Laušević: Prva suza na sceni sa Mirom Furlan, a onda smo plakali tamo daleko...

"Suze su lična stvar. Prva suza ovde, na ovoj sceni sa njom, Mirom Furlan, suze svih nas na početku našeg rođenog rata… Bila je to premijera naših iluzija, naših pozorišnih iluzija, a ubrzo zatim usledila je i suza zbog raspršenih naših životnih iluzija. Mira je morala da ode... Nekoliko godina kasnije smo, tamo daleko, zajedno pustili suzu zbog novog susreta. Ali i naših izmenjenih života. Kao da nije bilo suza ni da osušimo obraze…", izgovorio je Žarko Laušević u video poruci emitovanoj na komemoraciji posvećenoj Miri Furlan (1955-2021) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP).

Jedna od najznačajnijih i najvoljenijih dramskih umetnica s ovih prostora preminula je 20. januara, u 66. godini života u Los Anđelesu, a na sceni JDP sa Lauševićem je igrala u kultnim "Pozorišnim iluzijama" u režiji Slobodana Unkovskog.

"Iluzije" će celom ansamblu ostati važne, a o poslednjem zajedničkom izvođenju tog komada na Bitef festivalu u jesen 1991. Mira je, između ostalog, zapisala: "Oni mi plješću samo zato što sam ovde. Ko aplaudira i kome? Da li beogradska teatarska publika aplaudira svojoj omiljenoj glumici Miri Furlan, ili Srbi aplaudiraju Hrvatici koja podržava njihovu stvar jer je fizički prisutna među njima? Ili publika, ljudi koji misle slično koji dele moje antiratne osećaje."

E-Stock/Časlav Vukojčić

Neki bivši život, tako grubo i zauvek prekinut

Pisaće Mira voljenom ansamblu i JDP 1994. iz sunčane Kalifornije.

"`Kao da neko briše naše živote, kao da se igra... Ovde sunce sija stalno, a ispred našeg prozora se njišu visoke, tanke palme i sve je potpuno nestvarno. Često mislim da sve to sanjam... Problem je što se sve počinje činiti kao san i ono tamo i ovo ovde.. I zapravo ne znam šta mi se čini manje stvarnim, rat u bivšoj Jugi ili uporno losanđelsko sunce koje ne prestaje sjati nad nama... Zaista se ne može pretpostaviti kad, kako i gde, i da li ćemo se svi opet zajedno videti, ali znajte da ja mislim na vas, da mi nedostaje garderova, miris scene i svi vi koji pripadate tom nekom bivšem našem životu, tako besmisleno, grubo i zauvek prekinutom...", pročitala je Mirino pismo upravnica JDP Tamara Vučković Manojlović.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Prisutni su potom minutom ćutanja odali još jednom počast preminuloj koleginici, a onda se u svom video obraćanju i reditelj Unkovski prisetio predstave, koju su stvarali u vreme raspada Jugoslavije.

"... Probali smo ljubavnu scenu između Mire Furlan i Žarka Lauševića dok su devetomartovske demonstracije bile na ulicama, a moji asistenti Ana, Dušan i Kokan bežali sa proba i vraćali sa belim prahom od suzavca do kolena... Šetamo sa Mirom Furlan po Beogradu, gledamo tenkove JNA ispred Skupštine, sve deluje nestvarno. Iz jednog tenka iscurelo ulje na pločnik. A mi razgovaramo o scenama koje radimo… Kao da smo u Kornejevoj 1636 a ne u jugoslovenskoj 1991 godini", kazao je reditelj.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Da je privilegija bilo raditi sa takvom umetnicom i ličnošću, podvukao je Vojislav Brajović i podsetio da je Mira bila borac protiv fašizma i deoba, da je imala zaduženje da se bori za pravdu i istinu, a opet da doživi takvu nepravdu. Pročitao je potom pesmu "Jebo vas jezik" Fride Šarar,  istakavši da veruje "da bi Mira htela da je pročita“.

Plemkinja.

Potom je emitovana poruka Žarka Lauševića:

E-Stock/Časlav Vukojčić

"Govoreći o drugima uvek upadamo u zamku da to bude isto i za sebe. Kako god, teško je reći bilo šta o nekome van granica ličnog. Mira i ja smo puno radili zajedno, dosta i drugovali. Priču o tom radu glumci neminovno prepuštaju drugima: kritičarima, publici, da nas dižu u nebesa, šalju u amatere, vraćaju tamo odakle smo došli", izgovorio je Laušević i potom "ušao u ulogu":

"Dragi gledaoci, dođite nam opet. Ako ne umremo u garderobi za pola sata, smejaćete nam se sutra ponovo. Šta biste želeli, Milorade, da vam spremimo za sutra? Imamo jednu divnu bajku o izneverenoj ljubavi. Hoćete li to ili Lirov monolog nad mrtvom Kornelijom? Možda bismo mogli neku recitaciju da vam izdeklamujemo, samo kažite, gospodaru. Pa mi smo glumci, nama je sve to lako. I ljubav, i mržnja, i bol, i strah, znate, to vam je sve kod nas kobajagi. Ništa nije pravo. Ništa nas ne boli. Evo, mač se uvlači u srce, a srcu ništa. Tako su i suze i patnja prazne, zar ne, lorde?“, izgovorio je neprikosnoveni glumac, pa dodao:

"Suze zajedno sa njom, ovde na sceni, suze cele sale našeg voljenog pozorišta, čijim imenom nismo prestali da se dičimo ni posle sopsvenih umiranja pod ovim krovom. Nekoliko godina kasnije smo, tamo daleko, zajedno pustili suzu zbog novog susreta. Ali i naših izmenjenih života. Kao da nije bilo suza ni da osušimo obraze. Mira Furlan je bila plave krvi. I na sceni van scene. I kad bi i briljirala u ulozi neke prostakuše, plemkinja u njoj je potkazivala. Nije je mogla uniziti nijedna uloga, nijedna životna situacija. Osmeh, idemo dalje. Plemkinja. Posle tog osmeha i najveći krivokletnici su mogli da osete samo stid. Mislim da se smrt postidela."

