Igre 
Tri stvari koje niste znali o najpoznatijim Miroovim slikama
Komentari31/10/2021
-23:43
Španski predstavnik nadrealizma Žuan Miro je u najturbulentnijim fazama života pronalazio utočište u prirodi. Zapravo, od januara 1940. do septembra 1941. baš na početku Drugog svetskog rata, umetnik je posvetio seriju od 23 slike na papiru svojim apstraknim interpretacijama prirode i muzike.
"Osećao sam duboku želju da pobegnem. Zatvorio sam se u sebe namerno. Noć, muzika i zvezde počeli su da igraju veliku ulogu u mojim slikama", rekao je on svojevremeno.
Serija, koja je postala poznata kao "Sazvežđa", jedna je od onih koju istoričari smatraju najvažnijom u Miroovoj karijeri, piše Art Net.
"Sazvežđa" su bila Miroov beg od užasa rata
Nakon kraja Španskog građanskog rata i na samom početku Drugog svetskog rata, Žuan Miro pobegao je sa porodicom u selo Varanžvil sur Mer u Normandiji. U vremenima oskudice, nije mogao da priušti slikanje na platnima, pa je odlučio da koristi papir malog formata i slika uljanim bojama i temperom.
profimedia
Kada su nemačke trupe počele da napreduju ka Francuskoj, vratio se u Španiju, gde je na Palma de Majorci, u miru završio svoju seriju.
Haos u Evropi sprečio ga je da publici predstavi kolekciju na kojoj je vredno radio i zato ih je 1944. brodom poslao u Njujork. Naredne godine, s krajem Drugog svetskog rata, serija je konačno izložena u njujorškoj galeriji "Pjer Matis", koja je pripadala trgovcu umetninama i sinu čuvenog slikara Anrija Matisa.
Ova serija uticala je na Džeksona Poloka i mnoge druge umetnike
Pripremanje izložbe bilo je zamorno. Matis i Miro potpisali su ugovor prema kom je umetnik ustupio celu kolekciju galeriji u zamenu za mesečnu isplatu. Odbio je da radove šalje jedan po jedan.
Povezane vesti
"Osećam da je ovo jedna od najvažnijih stvari na kojima sam radio. Iako su formati mali, daju mi utisak velikih fresaka... Ne mogu da vam pošaljem čak ni završene, jer moram sve da ih imam ispred sebe sve vreme, kako bih zadržao momentum i mentalno stanje i završio celu seriju", pisao je on Matisu
Međutim, izložba je bila pravi hit i Miroovi radovi dočekani su sa uzbuđenjem i entuzijazmom. Istoričari umetnosti veruju da je izložba imala dubok uticaj na grupu mladih slikara apstraktnog ekspresionizma u Americi, a naročito Džeksona Poloka.
Radovi su osmišljeni tako da budu zajedno izloženi
Miro je želeo da "Sazvežđa" ostanu na okupu. Verovao je da ona prikazuju način na koji se njegovo mentalno stanje menjalo tokom prve dve godine rata, jer mu je za svaku sliku trebalo oko mesec dana da je završi. Smatrao je da bi radovi trebalo da budu zajedno izloženi, kako bi bili u potpunosti shvaćeni.
Povezane vesti
Pošto je oklevao da sklopi partnerstvo sa Matisom, nameravao je da premosti posrednika i da direktno izloži radove u Muzeju moderne umetnosti. Tako su slike "prokrijumčarene" iz Španije u muzej. Poslao je i detaljne instrukcije kako da izlože radove, tako da "ni u jednom slučaju ne budu razdvojeni". Takođe je tražio da se prikažu hronološki, kako bi "objasnili moju evoluciju i stanje uma".
Međutim, planove je poremetio neočekivani problem. Pošto nisu mogli da plati troškove prevoza, muzej je odbio isporuku i radovi su vraćeni u Matisu, Miroovom glavnom predstavniku u Americi.
On nije želeo da izloži radove prema Miroovim uputstvima, nego je predstavio samo 16 radova, povremeno ih rotirajući.
Povezane vesti
Radovi su konačno ujedinjeni po prvi put 1993. u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku koji je organizovao veliku retrospektivu Miroovih dela. Takođe, Akvavela galerije u saradnji sa galerijom Pejs 2017. objedinile su "Sazvežđa" u hit izložbi "Calder | Miró Constellations".
Preporuka za vas
Komentari (0)