Poslednje zbogom Feđi Stojanoviću: Preventivno namrgođen, ali prava bezazlena duša

"Došli smo, na našu neizmernu žalost, da te ispratimo. Tu je tvoj Atelje kome si toliko dao. Poklonio si nam tolike godine života, uvek predano, sa radošću. Igrao si mnogo, bio si uvek pouzdan partner, uvek se smejao, isijavao radost.. Terali smo te da nam pevaš tvoju omiljenu „Dođi da ostarimo zajedno“. Kako ćemo ostariti bez tebe? Putuj u miru, neka te tamo gore čuvaju naši Ateljeovci, Mira, Muci, Zoran, Pera… I anđeli. Slava ti“, ovim se rečima Gorica Popopić u ime kolega oprostila od Feđe Stojanovića u kapeli za ispraćaj za kremaciju na Novom groblju.

Ispred kapele su se prethodno okupili glumci Milan Caci Mihailović, Branka Petrić, Branko Cvejić, Branislav Zeremski, Branko Milićević Kockica, Isidora Minić, Ivan Jevtović, Ljiljana Dragutinović, Dara Džokić, Vojislav Brajović, Boris Pingović, Nebojša Ilić, Goran Sultanović, Nela Mihailović, rediteljke Milica Kralj i Tanja Mandić Rigonat, upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić i mnogi drugi kako bi uputili saučešće Stojanovićevoj ćerki Zoji i članovima porodice, i ispratili na večni počinak glumca, koji je preminuo 5. maja u 74. godini posle duge i teške bolesti.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Poslednji pozdrav Feđi Stojanoviću upućen je ove subote i sa scene Ateljea 212, čiji je stalni član bio od 1973. i gde je izneo nezaboravne i neprolazne uloge.

"Pre samo nekoliko meseci smo na ovoj sceni gledali Feđu Stojanovića u novoj predstavi ("Da bog da te majka rodila“, prim. aut.), a nismo ni sanjali da će mu to biti poslednja premijera“, kazao je Novica Antić, upravnik Ateljea 212.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Dramaturg i književnik Ivana Dimić istakla je da je Feđa Stojanović bio odličan glumac, tih, sveden, pouzdan, tačan, stabilna tačka za ansambl i za dobru predstavu neophodan.

"U pozorište je ulazio preventivno namrgođen, jer ga je osetljivost činila ranjivim. Na prvu ljubaznu reč bi se nasmejao i ozario jer je bio dobronameran i prava bezazlena duša. A kad su navalila teška iskušenja, postao je tužan", aludirala je Dimićeva na tragediju koja ga je zadesila, kada mu je 2017. iznenada preminuo sin u Americi, filmski režiser Uroš Stojanović.

E-Stock/Časlav Vukojčić

"Feđu sam upoznao 1981. godine kada sam došao u Atelje 212. Videvši me unezverenog, uplašenog, prišao mi je i od prvog dana uzeo pod svoje", prisetio se glumac i reditelj Erol Kadić.

Kako smo se samo fantastično svađali...

Kadić je sa prisutnima na komemoraciji povodom smrti istaknutog dramskog umetnika podelio i to da ga je Feđa vodio čak i na pecanje, te da su obojica bolno podneli raspad stare Jugoslavije, pa su pevali često partizanske pesme i slavili nepostojeće državne praznike.

E-Stock/Časlav Vukojčić

"Bez njega nisam mogao da zamislim svoje podele jer je bio studiozan, obrazovan, uvek spreman. Jedan drugog smo uvek podržavali i poštovali se. I postoji jedna stvar koju nikada neću zaboraviti - Feđa i ja smo se fantastično svađali. Nije prošao nijedan susret između nas a da se nismo lepo k’o ljudi posvađali. Neko ko bi bio u našem društvu, a ne poznaje nas, mislio bi - ova dvojica više nikada u životu neće progovoriti. Naravno, ta svađa je ubrzo nestajala i u nekoj tišini Feđa bi krenuo da se smeje svojim karakterističnim smehom, ili bi ponekad potpuno miran zapevao neku svoju omiljenu pesmu. A jako je dobro pevao", naveo je Kadić, pa zaključio:

"Ne postoje reči da ublaže tugu kada ode neko kao Feđa, ali nam barem ostaju sećanja,
koja traju dugo i niko ne može da nam ih ukrade. A tamo gde ide, Feđa sigurno ima
sa kim da se svađa."

