Igre 
Osam slikarki koje su obeležile istoriju umetnosti, ali i borbu za veća prava žena
Komentari08/03/2022
-21:37
Kao i istoriju u opštem smislu i istoriju umetnosti pišu pobednici. To znači da ona ne predstavlja baš sve stvaraoce koji su bili značajni za određene epohe ljudskog umetničkog izraza, što je najočiglednije na primeru žena.
Iako je sasvim izvesno da je na početku prošlog milenijuma bilo žena koje su se bavile likovnom umetnošću, zbog društvenog položaja žena, prvi put ih kao umetnice koje imenom i prezimenom stoje iza svog dela, srećemo u doba renesanse.
Ipak od te epohe, pa sve do savremenog doba, mnoge žene ostavile su neizbrisiv trag u istoriji umetnosti kojim su pošle mnoge buduće generacije slikarki.
Za vas smo povodom Dana žena izdvojili nekoliko slikarki, važnih za istoriju umetnosti, ali i feminizma:
Sofonizba Angvisola (1532–1625)
Sofonizba Angvisola rođena je u relativno siromašnoj, ali plemićkoj porodici. Njen otac bio je rešen da svojim ćerkama pruži dobro obrazovanje, koje je uključilo i likovnu umetnost.
Sofonizba je sa svojim sestrama učila od najvećih majstora tog vremena i bila šegrt u njihovim radionicama, a njen talenat uočio je veliki Mikelanđelo.
On joj je postao neformalni mentor, a ona je malo po malo počela da razvija sopstvenu karijeru. Iako joj kao ženi, nije bilo dozvoljeno da proučava anatomiju niti crta aktove, jer se tako nešto smatralo vulgarnim, bila je tako uspešna u portretisanju, da ju je španski kralj Filip Drugi učinio svojom dvorskom slikarkom.
profimedia
Povezane vesti
Na njegovom dvoru zadržala se punih 14 godina i postala jedna od omiljenih portretista aristokratije.
Dela Sofonizbe sada dostižu šestocifrene iznose na aukcijama i u čuvaju se u vrhunskim kolekcijama celog sveta.
Artemizija Đentileski (1593-1653)
Kao ćerka uspešnog slikara, Artemizija je od malih nogu imala pristup svetu slikarstva.
Pomagala je ocu u njegovom ateljeu i mešala mu boje, a on je vrlo rano primetio njen talenat.
profimedia
Artemizija nije birala tipično ženske, nežne portrete za svoje motive - slikala je velike biblijske i mitološke scene - baš kao što su to radile njene muške kolege i postala prva žena koja je primljena na Akademiju likovnih umetnosti u Firenci.
Nakon smrti pedesetih godina 17. veka, Đentileski je potonula u zaborav.
Na desetine njenih slika je izgubljeno, a mnoge se nalaze u privatnim kolekcijama, bez ikakvog traga da pripadaju ovoj slikarki.
Povezane vesti
Tek sedamdesetih godina našla je svoje mesto u udžbenicima istorije umetnosti, a prvu, doduše malu, izložbu dobila je 1981. godine u Firenci.
Zahvaljujući ovoj slikarki prvi put u istoriji umetnosti žene su postale aktivni učesnici događaja, za razliku od dotadašnjih portretisanja pasivnih i neodređenih protagonistkinja.
Zbog mnogih drugih dela koja su u središte smestila žene i njihovu vizuru, Artemizija se smatra feminističkom slikarkom, a mnogi istoričari umetnosti njen značaj za žene u umetnosti upoređuju sa Fridom Kalo.
Povezane vesti
Više o njenom životu i delu možete pročitati ovde.
Elizabet Viže Lebran (1755–1842)
Francuska slikarka Elizabet Viže Lebran stvorila je impresivnu kolekciju slika od gotovo 1.000 portreta i pejzaža.
I ona je bila ćerka slikara i od oca vrlo rano naučila osnovne tehnike, da bi već kao tinejdžerka počela da zarađuje novac od slikanja portreta.
profimedia
Ipak, proboj na umetničkoj sceni doneo joj je poziv da bude glavna slikarka Marije Antoanete, što joj je otvorilo vrata i na umetničkim akademijama.
