Igre 
Svet bi bio siromašniji da njih nije bilo: Oni su nas napustili u 2021, ali njihova dela ne mogu da izblede
Komentari01/01/2022
-19:25
Nekada samo jedna pesma može da pokrene revoluciju, glas da pomeri planine, a izgovorena replika izmami osmeh ili suzu. Nekada je dovoljna samo scena da rasvetli svu nepravdu ovoga sveta, slika da pokrene lavinu emocija, a jedna umetnička kreacija zadivi i promeni neke tokove...
Iza svih tih velikih dela stoje ljudi koji su u prolaznosti svog života, uspeli da pronađu nit večnosti i utkaju ga u ono što svetu ostavljaju iza sebe. Mnogi od njih nisu dočekali Novu godinu, ali ostaju zauvek tu kroz ono što su stvorili. Ovo je samo malo podsećanje na zaostavštinu nekih od velikana koji su nas napustili u 2021. godini.
Pesme - Đorđe Balašević
"D-mol", "Ne lomite mi bagrenje", "Devojka sa čardaš nogama", "Priča o Vasi Ladačkom", "Lepa protina kći", "Svirajte mi, jesen stiže dunjo moja", "Drvena pesma".., ovo je samo jedan od mogućih izbora i početak gotovo nesagledivog niza najboljih ili omiljenih pesama s potpisom legendarnog kantaurtora koji je tokom solo karijere i sa bendovima objavio 16 albuma.
Tanjug/Jaroslav Pap
Ono što je bio Mika Antić za svoje vreme i generacije, to je bio Đorđe Balašević za sve one koji su rođeni sredinom prošlog veka. Ostaje upamćen kao retko darovit i čovek sa smislom za multikulturalnost i dobrotu.
Snimio je film "Rani mraz", a iza njega ostaju i uloge u serijama "Specijalna redakcija", "Vojnici" i "Pop Ćira i pop Spira", nekoliko knjiga, od kojih je poslednja "Knjiga koje nema".
Nedavno je predstavljen budući izgled muzeja koji će biti posvećen nezaboravnom "Panonskom mornaru".
Srećko Šojić - Milan Lane Gutović
Postoje glumci kojima je dovoljno da odigraju jednu ulogu, ali tako da nju više niko nikada ne može da odigra umesto njega. Bio je to slučaj sa Milanom Lanetom Gutovićem i ulogom Srećka Šojića.
Povezane vesti
Kao Šojić se prvi put pojavio u filmu "Laf u scru", čiji su scenario pisali Siniša i Ljiljana Pavić. Godinu kasnije, odlučili su da taj lik prošire u filmu "Tesna koža" i od tog trenutka je Gutović stekao izuzetno veliku popularnost.
Milionski auditorijum je obožavao tog šarlatana, a Gutović je za Šojića govorio da je "tragedija za jedan narod".
Poslednju ulogu na filmu ostvario je u filmu Dušana Kovačevića "Nije loše biti čovek".
Jugoslovensko dramsko pozorište
Ali ne bi smeo da se zaboravi, između ostalog, ni lik Dragoslava iz serije "Otvorena vrata", kog je Gutović podjednako maestralno dočarao, dok će ga generacije koje su odrastale krajem devedesetih sigurno pamtiti i po čuvenom serijalu "Pustolov".
Bio je član grupe mladih glumaca koja je dobila nadimak Bojanove bebe jer ih je u Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) doveo reditelj Bojan Stupica, i na sceni JDP ostvario je niz zapaženih uloga u Šekspirovim dramama i u postavkama Nušićevih dela.
Od 2006. je bio Prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu, a do kraja života igrao je i na sceni Zvezdara teatra, Beogradskom dramskom pozorištu, kao i u Akademiji 28.
Nagrada za životno delo "Dobričin prsten" za 2021, posthumno je pripala ovom dramskom umetniku.
Povezane vesti
Ogisten u "Bubi u uhu" - Vlastimir Vlasta Velisavljević
Dobri i najvedriji duh pozorišta, ili večiti dečak izgovoriće mnogi na pomen imena Vlastimir Vlasta Velisavljević.
Doajen srpskog glumišta ostvario je čak 350 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, ali svakako se po mnogo čemu može izdvojiti uloga Ogistena Ferajona u predstavi "Buba u uhu", koju je Vlasta izneo više od 1.600 puta. Ova diplomska predstava reditelja Ljubiše Ristiža zadržala se na preko četiri decenije na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) i, prema nekim podacima, videlo je preko milion gledalaca.
Kao glumac je prvi put nastupio sa dvanaest godina (1937) u "Rodinom pozorištu" Gite Predić, ćerke Branislava Nušića, koje se nalazilo na mestu gde se danas nalazi JDP ("Scena Kod Manježa").
RTS/Promo
Povezane vesti
Vlasta je bio doživotni počasni član JDP, omiljen među kolegama i publikom, a tokom karijere je ostvario saradnju sa najzačajnijim pozorišnim i filmskim rediteljima.