Za rediteljku Milicu Kralj u abecedi glumačke umetnosti, u azbuci Ateljea 212, jedno slovo suvereno pripada Feđi Stojanoviću, koji je bio i jedan od onih koji su činili svet čarobnim mestom za življenje, a koje više nećemo viđati u novom svetu, kad konačno jednom skinemo maske.

"Moj otac Petar je verovao da svi oni koji odaberu pozorišnu profesiju svojim odabirom ulaze u jednu veliku porodicu. I da svi pozorišni posvećenici na celom svetu pripadaju jednoj porodici", kazala je rediteljka i dodala:

"Stub i uzor moje prve pozorišne porodice je Feđa Stojanović. Igrao je deset godina u mojoj diplomskoj predstavi glavnu ulogu. I te prve godine, kako u životu, tako i u pozorištu, mogu biti presudne za formiranje jedne ličnosti, u ovom slučaju pozorišne ličnosti. Zašto to uopšte pominjem? Zato što želim u ime svih nas, koji smo prve korake u ovoj maratonskoj, teatarskoj, umetničkoj trci činili uz Feđu i kojima je on bio kičma prve umetničke porodice, nas glasno kažem - mi smo baš imali sreće!"

Ne opraštaš se od nekoga koga voliš

Kako je navela, Feđa je bio autoritativan, posvećen, strogi kritičan, ali i blag, otvoren, šarmantan i uvek spreman za šalu.

"Ljudi su se uvek radovali što će raditi, igrati, družiti se sa njim. I to je retkost i Feđino bogatstvo", kazala je rediteljka i zaključila: „Odlučila sam da se više ne opraštam. Ne mogu da uvidim razlog zašto bi se neko opraštao od nekoga koga voli, zašto bi se čovek opraštao od ljubavi, jer onda ništa ne bi imalo smisla. Tako da ne mogu od Feđe da se opraštam... Feđa Stojanović je danas za mene zrno magije koje je pozorišnike održalo i tek će održati u životu."

E-Stock/Časlav Vukojčić

Branislav Bane Trifunović pročitao je najpre pismo Mire Banjac, u kome je glumačka diva, izrazivši saučešće porodici, ali i pozorištu, podsetila koliko je Stojanović bio "dobar glumac, dobar čovek, sa prepoznatljivim osmehom, jedan od poslednjih iz počasne garde Ateljea 212."

Feđin mlađi kolega potom je istakao kako, nažalost, postoje mnoge stvari koje ljudima "ne kažemo za života, pa se kajemo".

"Kao što se kajem ja sad… Ne pamtim da se toliko ljudi potreslo na vest o smrti jednog čoveka. Čoveka - valjda je u tome razlika. U ime svih tvojih mladih kolega, hvala ti za radost, hvala ti za emocije, hrabrost, hvala ti što si slušao naše gluposti, hvala ti što si nas mlade pustio u svoje društvo, hvala ti za sve one pesme, hvala ti za one splavove sa ribama, koje više nikad nismo mogli da nađemo. Hvala ti što si uvek bio uz nas, hvala ti što si bio toliko darovit, hvala ti što smo uvek mogli da se oslonimo na tebe, hvala ti što si nam pokazao kako se treba odnositi prema
kolegama i prema poslu... I sve se nadam da si sve ovo znao za života, kao što smo mi
znali, ali ti nikada nismo rekli. I evo sad ti kažem: Hvala ti, volim te i tako će uvek biti“, poručio je Trifunović.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Televizijski i pozorišni režiser Mihajlo Miša Vukobratović podsetio je na memoare glumca, gde se kaže kako su ga mnogi savetovali da se okane glume i da je bolje da postane pevač, jer ima lep glas, a i pevači više zarađuju.

Sa Velike scene Ateljea emitovan je snimak na kom Feđa peva "Nemoj poći sad", suze niko nije skrivao, a onda je usledio gromki aplauz kojim je sa pozorišne i životne pozornice ispraćen prvak Ateljea.