Igre 
Šta bi ostalo kada bismo sa polica biblioteka uklonili sve knjige čiji sadržaj nekoga vređa
Komentari21/11/2021
-20:16
Šta bi se dogodilo kada bismo sa polica biblioteka uklonili sve knjige čiji sadržaj nekoga može da uvredi? U eri "kulture isključivanja" i političke korektnosti, jedna biblioteka u Americi odlučila je da napravi "eksperiment" i iz odeljenja za tinejdžersku literaturu eliminiše sve naslove koji se bave "zapaljivim temama", poput seksualnosti, vere, rase, bolesti zavisnosti...
Fotografija gotovo potpuno prazne police koja je bila rezultat tog "eksperimenta" izazvala je mnogo komentara na društvenim mrežama, u jeku sve glasnijih poziva u Americi da se cenzurišu knjige za mlade. Tako je školski savet Spotsilvanija okruga u američkoj državi Virdžinija nedavno tražio zabranu "seksualno eksplicitnog" sadržaja iz školskih biblioteka, a dva člana saveta otišla su korak dalje, insistirajući da se takve knjige javno spale na lomači.
Ali postoje li uopšte neki opšteprihvaćeni kriterijumi prema kojim se neka knjiga može zabraniti?
"Teško da bi mogli da se uspostave univerzalni kriterijumi za zabranu knjiga, naprosto zato što se duh vremena menja, moralni uzusi epoha se razlikuju, o ideologiji i da ne govorimo. Ali u svako vreme postoji nešto što je težnja ka stavu većine, opšti konsenzus opšteg dobra. Dobra većina čovečanstva saglasiće se oko zabrane maloletničke pornografije ili uputstava za izvođenje terorističkih akcija", kaže dr Dejan Vukićević, bibliotekar savetnik i autor knjige "Non imprimatur ili Cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu" (Prometej), čije se drugo izdanje nedavno pojavilo pred čitaocima.
Šta je zabranjeno u Srbiji?
Osim "Mita o holokaustu" Jirgena Grafa, knjige čija je distribucija zabranjena odlukom suda 2010, koliko je poznato, već duži period nijedna knjiga nije zabranjena u Srbiji.
Privatna arhiva
"Teško je imati uvid u sve ono za šta se traži zabrana, ali svojevremeno je Savez jevrejskih opština predložio tužilaštvima zabranu petnaestak naslova za koje je smatrao da imaju antisemitski sadržaj. Nekoliko puta su 'Protokoli sionskih mudraca' bili 'na tapetu' za zabranu, no danas postoji više izdanja ove publikacije. Zabrane nikada nisu postizale cilj, naprotiv, knjiga je tako postajala zanimljivijom, traženijom, posredstvom 'Vejentovog efekta' (ono što je zabranjeno postaje popularno, traženo, čitano)", dodaje za Euronews Srbija Vukićević, koji je i voditelj Fonda stare, retke i minijaturne knjige Narodne biblioteke Srbije.
Iako se često navodi da od raspada Jugoslavije u Srbiji nema cenzure, nisu sve knjige dočekane sa dobrodošlicom.
Povezane vesti
Na našim prostorima, upućeni kažu, najglasniji su pozivi za zabranjivanje literature koja "vređa nečija nacionalna i verska osećanja", pa su tako pre nekoliko godina bošnjačke zajednice iz svih zemalja regiona tražile da se iz školskih programa ukinu "Peščanik" Danila Kiša i "Gorski vijenac" Petra Drugog Petrovića Njegoša, jer je "sadržaj navedenih knjiga godinama bio naučno-književna osnova za konstruisanje nacionalističkih i drugih anticivilizacijskih i dehumanizirajućih odnosa, posebno prema islamu i muslimanima".
profimedia
Izdavačka kuća Beobuk povukla je 2008. iz prodaje kontroverzni roman "Dragulj Medine" američke autorke Šeri Džons, koja je izazvala "uznemirenost muslimanske javnosti". Od zemalja u "komšiluku", Mađarska je od letos zabranila distribuciju literature za decu i mlade u kojima se pominje LGBT populacija.
Medija Centar Beograd
Književna kritičarka Nađa Bobičić smatra da je u dosadašnjim školskim silabusima i kanonima, bilo je toliko cenzure da su iz njih već izbrisani čitavi korpusi.
"Taj nivo cenzure koji već postoji teško da se može prevazići. Tako da mi je jako čudno kada se "cenzura" pominje samo u onim slučajevima kada se kritički pristupa kanonu. Dok u stvari važi obratno - kanonizacija je zasnovana na principu cenzure", objašnjava Bobičić.
"Uzmimo, na primer, zašto u kanonima skoro da nema književnosti koju su pisale žene? Zašto je u poslednjih trideset godina antifašistička književnost ili izbrisana ili revizionistički zloupotrebljena u nacionalističke svrhe? Zašto čitamo samo evropsku književnost, kad je svet pun priča sa različitih podneblja? Zašto se deci preporučuju samo takozvani klasici, a popularna književnost je i dalje maltene tabuizirana? I tako dalje, i tako dalje. Dakle, više me zanima šta je sve do sada isključeno i kako upoznati mlade sa književnim bogatstvom žanrova, tema, iskustava", ističe Bobičić.