Uprkos brojnim pričama iz njegove biografije koje su bile teške, o svemu je govorio sa mnogo duha. Možda je i najslikovitiji primer Vlastin odgovor na pitanje kako se preživi četiri godine na Golom otoku: to samo leto-zima četiri puta i da i to prođe. Iz uzbudljive biografije ovog čudesnog glumca, upečatljiv je i taj da je bio ponosni vlasnik vozačke dozvole sa brojem četiri.
Uloge, autobiografija - Mira Furlan
Podjednako maestralne, antologijske uloge Mira Furlan ostvarila je u ostvarenjima "Lepota poroka", "Otac na službenom putu", "U raljama života", "Za sreću je potrebno troje".., ali i u mnogim pozorišnim predstavama i nizu televizijskih serija. Od Zagreba preko Beograda do Los Anđelesa, ostavila je neizbrisiv trag, u svemu čega se dotakla.
Ostvarena i u sferi muzike, prvoklasni pisac i kolumnista, čije reči i danas prenose slobodu misli. Tekstovi koji su objavljeni u "Feral tribjunu", objedinjeni su potom u knjigu "Totalna rasprodaja", autorka je i scenarija za predstavu "Dok nas smrt ne rastavi".
E-Stock/Časlav Vukojčić
"Život najveće filmske i pozorišne dive naših prostora Mire Furlan bio je više od života, prepun uzbuđenja, veličanstvenih uspeha, padova, ljubavi i izdaja. U autobiografskoj knjizi dovršenoj pred preranu smrt Mira Furlan pripoveda, literarno moćno, svoj život i živote svojih bližnjih - od sudbine majke Branke, oca Ivana i bake Ljube, do supruga Gorana i sina Marka, kojem je knjiga i posvećena“, glasi najava za "Voli me više od svega na svijetu", autobiografiju jedne od najznačajnijih dramskih umetnica s ovih prostora (u februaru najavljeno srpsko izdanje, Booka).
Martini u "Letu iznad kukavičjeg gnezda" - Marko Živić
Za ulogu Martinija u predstavi "Let iznad kukavičijeg gnezda" ističu mnogi da je jedna od "najnežnijih i najlepših uloga ikada odigranih na beogradskim scenama".
Marko Živić je za ovu ulogu dobijao ovacije publike posle svakog izvođenja, a bilo ih je preko 200 za više od 15 godina.
Predrag Zagorac
Živić je bio u stalnoj glumačkoj postavi u Pozorištu na Terazijama, ali i u ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta, a igrao je i na drugim scenama.
Filmska i televizijska publika će ga pamtiti i po ulozi Rođinog šefa u "Pozorištu u kući", Đokića iz "Premijera", Isaka iz "Montevideo Bog te video" i "Na putu za Montevideo", Trnavca iz "Senki nad Balkanom", po ulozi Lasla u "Žigosanima u reketu", Malog Mite u "Hotelu sa 7 zvezdica", Lepog Lukića u "Folku", Fanđe u "Beogradskom fantomu"...
Tanjug/Nemanja Jovanović
Jednu od poslednjih uloga ostvario je u seriji "Branilac", kao i u bioskopskom hitu "Toma".
Bubnjar pobune i slobode - Dragoljub Đuričić
"Nema dobrog orkestra bez dobrog bubnjara", isticao je Dragoljub Đuričić, koji je svojevremeno uvršten među 30 najboljih bubnjara na svetu.
Ostaje upamćen po nezaborvanoj muzici kojom je uspevao da spaja ljude, kao pasionirani, profesionalni muzičar koji je svirao u grupama "Leb i sol", "Kerber", "Ju grupi", nastupao sa Zdravkom Čolićem i Đorđem Balaševićem, a verovatno ne postoji nijedan priznatiji muzičar s kojim nije delio scenu.
Prema dostupnim podacima, učestvovao je u snimanju više od 70 albuma i odsvirao više od 6.000 koncerata. Đuričić je radio i muziku za filmove i pozorišne predstave. Bio je član Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije i držao školu bubnjeva u Beogradu.
Tanjug/Sava Radovanović
Aktivno je učestovao u gađanskim prostestima 1996. godine, kada je predvodio grupu od 30 bubnjara. Za doček 1997. godine svirao je na centralnom gradskom trgu pred oko milion ljudi, koji su iz protesta prema tadašnjoj vlasti izašli na beogradske ulice, ali i na mitinzima pred izbore 2000, na kojima je Slobodan Milošević izgubio vlast.
"Mirjana" - Predrag Živković Tozovac
Na harmonici koja mu je ostala od oca, Predrag Živković Tozovac, kako bi zaradio za život, počeo je da svira sa samo 10 godina. Pored harmonike, naučio je da svira bubnjeve i trubu. Završio je gimnaziju i studije ekonomije.
Pažnju javnosti skrenuo je pesmom "Ispod lipe, kraj potoka", a iste 1967. godine snima i četiri singla u duetu sa Silvanom Armenulić. Ali njegova velika popularnost počinje 1971. godine, kada pobeđuje na Pesmi leta kompozicijom "Mirjana".
Već naredne godine opet pobeđuje i to pesmom "Oči jedne žene". Miljenik publike ostaje i zbog vanvremenskih hitova "Jesen u mom sokaku", "Ti si me čekala", "Ovamo Cigani", "Prazna čaša"...