Njena dela povezuju jaz između teatralnog rokoko stila i nešto svedenijeg neoklasičnog perioda.
Narodna galerija Slovenije
Čak i kada je bila u egzilu, nakon Francuske revolucije, bila je omiljena slikarka među aristokratijom u Evropi.
Njen opušten pristup pozicioniranja modela, uneo je revoluciju u portretisanje, koje je do tada obično zahtevalo uštogljeno sedenje. Rezultat su bili ležerniji i živopisniji portreti, kakve niko pre nje nije slikao.
Džordžija O'Kif (1887–1986)
Kao umetnica i rodonačelnica američkog modernizma, Džordžija O'Kif jedna je od najpoznatijih umetnica u istoriji.
Njeni rani crteži i slike doveli su do hrabrog eksperimentisanja sa apstrakcijom i novog larpurlartizma - stvaranja radi umetnosti same.
profimedia
Njen muž bio je čuveni fotograf Alfred Stiglic, koji je smatrao da američka umetnost može i treba da bude ravnopravna sa evropskom i da žene mogu da stvaraju podjednako moćna umetnička dela kao muškarci.
Međutim, on je takođe razlog zbog kog su slike O'Kif često pogrešno interpretirane, jer je kreativnost smatrao izrazom seksualnosti.
profimedia
Iako je ona često demantovala da njene apstraktne slike cvetova ne predstavljaju metafore ženskih genitalija, tako su obično tumačene.
O'Kif je provela veliki deo svoje karijere boreći se da se njena dela na posmatraju isključivo iz ugla njenog roda.
Frida Kalo (1907–1954)
Jedna od najprepoznatljivijih slikarki 20. veka čuvena je po svojim autoportretima, obeleženim njenom tragičnom sudbinom i fatalnom ljubavlju sa slikarom Dijegom Riverom.
Tanjug/AP/Matt Dunham
Njena dela bave se temama identiteta, patnje i ljudskog tela, ali i tradicijom Meksika, a jedan od njenih autoportreta - "Dijego i ja" - nedavno je prodat po ceni od 34,9 miliona dolara, najvišoj koju je ikada postigla neka slika latinoameričkih umetnika.
profimedia
Međutim, Frida je postala zvezda likovne scene tek posle njene smrti.
Danas se smatra ikonom feminizma i njene slike se čuvaju u muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta.
Katarina Ivanović (1811–1882)
Srbija je prvu slikarku dobila tek na početku 19. veka, kada je Katarina Ivanović,
ćerka uticajne trgovačke porodice, izrazila želju da se oproba u toj, tada, isključivo muškoj raboti.
Uz donaciju bogatog trgovca Đorđa Stanojevića, odlazi u Peštu u atelje tada čuvenog slikara Jožefa Peškog, gde stvara svoj prvi "Autoportret".
Njen talenat oduševio je groficu Čaki, mecenu mnogih mladih umetnika, koja joj je omogućila da postane prva Srpkinja koja je 1835. upisala Bečku umetničku akademiju.
Pošto žena tada nije bilo na toj akademiji, studirala je vanredno, ali je zato u Beču dobila priliku da upozna uticajne ljude tog vremena, među kojima i Vuka Stefanovića Karadžića i pesnika Simu Milutinovića Sarajliju, koji joj posvećuje pesmu "Troje sestarstvo".
Nakon studija u Beču, nastavila je da se usavršava u Italiji, Francuskoj, Holandiji, a zatim i u Minhenu.
U Beograd se vratila 1846. i naslikala portrete mnogih viđenih ljudi tog vremena, a među njima i knjeginje Perside Karađorđević.
profimedia
Iako je u Beogradu planirala da se bavi istorijskim kompozicijama, publika prestonice nije imala sluha za takve motive i Katarina odlazi u Peštu.
Tamošnji Narodni muzej otkupljuje od nje portret cara Ferdinanda, koji je i danas u zbirci Bečke carske Umetničke akademije.
Katarina je bila veliki rodoljub, a smatra se zaslužnom za osnivanje Narodnog muzeja u Beogradu kom je zaveštala 15 slika, među kojima je njen autoportret.
