Marinko Arsić Ivkov, dobitnik NIN-ove nagrade, za Euronews Srbija: Srećni ljudi ne pišu knjige

Ovogodišnji dobitnik prestižne NIN-ove nagrade Marinko Arsić Ivkov za roman "NGDL", posvetio je priznanje "svima koji veruju da knjige govore istinu, koji u njima nalaze odgovore na svoje nedoumice i utehu za svoje traume i bolove, koji u njima nalaze sve ono što ne mogu da nađu u životu".

Književnik, koji je trijumfovao u konkursu za koji se prijavilo više od 300 književnih dela, kaže da mu je najjači doživljaj celokupnog iskustva to što se gužva koja prati ovu nagradu još nije stišala. 

"Ja nagradu primam pre svega kao neki podsticaj da budem još samokritičniji kada budem pisao sledeću knjigu. Nadam se da ću je pisati, jer osećam neku odgovornost. Ako ste dobili neku prestižnu nagradu, onda morate da vodite još više računa o onom što pišete. Ja sam inače bio, što se tiče pisanja i spor i samokritičan. Zato nisam objavio ni mnogo knjiga i nisam objavio nijednu debelu knjigu", rekao je Arsić Ivkov u emisiji "Samo kultura" na Euronews Srbija.

Priča o golubarima i traganju

Naziv romana "NGDL" zapravo je skraćenica od "Ne daj golubu da leti". Glavni junak Milenko Lazin je golubar, koji je uspeo da uzgoji lepog, rasnog goluba, ali je ptica jednostavno nestala nedugo po izbijanju rata u bivšoj Jugoslaviji. 

Euronews/Nataša Jovanović

Milenko kreće u potragu za svojim ljubimcem i silom prilika, iako je pacifista, upada u nezgodne ratne situacije. 

Iako u knjizi pokazuje zavidno poznavanje golubarske terminologije i pedagogije, interesantno je, međutim, da pisac nikada nije bio golubar.

"Nisam čak ni neki ljubitelj golubova, ali su me uvek privlačili i interesovali ti golubari, ljudi koji su širokog srca, dobroćudni, okrenuti tom svom hobiju i predani mu do maksimuma. Oni umeju da uživaju u nekom letaču, nekom golubu, a mi sa strane ne možemo da razumemo uzrok tog uživanja", kaže Arsić Ivkov.

Kako bi se zbližio sa svojim glavnim junakom, čitao je priručnike o golubarstvu i istoriji golubarstva, a njegov roman ljubitelje ovog hobija poredi sa piscima.

"Sličnost je u tome što je to jedna zaluđenost. I pisanje je jedan, mogu reći, hobi ili nešto više, ali i pisac je posvećen pisanju i svako veruje da piše dobru, najbolju knjigu, kao što golubar veruje da će jednog dana stvoriti nekog ili posedovati nekog izvanrednog goluba. Znači, za njih pomalo spoljašnji svet i ne postoji. Sve oni izazovi koji recimo čovek doživljava u svetu, oni to ipak gledaju malo sa strane", kaže pisac. 

Tema romana je traganje, a Arsić Ivkov je u intervjuu za NIN rekao da je zapravo i ceo čovekov život traganje. 

Tanjug/Rade Prelić

"Čovek je po prirodi tragač", ističe književnik u razgovoru za Euronews Srbija.

"Od rođenja do smrti on traga za nečim. Da li je to putovanje ili to neko putovanje kroz svoju dušu, kroz svoje neke intimne probleme, da li je putovanje između četiri zida, sad to nije važno. Ali mislim da čovek celog života traga. I sva velika književna dela su na neki način putovanja, traganja... Počev od Homera, pa preko Servantesa, Gogoljevih 'Mrtvih duša, Crnjanskog...", objašnjava on. 

"Ovo nije vreme za genijalne ljude"

Članovi žirija su ga upravo i uporedili sa tim, kako kaže, genijalnim piscima, što mu, kako kaže, s jedne strane prija, a s druge i ne. 