Prinskrin/Youtube/RTS Zabava
Pevao je sa mnogim priznatim umetnicima, održano brojne koncerate, a 2012. je dobio diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva.
Filmska muzika - Zoran Simjanović
"Specijalno vaspitanje", "Grlom u jagode", "Nacionalna klasa", Sećaš li se Doli Bel“, "Otac na službenom putu", "Maratonci trče počasni krug", "Balkan ekspres", "Variola vera", "Sabirni centar", "Tango argentino", "Virdžina", "Bure baruta", "Tito i ja"... I više nego dovoljano ovaj izbor naslova govori o veličini i važnosti zaostavštine Zorana Simjanovića - a "broji" preko 10.000 minuta muzike.
E-Stock/Dušan Milenković
Nema puno kompozitora koji se mogu pohvaliti tako upečatljivom diskografijom koja se odnosi na primenjenu muziku.
Komponovao je i svima dobro poznatu špicu Dnevnika RTS, a među njegovim najpoznatijim delima verovatno je muzika za film "Nacionalna klasa" koju je, po rečima samog autora, napisao za tri neprospavane noći.
Film "Balkanski špijun"- Božidar Bota Nikolić
Svojim rediteljskim i snimateljskim projektima ostavio je dubok trag u kulturi zemlje i ispisao je važne stranice srpskog filma.
Režirao je neka od kultnih ostarenja, poput "Balkanskog špijuna" (zajedno sa Dušanom Kovačevićem), "Tri karte za Holivud", "Balkanska braća", "U ime oca i sina".
Kao direktor fotografije zaslužan je i za uspeh filmova "Dečko koji obećava" Miše Radivojevića, "Ko to tamo peva" i "Maratonci trče počasni krug" Slobodana Šijana, "Petrijin venac" Srđana Karanovića, "Profesionalac" (2003) Dušana Kovačevića...
E-Stock/Mirko Rodić
Za snimateljski rad Božidar Nikolić je dobio dve Zlatne arene na festivalu u Puli, za ostvarenje "Beštije" (1978) Živka Nikolića i "Život je lep" (1985) Bore Draškovića.
Kao zanimljiv podatak ostaje i to da je Nikolić bio taj koji je Bredu Pitu dao jednu od njegovih prvih ulogu i to u ostvarenju "Tamna strana Sunca".
Beogradska filharmonija - Ivan Tasovac
Ivan Tasovac je uspešnu profesionalnu pijanističku karijeru započetu u 12. godini zamenio 2001. mestom najmlađeg direktora u istoriji Beogradske filharmonije, na čijem je čelu bio prvo od marta 2001. do septembra 2013. godina, a potom od januara 2017. godine.
Za to vreme, Filharmonija je postala, kako su pisali ugledni inostrani listovi, "jedan od vodećih evropskih orkestara" i "najjače PR oružje Srbije".
Tasovac je pokrenuo i Fondaciju Beogradske filharmonije "Zubin Mehta" 2004. godine, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji.
Dobitnik je više nagrada i priznanja, a bio je i predsednik Saveta za promociju Srbije, i od 2013. do 2016. godine ministar kulture i informisanja.
Beogradska filharmonija/Marko Đoković
"Gotovo da nije moguće popisati sve što si ovoj instituciji dao, jer si zaslužan za ono što je suština - vera svakog člana u našu Beogradsku filharmoniju. Tako smo podizali nivo, konstantno prebacivali lestvicu, slavili pobede i odmah nastavlјali dalјe ka sve višim cilјevima. Ako je trebalo da se prvo sruše zidovi oronule zgrade da bi se napravio bolјi dom za muziku i muzičare, to ti nije bio ni najmanji problem... Beogradska filharmonija se od tebe ne oprašta. Dosanjaćemo zajednički san u našoj novoj zgradi, i ne odustajemo, Taso, uprkos svemu", između ostalog je navedeno u pismu s potpisom: "Tvoja zauvek, Beogradska filharmonija".
Rečnik jezičkih nedoumica - Ivan Klajn
Strastveni prevodilac, vredni poslenik na mnogim poljima filologije, urednik značajnih stručnih časopisa i profesor brojnim generacijama studenata Filološkog fakulteta, posvećeni nosilac važnih poslova u Odboru za standardizaciju jezika SANU.
"Njegovo ime bilo je sinonim za najmerodavniju ličnost kada je reč o aktuelnim pitanjima jezičke norme i kulture govora, i od njega se očekivalo da najpouzdanije ukaže na širenje neke nove reči ili na jezičku grešku, odnosno na to šta treba reći, a šta izbegavati, što je on činio jasno, sa lakoćom i znalački", kazao je, između ostalog, akademik Predrag Piper na komemoraciji koja je u znak sećanja na Ivana Klajna, održana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je Klaj bio redovni član od od 2003.
Wikipedia/PyruvateDehydrogenase
Ivan Klajn je za sebe govorio da je najbolji novinar među lingvistima i najbolji lingvista među novinarima. Od prvog broja je bio glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska, a od 1974. godine pisao je rubrike o problemima savremenog jezika, najpre u Borbi, zatim u Politici i Ilustrovanoj politici, kao i u Ninu.
Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, kao i 18 knjiga, a "Rečnik jezičkih nedoumica" najčešće je štampana knjiga s potpisom Ivan Klajn.
Manje poznat podatak je taj da je pre Filološkog fakulteta, studirao fizičku hemiju, ali je ubrzo odustao i zatim upisao italijanski jezik.
"Zvižduk u osam", Đorđe Marjanović
Jednom emitovana, "Zvižduk u osam" odmah je izazvala opšte oduševljenje i najavila revoluciju koju će Đorđe Marjanović uneti na domaću muzičku scenu. Bila je to prva pesma koju je Marjanović snimio 1958, a godinu kasnije biće i noseća na njegovom prvom albumu "Muzika za igru". Samo ova ploča Marjanovića je prodata u neverovatnih 11.000 primeraka - neverovatnih jer je podatak da u to vreme u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona.
E-Stock/Neniška
Sa svakom novom pesmom ("Milorad", "Romana", " Potraži me u predgrađu", "Moje ludo srce"...), popularnost Marjanovića je rasla, a broj fanova "đokista " se širio.
Bio je naš Elvis Prisli, prvi pevač na ovim prostorima koji je imao zvanične klubove obožavalaca u tadašnjoj Jugoslaviji, na čiju je adresu stizalo na desetine hiljada pisama od obožavateljki. Zbog njega su održane i prve velike demontstracije u Beogradu.
Glasom i pojavom, neodoljivim osmehom i energijom pokoriće i nekadašnju SSSR. Žorž, kako su ga u Rusiji zvali, uneo je "muzičku perestrojku" u Sovjetski Savez, punio je stadione, pevao im i francuske šansone, Bitlse, Dilana...
Muzički tobogan - Minja Subota
Kao autor i voditelj, Minja Subota je 1980. pokrenuo sad već kultnu emisiju "Muzički tobogan", koja je emitovana punih 18 godina i po kojoj će ga pamtiti generacije.
E-Stock/Masanori Yoshida
"Minja Subota je bio stvaralac vrlo širokog spektra, ali najviše tragova je ostalo u staralaštvu za decu - i emisije i dečje pesme za večna vremena.
Deo je odrastanja velikog broja mališana u celom regionu, a uz njegov rad odrastaće i sve naredne generacije", istakao je Jovan Joca Adamov, novosadski dirigent, kompozitor i producent, koji je od početka sarađivao sa Subotom kao muzički urednik i dirigent "Muzičkog tobogana".
"Što to bješe ljubav" - Marina Tucaković
Poslednjih decenija, Marina Tucaković je bila najpoznatija po saradnji sa pevačima zabavne i narodne muzike, ali je sedamdesetih i osamdesetih bila zaslužna za brojne pop i rok hitove, koji danas imaju status evergrin muzike.
Printskrin/Youtube/1tv.mk
Među njima je i pesma "Što to bješe ljubav" koju su Marina i njen suprug Aleksandar Radulović Futa namenili Zdravku Čoliću. Ipak, sudbina je htela da završi na albumu Olivera Dragojevića i postane jedan od njegovih najprepoznatljivijih hitova. Upravo je ovu pesmu i sama Marina izdvajala među svojim omiljenim, uz "Dođavola sve", koju peva Oliver Mandić, "Grlicu" Željka Samardžića i "Rano je za tugu" Harisa Džinovića.
Dragojević je pevao i pesmu "Zašto", koju je Tucaković napisala za film "Nacionalna klasa", a njen potpis ima i čuveni hit "Flojd" koju je za pomenuti film izveo Dado Topić.
Izvorna pesma - Merima Njegomir
Kritika ju je nazivala zlatnim glasom srpske estrade. Merima Njegomir je i prva od pevača narodne muzike održala koncert na Kolarcu, a kao urednica narodne redakcije Muzičke produkcije RTS bila je posvećena projektima vezanim za snimanje, čuvanje i promociju tradicionalne muzike Srbije.
Tokom karijere je snimila više od 25 albuma, a osim komponovanih, njen repertoar čine i izvorne pesme šumadijskog, vranjanskog, crnogorskog i kosovskog melosa, sevdalinke, starogradske pesme, ruske pesme i romanse, kao i pesme na dvadeset stranih jezika.
24sedam/Goran Sivački
"Od kada je ušla u muziku Merima Njegomir je imala plemeniti odnos prema sopstvenom talentu i bogatoj kulturnoj baštini koju je tim glasom predstavljala. Njen glas je pretvorio neke pesme nastale u drugoj polovini 20. veka u tradicionale koji će ostati besmrtni", kazao je, između ostalog, muzički kritičar, novinar i publicista Petar Peca Popović.
Marija u "Žikinoj dinastiji" - Rialda Kadrić Šebek
Bobina Marija, baš pod tim imenom generacije filmskih gledalaca zavolele su devojku ljupkog osmeha. Rialda Kadrić Šebek je još od ostvarenja "Lude godine" (režija Zoran Čalić, scenario Jovan Marković), prvog iz čuvenog serijala "Žikina dinastija", stekla ogromnu popularnost u bivšoj Jugoslaviji i ostala u srcima i sećanju svih onih koji su bar jednom na televiziji "uhvatili" neku od repriza pomenutog filmskog serijala.
