Igre 
"Plavi dečak" se vratio kući: Sve o čuvenoj slici Tomasa Gejnsboroa za kojom je Engleska tugovala ceo vek
Komentari07/02/2022
-23:00
Stotinu godina otkako je poslednji put izložen u Velikoj Britaniji, "Plavi dečak" Tomasa Gejnsboroua vratio se u Nacionalnu galeriju u Londonu.
"Otkako je napustila Veliku Britaniju nije nijednom izlagana drugde, sve do sada, a male su šanse da će se to desiti ponovo", stoji u saopštenju institucije.
Čuveni portret iz 1770. dečaka iz Engleske u plavom satenskom odelu sa kratkim pantalonama, dugo je bio glavna atrakcija Hantington biblioteke, umetničkog muzeja i botaničke bašte u San Marinu u Kaliforniji.
U trenutku kada je slika prodata američkom "kralju železnice" Henriju Hantingtonu 1921. bila je najskuplja u istoriji, a Henri Hantington ju je brzo transportovao na svoje imanje u Južnoj Kaliforniji.
Na oproštajnoj izložbi 1922. u Nacionalnoj galeriji privukla je više od 90.000 posetilaca, a sadašnji direktor te institucije Gabrijel Finandi kaže da je izazvala "scene na granici sa histerijom".
Tajms je tada objavio dirljiv tekst koji je sugerisao da je odlazak "Plavog dečaka" preko okeana jedna vrsta nacionalne tragedije.
"Možda i apsurdno, nekoliko nas imalo je suze u očima, a da nismo znali zašto. Možda zato što je s njim otišla divna mladost naše zemlje, neka otmenost starih vremena, kada su muškarci i žene nosili tu divnu garderobu i kada ih nije opterećivalo preispitivanje koje muči našu generaciju; nešto u dvorskoj otmenosti i mirnom držanju ljudi koji su znali da su veliki i nisu se stideli da to i pokažu", stajalo je u tekstu.
Povezane vesti
Značaj "Plavog dečaka" teško je preuveličati, pa čak i u pop kulturi.
Od Širli Templ do osvetnika u filmu "Django", mnogi su pokušavali da oponašaju njegov izgled, a prošle godine čuveni afroamerički slikar Kehinde Vajli predstavio je svoj omaž "Plavom dečaku" sa tinejdžerom na plavoj pozadini, u istom položaju, ali daleko jednostavnijoj garderobi nego što ju je nosio legendarni lik.
Londonska premijera
Slika se originalno zvala "Portret mladog džentlmena", a Gejnsboro ga je predstavio pred Kraljevskom akademijom umetnosti u Londonu 1770. godine.
Blistavo plavo odelo izazvalo je burne reakcije, jer su tada u modi bile toplije boje i crveni tonovi u stilu firentinskih umetnika.
Prema jednoj anegdoti, slikar Džošua Rejnolds, osnivač Kraljevske akademije i njen prvi predsednik, rekao je da su plavi tonovi bolji za akcentovanje drugih boja, što je navelo Gejnsboroa da naslika "Plavog dečaka".
Iako se kasnije ispostavilo da je tu priču izmislila tadašnja štampa, bilo je jasno da je hrabra kompozicija koju je slikar osmislio označila novi pravac u portretisanju u Velikoj Britaniji.
Slika je postala poznata kao "Plavi dečak" pre 1798.
Povezane vesti
Ko je "Plavi dečak"?
Mnogi istoričari smatraju da je na slici predstavljen Džonatan Butal, sin bogatog trgovca i slikarev poznanik.
Drugi misle da Gejnsboro nije ni angažovao modela i da je napravio studiju aristokratskog tipa, koji se kostimirao za neki bal.
Moguće je i da je reč o omažu slikarevom idolu Antonisu van Dajku, jer je odeća sa slike bila prevaziđena u vreme njenog nastanka. ali je bila u skladu sa modom iz Van Dajkovog vremena, oko 130 godina ranije.
profimedia
Povezane vesti
Čak podseća na živopisne kostime na jednom od najpoznatijih dela flamanskog slikara, dvostrukog portreta vojvode Džordža i lorda Fransisa Vilersa.
Kostim se prvo pojavio u nekoliko ranijih Gejnsborovih portreta, uključujući i dva portreta njegovih nećaka Edvarda Ričarda Gardinera i Gejnsboroa Dupona.
Prema nedavnoj teoriji, Dupon, koji je bio asistent slikara, pozirao je svom ujaku, piše Art Net.
Oproštaj od "Plavog dečaka"
Henri Hantington kupio je sliku od vojvode od Vestminstera za 728.000 dolara, što bi danas iznosilo preko 10 miliona.
Iako se danas takva monumentalna dela prodaju i po većoj ceni, taj iznos bio je u to vreme najveći koji je iko ikada izdvojio za neku sliku.
Prodaju je organizovao legendarni trgovac umetninama Džozef Duven, poznat po tome što je među američkom elitom promovisao evropske slike i skulpture.
Wikipedia.org/Thomas Gainsborough
Poznat je po svojoj rečenici: "Evropa ima mnogo umetničkih dela, a Amerika ima mnogo novca".
Slika nije bila u dobrom stanju: vremenom su dodavani debeli slojevi laka, koji su za platno zalepili prljavštinu.
Prema Duvenu, slika je bila "siva od prljavštine", ali je restauracija trajala samo pet dana.
Čuveni pevač i kompozitor Kol Porter napisao je i pesmu o odlasku "Plavog dečaka", pod nazivom "The Blue Boy Blues".
Temeljno čišćenje
Do 2015. godine prljavština se ponovo nakupila na platnu, a na nekim mestima boja je počela da se ljušti.
U poslednjem veku slika je restaurirana šest puta, ali su prethodnih puta radovi zbrzavani, kako bi slika što pre bila ponovo izložena.
Međutim, ovog puta restauracija je trajala pune dve godine, a projekat je vodila Kristina O'Konel, konzervator Hantington muzeja.
Veliki deo radova obavljen je javno, u okviru jednogodišnje izložbe pod nazivom "Projekat Plavi dečak".
Tehnička analiza pokazala je da je Gejnsboro prefarbao sliku malog belog psa i da je malo po malo, umesto njega naslikao gomilu kamenja.
U intervjuu za Los Angeles Times nakon tog otkrića kustoskinja Šeli Benet rekla je da je možda Gejnsboro mislio da bi čupavost psa odvraćala pažnju sa šešira koji dečak drži u ruci.
Komentari (0)