"Neka uteha je što mislim da danas više nema genijalnih pisaca. Ja ne očekujem da će niko više napisati neko genijalno delo, poput Servantesa, jer ovo vreme nije za genijalne ljude. Možda jeste u prirodnim naukama, u tehnici, a u društvenim naukama i pogotovo u umetnosti, mislim da se genije sve ređe rađa", dodaje književnik.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine bilo je nekoliko romana koji su se bavili tematikom rata u bivšoj Jugoslaviji, koji je završen pre tri decenije. Naš sagovornik smatra da je to zbog toga što pisci ne mogu da pobegnu ni od vremena ni od prostora u kom žive.

"Mislim da taj rat, pritiska na neki način i danas jer je toliko promenio čovekovo biće na ovim prostorima. Ne samo što je došlo do raspada države, mnogih krvavih bitaka, do mnogih tragedija... Te tragedije su i danas još vidljive i na ljudima i na njihovim sudbinama, tako da mislim da ćemo mi teško pobeći od tog rata, tim pre što se, evo, sad taj rat proširio na maltene na celu planetu. Tako da mi danas živimo u jednom ratu koji ne mora da se zove Treći svetski, ali je možda i nešto gore od toga", smatra Arsić Ivkov.

Ipak, toj ratnoj tematici on pristupa na duhovit način, pa žiri njegov roman opisuje kao "sarkastičan, ciničan, pun vedrog humora..."

"Humor je za mene način da se opiše jedna tragedija. Mislim da humoristički romani, ako moj roman tako karakterišu, šalju u suštini jednu sumornu poruku. Čitalac ima mnogo komičnih scena, pa mu je lakše to sve da preživi, ali mislim da kada završi čitanje, ipak ima neku sumornu poruku. Ne samo u tom traganju za golubom, nego uopšte u tim tragedijama koje se pojavljuju na svakoj stranici romana na ovaj ili onaj način", objašnjava pisac.

"Veliko mučenje"

Roman je izdao Niški kulturni centar u samo 300 primeraka, a nakon proglašenja Ninove nagrade, praktično nije mogao da se pronađe u knjižarama. Sada je odštampano drugo izdanje u velikom tiražu, a dobitnik NIN-ove nagrade kaže da je njegov izdavač bio oduševljen njegovim priznanjem, možda i više nego on sam.

Euronews/Nataša Jovanović

"Lakše se možda radovati radosti nekog bliskog, nego sam. Ja se nisam toliko radovao. Možda sam i u godinama kada više to ne znači tako mnogo, kao što bi mi značilo da imam 30 godina i da objavljujem prvu ili drugu knjigu", kaže Arsić Ivkov. 

Pisanje opisuje kao veliko mučenje, koje traži mnogo odricanja i zahteva mnogo samokritičnosti i spremnosti na to da se od književnosti u današnje vreme ne živi.

"Nekada, kada su ljudi više čitali, svi pisci bilo kakve honorare. Čim objavite knjigu, izdavač vam da neki honorar, od kog možete da živite bar godinu dana, ako ne i više. A danas, eto, jedini način da dobijete nešto za neki svoj minuli rad je ovako neka nagrada što je opet retko. Mnogi dobri pisci kod nas ostali nenagrađeni, ostali su u senci, a nisu to zaslužili. Na žalost, došlo je tako vreme, čita se mnogo manje. Mislim da srećni ljudi, ponavljam, ne pišu knjige. Znate, ima mnogo lepih stvari u životu, gde možete lepo da uživate u životu, a pisanje je neka izolacija", ističe laureat najprestižnijeg domaćeg književnog priznanja.

Ni ta titula ga nije učinila ništa srećnijim, kaže.

"Ne verujem da sam srećan. Bio bih možda srećniji kada bih rekao: 'Više ne pišem ništa, sad ću koliko mi je ostalo malo više da proživim. A pošto u ovim godinama više ne možete pobeći od pisanja, znači u principu nisam srećniji. I neka pisci koji tek očekuju neku nagradu, ne misle da će biti srećniji ako je dobiju", zaključuje naš sagovornik.