Rialda će ostvariti još svega nekoliko uloga; poslednji film koji je snimila bila je drama Milana Jelića "Čudna noć" (1990), nakon toga se više neće pojaviti na velikom platnu jer se posvetila drugim zanimanjima, živeći u Engleskoj i Americi.
Prinstscreen YouTube/dami1622
Na pitanje novinara zašto je prekinula perspektivnu glumačku karijeru, Rijalda je svojevremeno odgovorila da je to bio mladalački eksperiment i da je posao psihoterapeuta nešto u čemu zaista uživa.
Tinejdžerska priča o dvoje mladih koja je počela 1977. i sa nastavcima koji su usledili postala fenomen, planirano je da dobije i svoj jedanaesti nastavak. Prošle godine Rialda potvrdila da je prihvatila poziv da se ponovo nađe u ulozi Bobine Marije, a što sada ostaje neostvarena želja.
Radoš "Džoni" u filmu "Mi nismo anđeli" - Goran Daničić
Ostvario je niz zapaženih filmskih uloga ("Delirium tremens", "Ivkova slava", "Kad porastem biću Kengur", "Vukovar, jedna priča"...), kao i na televiziji u serijama "Klan", "Kamionidžije", "Drug Crni u NOB-u", "Otvorena vrata".., osvajajući publiku svojim talentom, spontanošću i harizmom.
Ali za mnoge, Goran Daničić ostaje nezaboravan kao Radoš, lepi Džoni, u filmu "Mi nismo anđeli" Srđana Dragojevića.
Neće se zaboraviti ni njegove maestralne bravure koje je izneo na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je bio član od 1993. godine.
Prinskrin/Youtube/RTS Beogradska hronika Jutarnji program
Daničić je igrao i na drugim beogradskim pozorišnim scenama, na sceni Madlenijanuma u "Fridi Kalo" igrao je Lava Trockog, u Beogradskom dramskom pozorištu Profesora u komadu "Klasni neprijatelj", na sceni Ateljea pojavljivao se kao Kuvar u predstavi "Hitler i Hitler", a u Bitef teatru kao Eugen Hinkeman u naslovu "Slučaj Hinkeman".
"A sad adio" - Vojkan Borisavljević
Kompozitor i dirigent Vojkan Borisavljević, tokom karijere koja je trajala više od pet decenija, komponovao je više od pet stotina pesama za najpoznatije jugoslovenske pevače - Lea Martina, Zdravka Čolića, Đorđa Marjanovića, Mikija Jevremovića i mnoge druge, kao i za brojne televizijske serije i filmove, poput serije "Sivi dom" i "Vruć vetar", ali i filma "Lajanje na zvezde".
Smatrao je da je najvažnija pesma koju je komponovao "Ljubav je samo reč", po tekstu Svete Vukovića, koju je otpevao Zdravko Čolić. Numeru "A sad adio", kako je govorio, napisao je za manje od minuta.
Prinskrin/Youtube/Televizija Vrnjacka Banja
Sarađivao je sa TV Beograd kao muzički saradnik i urednik od 1968. godine, učesnik je brojnih muzičkih, pozorišnih i filmskih festivala u zemlji i inostranstvu, na kojima je više puta nagrađivan.
Knjigu pod nazivom "Moja odiseja", Borisavljević je objavio 2018, ostavljajući nam bogatu zaostavštinu.
Saša u filmu "Tajvanska kanasta" - Boris Komnenić
Simpatije najšire televizijske publike stekao je još krajem osamdesetih godina kao Aleksandar Guza Popadić u seriji "Bolji život", ali i ulogama u skorije emitovanim serijama "Sinđelići" i "Žigosani u reketu".
Ostvario je više od 70 uloga na filmu i u TV serijama, ali će mnogi navesti da je filmsku karijeru ovog dramskog umetnika obeležila uloga u filmu "Tajvanska kanasta" reditelja Gorana Markovića.
U ovom ostvarenju, Komnenić tumači lik četrdesetogodišnjeg nezaposlenog arhitekte, koji pored supruge, ima i mladu devojku. Zaokupljen je izradom pokretnih skulptura, koje niko osim njega ne shvata ozbiljno. Sluđen i nesiguran, potpuno pada pod uticaj "velikih igrača" koji ga koriste za sumnjive poslove. Ne sluteći šta se dešava iza kulisa, pristaje na sve, da bi na kraju ostao sam pred ponorom na zgradi koju je navodno on podigao, a ostaje mu da bira pad.
E-Stock
Na sceni Narodnog pozorišta debitovao je 1981. ulogom Grka u predstavi "Afera Ljiljak" po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Vladimira Aleksića, a na ovoj sceni će odigati niz zapaženih i nagrađivanih uloga.
U Bileći, koju je voleo i u koju je rado svraćao, nedavno je otvoren Legat Borisa Komnenića.
