, počev od 19. veka naovamo, u njegovu čast širom sveta je organizovano preko 250 izložbi.

Vermerove slike prešle su ukupno više od milion kilometara, samo "Dama koja piše pismo" je prevalila 250.000 kilometara: pet puta je obišla Zemlju i stigla na pola puta do Meseca, uporedio je kritičar Dženson.

Za razliku od svojih dela, Vermer je, prema do sada dostupnim podacima, živeo mirno u rodnom Delftu i bio je samo jednom na putu, i to do Amsterdama koji je udaljen svega oko 110 kilometara daleko od njegove kuće.

Često se kaže da je Vermer bio slikar žena. Na njegovim slikama nalaze se 42 žene i 13 muškaraca, što je četiri puta više u odnosu na uobičajen odnos muškaraca i žena u evropskom slikarstvu toga perioda. Nijedna jedina Vermerova žena, međutim, nema ime. Jednu, naročito lepu, naslikao je četiri puta. Kritičari veruju da bi to mogla biti njegova supruga Katarina, jer na dvema slikama deluje kao da je trudna.

Većina Vermerovih slika je malih dimenzija. Kada bismo ih sve zajedno skupili, skoro da bi sve stale u Rembrantovu "Noćnu stražu" (3,63 x 4,37 metara) koju je Rembrant naslikao za nekoliko meseci.

Priredila: S. R.