Vanja Milačić za Euronews Srbija: Danas bi bilo poželjno imati hrabrost Nadežde Petrović
Komentari26/11/2021
-22:28
"Osećam se počastvovanom što mi je ukazano poverenje da umetnički i ljudski približim novim generacijama mogućnost da saznaju koliko je značajna Nadežda Petrović bila i za njihov sadašnji život i položaj", reči su Vanje Milačić, glumice Narodnog pozorišta u Beogradu, kojoj je povereno da iznese lik znamenite Srpkinje i uvažene slikarke u monodrami "Nenapisana pisma".
Inspirisana slojevitom ličnošću Nadežde Petrović, njenim emotivnim i umetničkim nedoumicama, položajem umetnika u tadašnjoj Srbiji i ondašnjim političkim previranjima, književnica Milkica Miletić oživela je njen lik u tekstu "Nenapisana pisma", a koji je za scenu adaptirala i režirala Nataša Radulović.
Monodrama "Nenapisana pisma", u produkciji Gradskog pozorišta Čačak i u saradnji sa beogradskom kućom FAME Solutions, premijerno je izvedena prošlog meseca povodom 148 godina od rođenja naše velike slikarke u Domu kulture Čačak, kao jedan je od pratećih programa izložbe "Zlatnom rukom i srebrnim srpom" Umetničke galerije "Nadežda Petrović" u Čačku.
U petak, 3. decembra, ovu monodramu će Vanja Milačić izvesti u matičnoj kući, na sceni "Raša Plaović", i upravo tim povodom glumica govori za Euronews Srbija.
Šta vam je u "oslikavanju" portreta Nadežde Petrović bilo važno? Koji segment njenog bića je za vas najinspirativniji?
Nadežda Petrović je neiscrpna inspiracija. Velika žena, veliki umetnik, veliki borac. Ono što me je privuklo, kad sam malo dublje zašla u njen svet, njena je fotografija iz Više ženske slikarske škole, na kojoj sam videla jasno oslikan stav i u tim mladim godinama. Imala je stav i svest o tome šta želi i podršku roditelja da to što želi i uradi. Njen život je bio zalaganje za velike ideje, umetnost i Srbiju. Njena zaostavština nisu samo njene slike, njena zaostavština je bolji i ravnopravniji položaj žene u današnjem društvu.
A koji bi nam svima danas dobrodošao Nadeždin savet/stav, šta bismo mogli da "ukrademo" od njenog iskustva, pa i ličnosti?
Danas bi bilo poželjno imati Nadeždinu hrabrost. Hrabrost da se jasno kaže to što se misli, hrabrost da se jasno suprotstavi, hrabrost da se izađe pred narod i kaže to što se želi promeniti, hrabrost da se ode sam u nepoznato, hrabrost da se pomogne ženama, hrabrost da se ode u rat, hrabrost da se časno umre. Kada bi mi kao pojedinci bili za nijansu hrabriji i svoji, mislim da bi okolnosti života zemlje u kojoj živimo bile manje ponižavajuće.
Koliko ste i sami naučili, možda u svakodnevnici i primenili od Fride Kalo, još jedne velike umetnice koju ste "oživeli na sceni"?
Njih dve su ista vrsta žene, karakterišu ih niz zajedničkih osobina. Osim nespornog umetničkog talenta, karakteriše ih i ta revolucionarna crta. Kad kažem revolucionarna, ne mislim samo na politički kontekst, mislim i na revolucionarnost u ličnom, intimnom životu. Dakle, to što sam ojačala radeći Fridu, a sad i Nadeždu, lični je stav, autentičnost i hrabrost da mislim drugačije od sredine koja me okružuje. Obe žene su neshvatljivo hrabre, smele i izrazito snažne.
Ovo je instant vreme, a umetnost je incident
Poredeći ovo doba sa tim nekim davnim vremenima u kojima su stvarale pomenute slikarke, može li se kazati da smo suštinski uznapredovali ili se ipak čini da je stvarnost pre samo "našminkana"?
Njihovo doba je gledano iz moje vizure bilo mnogo skuplje, temeljnije i vrednije. Ovo sadašnje je instant vreme, vreme brzih i kratkoročnih informacija, vreme brzih i nekvalitetnih proizvoda u kojima je umetnost incident.
Kada biste imali vremeplov, vratili biste se da popravite...?
Sve situacije u kojima se nisam ponašala kao prijatelj sebi, a bilo ih je mnogo. Sigurna sam da bi moj život bio drugačiji da sam sebe birala, a ne druge ljude. Neka iskustva bih stekla ranije, a neka ne bih uopšte.
Šta vas kao umetnicu pokreće - birate li vi uloge ili pre one vas, koliko zavisi od scenarija, a koliko ima i do lične faze u kojoj se nalazite?
Sve ovo što ste nabrojali i još niz drugih okolnosti treba da se smeste u ono što se zove božansko tempiranje. Smatram da uloge biraju nas, da mi samo prihvatamo ili ne prihvatamo da kroz određeni materijal koji nam se ponudi učinimo naš lični svet boljim. Razvijam se kao žena, ne samo kao glumica.
Na sceni Madlenijanuma pripremate "Feliks i Doris" (premijera zakazana za 9. decembar). Čime vas je privukla ova priča i postoji li dodatan pritisak zbog popularnosti filma i toga što je vaš lik na velikom platnu već maestralno iznela Barbara Strejsend?
Komedija Bil Menhofa je neodoljiva i sočna do te mere da je potpuno nemoguće da vas ne privuče. Ljubavni odnos dvoje ljudi sa margine i niz njihovih neprepričljivih situacija je lakoća raditi. U ovoj ekipi koju imam, sa rediteljkom koja zna kako raditi komediju Oljom Đorđević i sjajnim partnerom, iskusnim komičarem Vladimirom Grbićem, u udobnosti pozorišta Madlenijanum, preostaje mi samo da jedva čekam da odem na probu i uživam baveći se pozorištem sa odsustvom pritiska bilo kakve vrste. Popularnost filma može samo da dovede publiku u pozorište, kao što je to bio slučaj 2006. godine sa popularnosti filma "Frida".
Svaki sekund sreće i mira
Šta je to što nikada ne biste mogli da prećutite i odglumite pred najbližima?
Ljutnju, bes, bol, strah i ljubav. Zrelost mi je donela spoznaju da mogu sve da kažem i da znam kako to da plasiram, a da ne napravim emotivnu štetu ni sebi ni drugima.
U trenutku može da vas rastuži?
Televizijski dnevnik bilo koje frekvencije.
A na noge vas momentalno vraća?
Odluka da svaki sekund ostatka svog života hoću da provedem u sreći i miru.
Knjiga kojoj se povremeno vraćate?
Ima ih nekoliko, stoje mi pored kreveta i uvek su dostupne.
Komentari (0)