"Princeza" - Aleksandar Sanja Ilić
Pored evrovizijskih numera, kao i onih za "Balkaniku" u poslednje dve decenije, Aleksandar Sanja Ilić komponovao je muziku za pozorišne predstave, mjuzikle, TV serije i filmove.
Još kao tinejdžer napisao je muziku za tekst pesme Duška Radovića koju je izvodio Dragan Laković, a sa 16 godina je poslao pesmu "Baj, baj, baj" na jugoslovensko takmičenje za izbor za pesmu "Evrovizije". Na istom takmičenju, 1976. godine, u Opatiji će njegovu kompoziciju izvesti Bisera Veletanlić.
Prinskrin/Youtube/RTS TV lica, kao sav normalan svet
Do pesme "Evrovizije" njegova kompozicija stigla je 1982. U pitanju je bila pesma "Halo, halo" u izvođenju grupe "Aske". A još dve godine kasnije, za isto takmičenje napravio je jedan od evergrin hitova popularne muzike u izvođenju dve zvezde jugoslovenskog rokenrola, Slađane Milošević i Dade Topića, čuvenu numeru "Princeza".
Krajem devedesetih osniva "Balkaniku", čije je albume posedovao i čuveni Enio Morikone.
"Bio je maj"- Zafir Hadžimanov
Bogatu karijeru Zafira Hadžimanova upotpunile su mnoge značajne nagrade, sjajne pesme i pozorišne uloge.
Karijeru je počeo kao festivalski pevač, ali se dokazao i kao kompozitor. Još dok je studirao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, nastupao je kao pevač zabavne mizike. Na festivalu u Opatiji 1965, osvojio je prvo mesto sa pesmom "Zašto dolaziš samo s kišom", a četiti godine kasnije na istom festivalu je izveo sad već čuveni evergrin "Bio je maj".
Napisao je zbirke pesama "Šansone na papiru", "Azil", "Narodni pevač", "Pevač pasa" i "Brat". Uporedo sa pevačkom, radio je i na glumačkoj karijeri, autor je i prvog makedonskog mjuzikla "Halo, buđenje". Kada bi ga pitali kako može da bude i pesnik, i kompozitor, i glumac, odgovarao je da kada radi jedno, ne radi ništa drugo.
Tanjug/Rade Prelić
Prvi snimljeni koncert u tadašnjoj Jugoslaviji jeste "Koncert lakih nota" koji je sa suprugom Senkom priredio u Ateleju 212. U počasnog ambasadore makedonske kulture u Srbiji Zafir je promovisan 2007.
Slikarski opus - Miloš Šobajić
Nazivali su ga "slikarem pobede i čovekovog trujumfa", a njegovo slikarstvo kao "virtualni snažan odraz ovog ludog sveta sa kojim smo u svakodnevnoj borbi".
Miloš Šobajić je bio umetnik iz velike plejade srpskih slikara koji su drugoj polovini 20. veka stvarali u Parizu, a poslednjih godina živeo je između francuske i srpske prestonice.
Pariska kritika zapazila ga je 1977. na kolektivnoj izložbi u Gran paleu, da bi mu samo dve godine kasnije grad Pariz na mestu gde se nalazio Pikasov Bato-Lavoar dodelio jedan od novoizgrađenih ateljea.
Šobajićeva dela predstavljena su na više od 80 samostalnih izložbi širom sveta, učestvovao je na 500 kolektivih postavki, a njegove slike i skulpture se nalaze u tridesetak muzeja savremene umetnosti u svetu.
Tanjug/ Tanja Valič
O tajnama svog slikarskog postupka pisao je u svojoj prvoj knjizi "Slikaj i ćuti", otkrivajući da je njegov "slikarski zamah - nervoza i pobuna na njegovim slikama rezultat celog njegovog stanja od detinstva do danas, koje namerno izbacuje", a 2021. objavio je i autobiografiju pod nazivom "Mojih devet života".
Sa umetničke pozornice otišao je usred planova za uređenje novog ateljea-galerije, a otvaranje tog legata na Kosančićevom vencu sada je predviđeno za 2022.
Ja, Feđica - Feđa Stojanović
Nakon tri pokušaja da upiše filmsku režiju, Feđa Stojanović iz inata odlazi na Pravni fakuletet i tek na trećoj godini studija odlučuje da se posveti glumi. Primljen je u klasu profesora Milenka Maričića, a pred kraj studiranja, čuvena Mira Trailović ga poziva u Atelje 212.
"Sretne me jednoga dana Mira Trailović na ulici i upita: `Feđice, gde si ti?` Odgovaram joj da sam pripravnik u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. `Kakva glupost, sutra da si došao da potpišeš za Atelje`, rekla mi je. I tako bi! Primljen sam u najvoljenije pozorište. Da li se to zove sreća? Ali, onda sam krenuo da igram 'leve noge od stola'. To su bile ulogice, koje niko u pozorištu nije hteo da igra. E, onda sam se specijalizovao za uloge policajaca...", deo je iz teksta "Ja, Feđica“.
Atelje 212
Stojanović nije uspeo u nameri da pomenuti tekst, a u režiji Erola Kadića, igra kao neku vrstu pozorišne autobiografije. Ali su njegove kolege iz Ateljea 212 letos izvele scensko čitanje "Ja, Feđica".
