Ničeg suvišnog u stvaralaštvu Dejvida Linča: Kolaž sa elementima nadrealnog i film-noara

Samo što smo zakoračili u 2025. godinu, a svet se već oprašta od jednog od najsmelijih režisera i scenarista današnjice. Napustio nas je Dejvid Linč, autor kultnih filmova "Blue Velvet", "Mulholand Drive" i serije "Twin Peaks".

"Postoji velika rupa u svetu sada kada on više nije sa nama. Ali, kako bi on rekao: ‘Držite svoje oko na krofni, a ne na rupi“, napisala je njegova porodica u saopštenju koje je preneo "Guardian".

Iako je Linč sredinom prošle godine saopštio da će se najverovatnije povući zbog emfizema, bolesti pluća za koju ne postoji lek, publika je, u skladu sa njegovom tvrdnjom kako se neće nikad penzionisati, iščekivala vesti o novim filmskim projektima kojim bi se nastavio niz kultnih ostvarenja. 

Linč je jedan od retkih čiji put ka vrhovima svetske kinematografije nije započeo na nekoj od filmskih akademijama, već je formalno obrazovanje sticao na Akademiji lepih umetnosti u Pensilvaniji, a pre filma, bavio se slikarstvom, koje ga je, kako je isticao, navelo da se bavi filmskom umetnošću. 

On je 1977. godine snimio "Erasehead", svoj prvi dugometražni film, a već 1980 godine, njegov naredni film "Elephant Man" bio je nominovan za Oskara. Potom se upušta u smeli projekat filmske adaptacije naučnofantastičnog romana "Dina" Frenka Herberta koji je na velika platna stigao 1984. godine. 

Ipak, tek nakon "Dine" Linč dolazi to tačke preloma nakon koje će formirati stil po kome će postati prepoznatljiv.

Kjubrikovski, Tarantinovski, Spilbergovski, malo je reditelja koji su zaslužili da dobiju svoju odrednicu upisanu u Oksfordskom rečniku. Naravno, i Dejvid Linč, jedan je od njih, a Linčovski se odnosi na pridev koji spaja "elemente nadrealnog i zlokobnog sa banalnim".

Dejvid linč je potvrda kako postoje umetnici čiji se opus ne može staviti u kalup, koji su stvarali mimo svakog šablona. Budući da ostvaranja Dejvida Linča obiluju nadrealnim, često je bio upoređivan sa španskim rediteljem Luisom Bunjuelom, liderom avangarde nadrealizma.  

Međutim, Linčovo dovođenje u vezu sa nadrealizmom, sa samim Bunjuelom, ne treba sagledavati isključivo u kontekstu Linčovog tretiranje logike, i na sam umetnički postupak, već postoji socijalna dimenzija koja zahteva dublju analizu. Naime, vodeći protagonisti evropskog nadrealizma su bili na liniji društvene kritike buržoaskog društva, što se primećuje u Linčovim narativima koji si bave mračnim tajnama američkih predgrađa, što je primetno u "Plavom somotu".

I čini se kako "Plavi somot" predstavlja prekretnicu u Linčovom stvaralaštvu. Triler, čija je radnja smeštena u ambijent prividno skladne slike Amerike, sastoji se od elemenata nadrealnog i film noara, bio je tačka bez povratka za Linčovu publiku.

Ipak, Linč je domaćoj publici najprepoznatljiviji po seriji "Twin Peaks" (1990) koja je bila emitovana u Jugoslaviji na "TV Slovenija" i "TV Novi Sad" milionskom auditorijumu. Neposredno pred raspad bivše države koje je bila opterećena ekonomskim poteškoćama ostajali smo budni gledajući seriju i zanimalo nas je samo jedno  - Ko je ubio Loru Palmer?

Nakon serije koja je izašla iz svih šablona Linč snima "Fire Walk with Me" (1992), film koji opisuje dešavanja koja su prethodila seriji, a u kojoj se, zajedno sa Dejvidom Bouvijem u ulozi specijalnom agenta Filipa Džefrisa, pojavljuje Linč koji tumači lik šefa biroa Gordona Kola.

Potom, snima filmove "Wild at Heart" (1997), "Lost Highway (1997), "Mulholand Drive" (2001), "Inland Empire", od kojih je svaki stekao kultni status i brojne poštovaoce. 

Majstorstvo koje je posledica uklapanja nadrealnog sa elementima film-noara, upotrebe kontrasta, korišćenja vizuelnog kao posebenog vida naracije, sugerišu kako nema ničeg suvišnog u stvaralaštvu Dejvida Linča.