Sto godina "Uliksa" Džejmsa Džojsa: Uputstvo za čitanje jednog od najvećih romana 20. veka
Komentari02/02/2022
-22:56
U proleće 1921. godine Silvija Bič, čuvena vlasnica knjižare "Shakespeare and Company" u Parizu, pričala je o svojim planovima da objavi remek-delo, za koje je smatrala da će biti "među klasicima engleske književnosti".
"'Uliks' će moju knjižaru učiniti slavnom", napisala je ona o romanu Džejmsa Džojsa, koji opisuje događaje u Dablinu tokom samo jednog dana.
Tako je i bilo.
Drugog februara 1922. Bič je objavila prvo izdanje "Uliksa", tačno na 40. rođendan pisca.
Ovaj roman, koji je nastajao u rasponu od sedam godina, govori o tri centralna lika - Stivenu Dedalu, Leopoldu Blumu i njegovoj ženi Moli i danas važi za jedno od najuticajnijih dela dvadesetog veka.
Međutim, put do njegovog objavljivanja nije tekao glatko. Roman je izazivao kontroverze, a mnogi su ga dočekali s negodovanjem.
Čak ga je i velika književnica Virdžinija Vulf opisala kao "besmislicu".
U Sjedinjenim Američkim Državama gde je objavljivan kao serija tekstova u magazinu "Little Review" doveo je urednike na sud, zbog objavljivanja "opscenog sadržaja", a cenzurisan je i u Velikoj Britaniji.
Bič, vlasnica poznate knjižare u Parizu, bila je rešena da ga objavi kao knjigu, što je uradila uloživši deo sopstvenog novca.
Ona je tada pisala da je morala da "odvaja svaki cent", kako bi mogla da plati štampariji.
Profesorka Keri Volš, direktorka Instituta za irske studije na njujorškom Fordam univerzitetu, smatra da je odluka da objavi Džojsov roman Silviju učinila "kulturnim herojem avangarde".
"Postojao je osećaj da će ljudi znati da je reč o jednoj od ključnih knjiga modernizma, pa je shvatila da mora da osigura svoje mesto u istoriji književnosti kao prva koja ju je objavila", rekla je Volš za BBC.
Više od izdavača
Bič i Džojs upoznali su se 1920. nedugo nakon što se on preselio u Pariz.
On je davno pre toga napustio Irsku i proveo godine živeći u Trstu, Cirihu i prestonici Francuske, a Bič je njihov prvi susret opisla kao "moćan trenutak".
"Džojs je u tom trenutku bio vrlo umoran. Proveo je mnogo vremena boreći se da završi 'Uliksa', prođe Prvi svetski rat i preživi, a osećao je da bi ona mogla da njemu i njegovoj porodici pruži neku vrstu stabilnosti i podrške", kaže Volš.
Međutim, nesuglasice oko prava na objavljivanje narušilo je odnose između Bič i Džojsa, a ona se na posletku odrekla tih prava.
Random House objavio je "Uliksa" 1934. nakon je godinu dana pre toga presuda o zabrani objavljivanja tog dela promenjena.
To je poslužilo i kao odskočna daska za dolazak do šire publike, ali je trebalo gotovo dvadeset godina, da mu i drugi pisci odaju priznanje, kaže Džon Mekort, profesor engleskog jezika na Univerzitetu Maserata u Italiji.
Dok je Džojs bio duboko frustriran prijemom kakav je "Uliks" imao, istovremeno je bio i nepopustljiv.
"Nije želeo ni zapetu da promeni, kako bi knjigu učinio prihvatljivijom ukusu javnosti, kakav god on bio. Video je kako postaje slavan i bio je spreman da uloži sve", kaže Mekrot.
"Pogled iz daljine"
Džojs je imao komplikovan odnos sa svojom domovinom. Napustio je Irsku 1904. kada je imao svega dvadesetak godina, a poslednji put ju je posetio 1912.
Ipak, sva njegova dela smeštena su u Irskoj, a Dablin ima status protagoniste.
Mekort smatra da je Džojs želeo da promeni Irsku, tako što će promeniti način na koji Irci vide sebe.
"Bio je duboko povezan sa Irskom. Znao je da preko knjiga neće steći prijatelje, i ne bi mogao da radi na njima, da je ostao u Irskoj. Morao je da to uradi, kako to kaže u 'Fineganovom bdenju', da to radi sa bezbedne udaljenosti", kaže Mekort.
Ipak, bilo je Iraca koji su prepoznali njegov značaj. Među njima je bio ministar Dezmond Ficdžerald, koji je predlagao da Džojs bude nominovan za Nobelovu nagradu.
Bez obzira na to, na njegovoj sahrani nije bio nijedan zvanični predstavnik Irske.
Danas, sto godina od objavljivanja "Uliksa", Džojs je priznat i u otadžbini i u inostranstvu.
Štaviše, stekao je toliko sledbenika da profesor Mekort smatra da se pretvorio u "konzumeristički proizvod", zbog čega mnogi ignorišu činjenicu da on o Irskoj uglavnom piše negativno.
"Njegova knjiga ima tu oštricu. Morate da nađete balans. Ona ne treba da bude sredstvo nostalgije za magičnim Dablinom iz prošlosti, gde su svi nosili edvardijanske kostime i uživali. Džojs oslikava drugačiji, siromašan i zatvoren Dablin", smatra profesor.
Saveti za čitanje "Uliksa"
Povodom velike godišnjice ovog dela, stručnjaci i poznati Irci dali su svoje savete za čitanje "Uliksa".
"Niko nije sasvim spreman da čita knjigu", smatra profesor Mekort.
"Ako znate nešto o muzici, to vam može biti od pomoći, kao i to da znate nešto o Irskoj i njenoj istoriji. Ne pokušavajte da je čitate prebrzo. Čitajte je naglas, tako da oživi", savetuje on.
Irski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama Den Malhol kaže da što je više čitao tu knjigu, više uživao u njoj.
"Ako tražite lako štivo, to nije za vas. Izazovna je, ali vredi, jer u sebi ima veliku dubinu. Ako vam je neko poglavlje suviše teško, ne dajte se omesti i nastavite dalje. Ovo nije detektivski roman u kom morate da ulovite tragove u trećem poglavlju, da biste čitali četvrto", poručuje Malhol.
I Darina Galadžer, direktorka Centra "Džejms Džojs" u Dablinu smatra da čitaoci ne treba da se plaše i savetuje ih da prvo pročitaju "Portret umetnika u mladosti", prvu Džojsovu knjigu, kako bi se upoznali s likovima.
Komentari (0)