Ostaće upamćen po brojnim ulogama koje je ostvario u Ateljeu, ali i na scenama drugih beogradskih pozorišta. Poslednjih godina, sa Nedom Arnerić (1953-2020) i predstavom "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo" obišli su Srbiju, ali i svet. Takođe, ostvario je niz uloga na filmu i u serijama.
Moljac u "Povratku Otpisanih" - Nenad Neša Nenadović
Ostvario je Nenadović na desetine televizijskih i filmskih rola, a njegov osmeh je decenijama uveseljavao pozorišnu publiku, pogotovu onu najmlađu. Ali zbog uloge Moljca u "Povratku Otpisanih", život mu se, kako je i sam govorio, "odjednom obrnuo naopačke". Dobijao je preko 100 pisama dnevno iz cele Jugoslavije.
Prinstscreen YouTube/Ex Yu Zabava
Snimao je potom mnogo, a onda je ostao u Dramskom studiju sve do upisana na Akademiju, gde je "upao" na poslednju klasu Minje Dedića. Po završetku studija, zaposlio se u Pozorištu "Boško Buha".
Rekorder je "Buhe" po broju predstava u 2015. godini - u prvih pet meseci odigrao je 77 predstava, a poslednju ulogu u ovom pozorištu ostvario je u predstavi "Mačor u čizmama" u režiji Juga Radivojevića.
Promo
Nenadović je tokom karijere ostvario oko 40 uloga na velikom i malom ekranu, a u srcima publike, ostaje upamćen sigurno i po ulogama Laleta ("Boško Buha") i Miće ("Priče iz majstorske radionice") . Vodio je školu glume, pisao je i režirao za televiziju, vodio više od hiljadu emisija - od "Zooteke" do "Pet show" i "Fazaona i fora".
"Zanela me svetla velikog grada" - Marinko Rokvić
Tokom karijere koja je trajala više od 40 godina, Marinko Rokvić je izveo brojne pesme, objavio 21 studijski album i stekao status jednog od najboljih pevača narodne muzike.
Prvu ploču je snimio 1974. godine, a četiri godine kasnije će izvesti jedan od hitova koji će mu obeležiti karijeru, pesmu "Zanela me svetla velikoga grada". Sa pesmom "Da volim drugu ne mogu", Rokvić je ostvario i sada gotovo neverovatan tiraž od 600.000 prodatih primeraka.
E-Stock/Ivan Dobričić
Njegove pesme će ostati zapisane u antologijama narodne muzike i, kako je sam govorio, nadživeće ga.
Na pitanje za koju bi pesmu rekao da je najbolja u njegovoj karijeri, Rokvić je 2000. u intervjuu za "Novosti" kazao: "Vrujte, spisak je dug... Meni je najdraža pesma `Polomio vetar grane`. Mislim da je najbolja koju sam snimio jer ima odličan tekst, aranžman, melodiju, sve je idealno uklopljeno, `legla` mi je, i, naravno, dopala se publici. Prihvatili su je slušaoci svih generacija. Zatim, `Zanela me svetla velegrada`".
Visoka moda - Mirjana Marić
Magistrirala je tekstil i savremeni kostim na Umetničkoj školi u Mančesteru, a kao samostalni umetnik se zaposlila 1968. "Jugoeksportu", ubedivši rukovodstvo firme da mora da pokrene proizvodnju, a nekoliko godina kasnije počela je da radi u radionici za visoku modu.
Dizajnerski komadi Mirjane Marić rađeni su u ograničenim serijama od 100 do 150 komada, njene kreacije su nosile prva dama Jugoslavije Jovanka Broz, Gadafijeve "amazonke", danska princeza, belgijske princeze, predstavnice diplomatskog kora, supruge mnogobrojnih državnika koje su sedamdesetih i osamdesetih dolazile u Beograd...
Prinstscreen YouTube/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
Organizovala je više od sedamdeset modnih revija širom sveta, dok su njen brend Tri M i modeli od kože dobili su brojna domaća i svetska priznanja. Posebno priznanje za kreatorski rad dobila je 1975. i 1976. godine kada ju je Pjer Karden pozvao u Francusku, organizujući modne revije sa njenim modelima.
"Kralj makaza"- Aleksandar Joksimović
Joksimović je autor modnih kolekcija koje su obeležile jugoslovensku modnu scenu među kojima su
"Simonida", "Vitraž" i "Prokleta Jerina" samo su neke od modnih kolekcija koje su obeležile jugoslovensku modnu scenu, a zahvaljujući kojima Aleksandar Joksimović ostaje upamćen kao začetnik visoke mode u SFRJ, zbog čega je dobio nadimak "kralj makaza".
Njegove kreacije nosile su mnoge poznate dame, među kojima su i Jovanka Broz, Prinstscreen YouTube/ RTS Mira Adanja Polak Ekskluzivno - Zvanični kanal
Milena Dravić, Tereza Kesovija, Josipa Lisac, Olivera Katarina i Branka Petrić, ali i Đorđe Marjanović i Bekim Fehmiju.
