Igre 
Neobična priča o Velaskezovoj "Veneri pred ogledalom": "Najlepša žena mitološke istorije" koja se krila od inkvizicije
Komentari15/02/2022
-08:23
"Venera pred ogledalom", jedna od najcenjenijih slika Dijega Velaskeza koja se čuva u Nacionalnoj galeriji u Londonu, na sebi već duže od jednog veka nosi tragove vandalizma.
Nju je 10. marta 1914. satarom oštetila sufražetkinja Meri Ričardson u znak protesta protiv zatvaranja Emelin Pankherst, poznate liderke ženskog pokreta.
"Pokušala sam da uništim sliku sa najlepšom ženom u mitološkoj istoriji", rekla je Ričardson tada.
Dok je obezbeđenje uspelo da je obuzda, ona je već napravila sedam rezova na platnu, koje je kasnije uspešno restaurirano.
Mnogi istoričari umetnosti smatrali su da je ta slika bila vrhunac prikaza lepote, ali ju je duže od vek i po od njenog nastanka videla svega nekolicina ljudi.
Naime, Velaskez ju je naslikao u vreme kada je španska inkvizicija zabranjivala aktove i strogo kažnjavala slikare koji su ih krišom stvarali, ali su ih dvorjani i pripadnici elite voleli i kupovali, krijući ih od očiju javnosti.
profimedia
Veruje se da je Velaskez završio Veneru tokom jedne od svojih poseta Italiji, kada je bio inspirisan delima renesanse i antike, a kasnije je bila u vlasništvu nekolicine španskih veleposednika, uključujući i čuvenog Gaspara Mendesa de Hara, markiza koji je strasno voleo žene i umetnost.
Povezane vesti
Slika je dospela u Englesku tokom Napoleonovih ratova, a vekovima kasnije uticala je na stvaralaštvo velikih slikara poput Manea i Pikasa.
Predstavljamo vam neke zanimljive činjenice o toj slici.
Venera kao brineta
Motiv Venere pred ogledalom postojao je i pre Velaskeza.
Nagu boginju slikali su i Ticijan i Rubens, ali niko na način na koji je to učinio španski slikar.
Uobičajeno je da Venera sedi i posmatra svoj odraz u ogledalu, dok stavlja fini nakit. Takođe, ona je obično prikazivana s plavom kosom.
profimedia
Međutim, Velaskez je odabrao neobičan ugao i učinio je brinetom, a izostavio je i cveće i nakit, kakvi su je obično do tada okruživali na slikama.
Umesto u raskoši, njegova Venera nalazi se u njegovom studiju, među crvenim draperijama zakačenim na goli zid.
Povezane vesti
Umesto bujnih oblina kakve joj je dodavao Rubens, Velaskezova boginja ima tananu siluetu, sličnu savremenim ženama.
I Kupidonu je oduzet natprirodni duh i pretvoren je u gotovo sasvim običnog dečaka, s tim da ga odaju krila.
Trik sa ogledalom
Slikar se poigrava s maštom posmatrača skrivajući jasan odraz Venere u ogledalu, ostavljajući im da pretpostave izgled njenog lica.
Povezane vesti
Pored toga, ona izgleda kao da gleda svoj odraz u ogledalu, ali istovremeno deluje kao da gleda direktno u posmatrača.
Taj fenomen percepcije koji je Velaskez postigao po ovoj slici dobio je naziv "Venerin efekat", a koristi se i za opisivanje psihološke situacije u kojoj ljudi veruju u nešto što se razlikuje od realnosti.
"Grandiozna kao život"
Škotski umetnik Ričard Kuper je sredinom osamnaestog veka na poleđini svog crteža Velaskezove Venere napisao: "Venera i Kupidon, Velaskez. Grandiozna kao život. U kolekciji vojvode od Alve u Madridu. Velaskez ju je naslikao da bude u društvu Venere iz Pordenonea".
Kasnije su i mnogi istoričari umetnosti tvrdili da među tim slikama zaista postoji povezanost, naročito zato što su obe slike bile u kolekciji Gaspara Mendeza de Hara i izložene jedna do druge godinama.
profimedia
Slike su zatim zajedno prodate vojvodi i vojvotkinji od Albe, a kasnije Manuelu de Godoju.
Putevi su im se razišli nakon toga, a Veneri iz Pordenonea izgubio se svaki trag, mada je prema pisanju ArtNeta jedan engleski trgovac umetninama tvrdio da ju je pronašao.
Bez obzira na to da li su stvorene da budu zajedno, uticale su na legendarnog Goju da napravi dve verzije svoje "Gole Maje".
Komentari (0)