Nadežda Petrović (1873 - 1915)
"Ja hoću da sam slikar, a ne žena. Žena ima dosta...", napisala je Nadežda Petrović svojoj majci, nakon što je raskinula veridbu uvređena cenkanjem nesuđene svekrve oko visine miraza.
Nadežda je tada već imala diplomu nastavnika crtanja u srednjim školama, a nakon što je svoje školovanje nastavila u Prvoj srpskoj crtačkoj školi Kirila Kutlika, dobila je i podršku roditelja da 1898. uči slikarstvo u Minhenu u privatnim školama.
U Nemačkoj se upoznaje sa inovativnim tehnikama slikanja, sa širokim, slobodnim potezima četkicom, a u istom ateljeu slikala je sa Vasilijem Kandinskim i Aleksejem JAvljenskim.
Planirala je da u Minhenu ostane samo godinu dana, a zadržala se četiri, naučivši za to vreme nemački, ruski i francuski jezik.
Prvu, nažalost i jedinu samostalnu izložbu, Nadežda Petrović organizuje u prostorijama Velike škole u Beogradu, 25. avgusta 1900. godine.
Iako joj je donekle priznala talenat, tadašnja kritika je bila nemilosrdna u pogledu njenih "novotarija".
Ostaće upamćena i kao utemeljiteljka "Kola srpskih sestara", i organizatorka Prve jugoslovenske umetničke izložbe, sa radovima 96 umetnika iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske, koju je otvorio kralj Petar.
Wikipedia.org/znanje.org
Na toj izložbi, gde su najveću pažnju privukle velike istorijske kompozicije Paje Jovanovića, žiri je odbio Nadeždine seoske pejzaže a prihvatio samo jednu sliku – "Žetvu", za koju je kritika rekla da se bez nje i moglo i da nije od neke vrednosti.
Pored svih negativnih kritika, Nadežda ostaje nepokolebljiva i nastavlja da se bori za svoju umetnost i ideju.
Njen prijatelj Branislav Nušić predvodio je demonstracije burne 1908. godine, a Nadežda mu se pridružila i pozvala narod na borbu protiv tiranije austrijskog cara. Osnovala je Ligu za nacionalna prava potlačenih žena, Odbor Srpkinja.
Poslednje godine Nadežda Petrović provela je kao dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima, a u jeku borbi, dok je vladala epidemija pegavog tifusa, Nadežda Petrović, i sama iscrpljena, poslednjom snagom slikala je šatore valjevske bolnice, sve dok zarazna bolesti nije i nju oborila. Bolovala je sedam dana, a umrla 3. aprila 1915. godine.
Za nepune 42 godine života, Nadežda Petrović je uspela da stvori bogat slikarski opus, ali i da ostavi neizbrisiv trag u istoriji svoje zemlje.
Milena Pavlović Barili (1909 - 1945)
Milena Pavlović Barili bila je jedna od najznačajnijih umetnica međuratnog perioda.
Roditelji intelektualci ohrabrili su je da razvija svoj talenat, a ljubav prema slikarstvu, odvela ju je na studije sve do Minhena.
Na akademijama Knir i Likovnoj akademiji uvidela je da stilski odstupa od njihovog perfecionizma i odlučila da to učini svojim potpisom.
Svoje umetničko obrazovanje nastavila je u Španiji, a zatim i Londonu, Parizu i Rimu.
Njena prva izložba održana je u Beogradu, da bi zatim usledile izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku.
Wikipedia.org/plezirmagazin.net
Imala je razvijen društveni život i često je bila okružena velikanima tadašnje umetničke scene, istaknutim slikarima, pesnicima i kritičarima omiljene joj avangarde.
Bila je i izuzetna pesnikinja, koja je pisala i na francuskom i italijanskom jeziku.
Poslednje godine života Milena provodi u Njujorku, gde se uporedo sa slikarstvom bavila i ilustracijama za mnoge modne časopise kao što su Vogue, Harpers Bazaar i Glamour, kao i modnim dizajnom, kostimom i scenografijom. Umrla je 6. marta 1945. godine u 36. godini života u Njujorku.
Komentari (1)
Bagoje
09.03.2022 14:52
Ima lepih Dela....