Muzeju primenjene umetnosti poklonio je 2005. godine dokumentaciju o svom radu: skice, knjigu uzoraka, slajdove i fotografije modela i revija, nagrade koje je dobio, isečke iz štampe, kao i tri svoja portreta.
Pionir andergraund scene - Kosta Bunuševac
"Stvorio sam novi slikarski pravac kojem sam ostao veran", izjavio je u jednom intervjuu Kosta Bunuševac.
"Prvim crtežima na studijima večernjeg akta, u duhu najboljih akademskih realista, unutar male grupe ezoterika, Bunuševac je objavio svoju likovnu moć... Bunuševac slikar, crtač, dizajner, performer, promoter, demijurg... ", objavilo je Udruženje likovnih umetnosti Srbije po vesti o smrti multimedijalnog umetnika i pionira andergraund scene.
Tanjug/Dragan Stanković
Bunuševac je ostvario brojne samostalne i grupne izložbe u zemlji i inostranstvu, a bio je multimedijalno orijentisan kroz teatar, dizajn, marketing, pronalazaštvo, muziku, arhitekturu, glumu na filmu, pozorištu i na televiziji.
Bio je i saradnjik časopisa Izgled koji je nastao po uzoru na njujorški Intervju Endija Vorhola, idejni tvorac nagrađenih TV emisija "Beograd noću" i "Oliver Mandić šou". Sarađivao je sa rok grupama u spotovima, a pamti se i kao Super Ridža u filmu "Kako je propao rokenrol". Radio je i kao profesor na Akademiji lepih umetnosti u periodu od 1999. do 2007.
Starešina u "Vasa Železnova i drugi" - Radovan Miljanić
Poslednju ulogu, Gradski starešina u predstavi "Vasa Železnova i drugi" odigrao je nekoliko dana pre smrti, sa ansamblom Narodnog pozorišta a Ruskom međunarodnom pozorišnom festivalu u Nižnjem Novgorodu.
Narodno pozorište
Narodno pozorište bila je matična scena Radovana Miljanića od 1985. Na toj, ali i u SKC, Domu omladine, Zvezdara teatru, Teatru od nule, Pozorištu Ogledalo, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu.., odigrao je više od sto uloga. Više od dve decenije, uz Ljubivoja Tadića (Tesla), igrao je u kultnoj duodrami "Tesla ili prilagođavanje anđela" u kojoj je briljantno tumačio lik novinara Džona Smita.
Učestvovao je u snimanju pedesetak drama na Radio Beogradu, a ostvario je i zapažene, doduše uglavnom sporedne uloge u mnogim domaćim serijama i filmovima.
Mecosopran, profesorka - Biserka Cvejić
Kritičari su je opisivali kao verdijanskog mecosoprana, a pored Beča i Njujorka, Biserka Cvejić je redovno nastupala i na drugim prestižnim scenama širom sveta uz poznate svetske zvezde, kao što su Renata Tebaldi, Franko Koreli, Nikolaj Geda, Birgit Nilson, Plasido Domingo, Tito Gobi i Mario del Monako.
Bila je član ansambla Narodnog pozorišta, kao i Bečke državne opere, a pevala je i na prvoj predstavi u novom zdanju u Linkoln centru, imajući tu čast da otvori savremenu pozornicu današnje čuvene Metropoliten opere.
Prinstscreen YouTube/RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal
Na vrhuncu slave, 1978. godine, povlači se sa scene, kako bi se vratila porodičnom životu i posvetila pedagoškom radu. Od tada na Fakultetu muzičke umenosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Biserka Cvejić kao posvećeni pedagog koji je otkrio i "izbrusio" neke od najlepših glasova sa ovih prostora.
Fest, JDP - Petar Volk
Profesor dr Petar Volk, pozorišni i filmski kritičar, bio je prvi direktor Festa, direktor Pulskog filmskog festivala, a bio je i na čelu "Jugoslavija filma" i Pozorišnog muzeja Srbije. Bio je i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), kada su prvi put na njegovu inicijativu došli strani reditelji u ovu kuću, imena poput Jarockog iz Poljske, Hestingsa iz Amerike, Zafirelija iz Italije, Tavstanogova iz Rusije.
Prinskrin/Youtube/Ras Televizija
Autor je preko 60 knjiga, pionirskih dela iz oblasti istorije srpskog pozorišta i filma, predavao je kao redovni profesor predmet Istorija filma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je bio i šef Katedre za istoriju i teoriju, a bio je i predsednik Upravnog odbora Instituta za film.
Prvi doktorat u svetu iz oblasti animiranog filma dobio je na prestižnom i najstarijem univerzitetu u Evropi, na Karlovom univerzitetu u Pragu 1968. godine, a drugi doktorat nauka dodelio mu je Univerzitet umetnosti u Beogradu. Njegov rad i doprinos razvoju filmske i pozorišne umetnosti u Srbiji od neprocenjivog je značaja, te je dobitnik niza nagrada i povelja, od kojih mu je najdraža bila Oktobarska nagrada grada Beograda.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Predrag
01.01.2022 20:01
Sjajan tekst. Više od teksta. Neka ostane kao svedočanstvo teškog vremena kroz koje prolazimo.