E-Stock/Časlav Vukojčić

Kad je prvi put videla "taj oblak" koji se predstavio kao Mira Furlan, videla je kako izgleda diša, kazala je Olja Bećković, glumica, novinarka i Mirina kuma.

Hodajuća duša, čita kao svaka njena suza

"Mira je bila hodajuća duša. Čista kao svaka njena suza, a isplakala je nekoliko mora. Tokom naših 35 godina prijateljstva, isplaka je više suza nego što je izgovorila reči. Rečenice je započinjala uzdacima, iskrenim kako samo duša može da ispusti. Govorila je u deminutivima... Poslednji put smo jedna drugu pomazile po glavi prošle zime kada je bila ovde da snimi fim. Pre tri dana sam bila da pogledam taj, kako su mi rekli, Mirin poslednji. Sa platna je izronila moja duša, a celoj sali je odmah bilo jasno - ne postoji Mirin poslednji film. Film se, gle čuda, zove "Pred nama". Nije bilo na špici zaokruženo njeno ime koje bi trebalo da saopšti da nekog nema, jer nije istina da je nema, i na filmu, i ovde danas na sceni i u životu uopšte... Ovo danas nije nikakva komemoracija, ovo je predstava o komemoraciji jednoj dušo. Dušo moja, da nisi bila tako čista hodajuća duša kakva si bila, ne bi bila tako laka meta za otrovne komarce. Ovo poslednje je barem bio stvarni komarac, a nije se predstavljao kao čovek. Dušo moja...", Oljine su reči.

Izvode iz autobiografije Mire Furlan "Volim te više od svega na svijetu ili priče o propadanju" čitale su glumice Anita Mančić i Jasna Đuričić, a saradnje i druženja sa jugoslovenskom glumačkom divom prisetile su se i njene američke kolege video porukama.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Iako je razmišljao o tome da li je trenutak za priču koju je čuo u četiri oka, reditelj Goran Marković ipak je odlučio da je podeli jer, kako je kazao, možda će priča o Mirinoj hrabrosti ostati nekome.

"Jedna diva i mladi reditelj našli su se kao izgnanici u Njujorku… On je raznosio nameštaj, a ona se zaposlila kao konobar kod nekih ljudi u restoranu. U jednom trenutku, pričala mi je, raznosila je neke pice i stala je ipred dvoje ljudi koji su je pogledali i rekli: `Jesi li ti Mira?`. Neko ju je prepoznao i ona je klimnula klavom. Onda su ta dvojica uzeli one pice, zafrljačili ih, ustali i demonstrativno otišli... Ona je imala snage da uradi ono što je retko kome iz ovih krajeva   uspleo u Americi: da počne od početka, na stranom jeziku da napravi karijru, ode u Holivud i ostane nepromenjena", podelio je sa prisutnima Marković.

Mirin zvižduk. Pesma je "Que sera, sera"...

Omaž Miri Furlan u JDP započeo je snimkom u kom ona peva džez standard "As time goes By", a na kraju se obratio i Predrag Miki Manojlović koji je podsetio upravo na njenu ljubav prema muzici, te istakao njenu inteligenciju, osećajnost, obrazovanje, mnoštvo njenih darovitosti...

E-Stock/Časlav Vukojčić

"Veoma je cenila prijateljstvo, tu tako retku pojavu danas. Volela je da čestita rođendane onako kako su samo njena mašta i kreativnost mogle da stvore... Njen trag je neizbrisiv, u svemu... Od Zagreba, Beograda, Amerike, sve do naših čula i emocija", poručio je Manojlović, pa potom nastavio:

"Bila je prvoklasni pisac i kolumnista i njene reči i danas prenose slobodu misli... Odgovore ima, ali ih retko daje. Uranja u bit ovog paklenog raja u kom živimo. Za nju ne postoji pravilo koje Branko Miljković zove osrednjost“, kazao je Manojlović i pročitao prepev Dilanove pesme "I contain multitudes" ("Sadržim mnoštvo"), za koju misli da "Miri tako pristaje".

E-Stock/Časlav Vukojčić

Legendarni glumac navodi da je poslednji put čuo Mirin glas minulog leta i onda je s telefona pustio snimak koji mu je poslala i naslovila sa "Dobri stari fatalizam".

Čuje se Mirin zvižduk. Pesma je "Que sera, sera"...

"Od tada traje tišina", zaključuje Mirin partner iz kultnog ostvarenja "Otac na službenom putu".

 

Komemoraciji su prisustvovali Branko Cvejić, Anica Dobra, Mirjana Karanović, Rada Đuričin, Jelena Stupljanin, Radoslav Zelenović, Jovana Stojiljković, Miodrag Dragičević...