Igre 
"Evropa": Priča o zaboravljenom antifašističkom filmu koji su zabranili nacisti
Komentari11/10/2021
-08:51
Poljski umetnici Stefan i Fransiska Temerson otišli su s ovog sveta verujući da je najvažniji film u njihovoj karijeri zauvek izgubljen. Oni su snimili kratki film "Evropa" u svojoj kući 1931. godine, praktično bez budžeta, koristeći samo pozajmljenu kameru. Iako su glumci u njihovom filmu samo članovi porodice i prijatelji, oni su uspeli da naprave jedan od najboljih filmova poljske avangarde.
Međutim, od trenutka kada su svoj film predali na čuvanje Vitfer laboratoriji 1938. nikada više ga nisu videli. Njihovo delo su zajedno sa mnogim drugim umetničkim ostvarenjima konfiskovali Nacisti, a narednih 50 godina, Temersoni su verovali da je uništen.
Međutim, tim berlinskog Pilecki instituta pronašao je i restaurirao film, koji će konačno biti prikazan sledeće nedelje u okviru Londonskog filmskog festivala.
Projekciji će prisustvovati i rođaka Temersonovih, kao i kritičarka i kustoskinja Jasja Rihart, koja se brinula o arhivi umetnika, od njihove smrti 1988. "Evropa", koja je snimljena kao nemi film, sada će dobiti i novu muziku koju je komponovao holandski kompozitor Ludevik Muns.
Oni su ga našli u skladištu Državnog filmskog arhiva Nemačke pre dve godine, a došli su do njega uz pomoć Komisije za ukradene umetnine u Evropi.
"Filmska poema"
"Evropa" je adaptacija istoimene futurističke poeme Anatola Sterna iz 1925. godine koja eksplicitno kritikuje tada rastući fašistički pokret. U filmu se između ostalog, vidi čovek koji halapljivo jede sirovo meso, pulsirajuće srce pod rendgenom, rov iz Prvog stvetskog rata, udarci i pucnji, koji prikazuju napetost življenja u klimi straha i mržnje.
"To je film o tragediji Evrope. Evropa sebe na smrt jede, a mislim da je 2019. godina bila pravi trenutak da taj film otkrijemo, jer je Evropa bila u problemu. Naravno, i dalje je", kaže kustoskinja Rejhart.
Povezane vesti
Temersoni su bili bračni i kreativni partneri koji važi za neke od glavnih predstavnika nadrealizma. Stefan je, pre rada na filmovima, već bio ostvaren pisac dečje literature, pesnik i kompozitor, dok je Fransiska bila slikarka, dizajnerka i ilustratorka.
Stern je i sam pohvalio njihov rad i bio je zadovoljan kako su umetnici pretočili njegove reči u tako upečatljive slike, a dobili su i pozitivne ocene kritike. Jedan od njih pisao je 1933. o filmu kao o "filmskoj poemi".
Da su kojim slučajem i u godinama koje su usledile novi filmski stvaraoci mogli da vide ovo ostvarenje, bez sumnje bi ostavilo ogroman trag na svetsku kinematografiju. Međutim, posle gotovo 80 godina, umalo je zaboravljen.
Stefan je mislio da je važno da povrati barem nešto od filma i napravio je rekonstrukciju od delića filma koji su mu ostali. Prvo je objavio reizdanje poeme, a onda i rekonstrukciju osamdesetih godina. Zatim je 1988. još jedan umetnik Pjotr Zarebski napravio "Evropu II", u čast njihovog filma. Ti rimejkovi će biti prikazani zajedno sa originalnim ostvarenjem.
Bračni par umetnika se kasnije preselio u Englesku, gde su nastavili da snimaju filmove i izgubili svaku nadu da će ikada više videti "Evropu".
Avangardni filmovi bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj i smatrani su "degenerisanom" umetnošću i kao takvom, vrlo opasnom. Nacisti su oduzimali mnoge slike, knjige i rukopise, ali i filmove, ali su ih retko uništavali. Nažalost, Temersoni nisu doživeli da saznaju da je njihovo delo ipak opstalo.
Komentari (0)