"Uvredljiva nacija"
Šta bi se desilo kada bismo i kod nas ponovili "američki eksperiment" i počeli da uklanjamo sadržaje koji bi nekoga mogli da uvrede? Šta bi nam tada ostalo u bibliotekama, i za šta bismo onda sve zapravo bili uskraćeni?
"Verovatno isto što i u biblioteci u Teksasu. Širok je dijapazon razloga zašto bi neko bio protiv neke knjige. Levičari bi s police 'skinuli' desničarske knjige ili pak knjige koje su umerene, nisu dovoljno levičarske. Isto tako i u obrnutom smeru. U prošlosti bili bismo uskraćeni za 'Dekameron', 'Gospođu Bovari', 'Cveće zla', 'Ulisa' (spisak je beskonačan), dočim ako bismo danas dozvolili svakome (doslovno, svakome) da bude cenzor, na toj polici možda ne bi ostao nijedan naslov", smatra Vukićević.
Povezane vesti
Slično razmišlja i pisac Igor Marojević, čiji višestruko nagrađivani roman "Ostaci sveta" (Dereta) govori o osetljivoj temi kolektivnih stradanja i stratištima dvadesetog veka.
"Navešću samo dva primera iz srpske književnosti koja su mi prva pala na pamet. Naime, ako bi se iz biblioteka uklonili Njegošev 'Gorski vijenac' zbog kazivačkih vređanja muslimana ili Uskokovićev roman 'Došljaci' zbog pripovedačevog nipodaštavanja Jevreja, srpska književnost bi u značajnom delu komunikacije sa čitaocima bila lišena dela koje je puno univerzalnih, filozofskih gnoma odnosno prvog beogradskog urbanog romana. Na kraju krajeva, ne verujem da je naša književnost – pa ni filozofija – toliko bogata da bi sebi mogla da dopusti sličan luksuz", smatra Marojević.
Radmila Petrović, jedna od trenutno najpopularnijih pesnikinja u Srbiji, koju je proslavila njena prva zbirka "Moja mama zna šta se dešava u gradovima" u izdanju "Enklave", kaže da nam verovatno ne bi ostalo ništa na policama ako bismo ponovili "američki eksperiment".
Prinstscreen YouTube/Televizija Galaksija 32
Povezane vesti
"Vrlo smo uvredljiva nacija, prevashodno zbog niskog nivoa i niske posvećenosti obrazovanju", objašnjava za Euronews Srbija Petrović, čije se stvaralaštvo duboko bavi temom slobode, emancipacije i prava na različitost.
"Moj deda nikad nije koristio internet, a tvrdio je da internet može da te ubije kao zeca. Oni koji ne čitaju, nisu obrazovani i širokogrudi smatraće, pretpostavljam, da su knjige takođe opasne. Šteta je, međutim, što se ne fokusiramo na lični razvoj već na međusobno preotimanje materijalnih sredstava i što svakoga ko se ne slaže sa uvreženim nacionalističkim stavovima ovde proglašavaju izdajnikom", dodaje pesnikinja.
Bobičić, međutim, podseća da police ne bi bile potpuno prazne i da ipak ima dela koja su univerzalno prihvaćena.
"Ostalo bi mnogo vrednih knjiga. Knjiga koje su napisane tako da otvaraju nove perspektive, putopisa koji nas vode u realne i imaginarne prostore koje samo kroz književni tekst možemo da posetimo, istorijske fikcije koje daju glas potčinjenima, obespravljenima, zaboravljenima, onima koje i koji su se borili protiv fašizma i protiv raznoraznih tiranskih režima, onima koji su prekoračivali granice podela i mržnje", ističe književna kritičarka.
Novo čitanje "klasika"
Ali nisu samo konzervativci ti koji se zalažu za cenzuru. Bez obzira na umetničke slobode, neke ideje je jednostavno "pregazilo" vreme. Na Zapadu je tako počelo novo čitanje "klasika", kao što su "Tom Sojer", "Robinzon Kruso", "Čiča Tomina koliba", koje se nedovoljno osetljivo bave temom rase.
Bobičić ističe da je celi koncept današnje "woke" kulture i kulture isključivanja potekao upravo iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je nastao kao suprotnost dugoj istoriji rasizma i žestoke podeljenosti društva, ali smatra da je moguće napraviti neke paralele sa Evropom u pogledu tretiranja teme fašizma i Holokausta.
"Da li u našim bibliotekama treba da ima mesta za knjige koje su otvoreno ili implicitno fašističke, knjiga koje na neki način relativizuju Holokaust i antifašističke vrednosti? Jedno je pisanje o ovim temama i zadatak umetnosti jeste da stvara nelagodu, i da beskompromisno postavlja komplikovana pitanja, poput onoga otkud fašizam i kako ljudi postanu saučesnici zločinačkih ideja i praksi, ali umetnička sloboda ne može podrazumevati blanko ček na relativizaciju rasizma, mizoginije, homofobije, kolonijalizma, fašizma", smatra književna kritičarka.
profimedia
"Woke" kulturi se često zamera da previše pojednostavljuje složene koncepte poput pitanja sloboda i da kroz "kulturu isključivanja" nekritički izbacuje iz diskursa svakoga ko na bilo koji način povredi koncept ravnopravnosti ljudi, ali to je možda i neophodna stepenica u civilizacijskom razvoju.
"Možda 'woke' kultura pojednostavljuje neke stvari, ali od nečega se mora krenuti da bi se došlo do suštine - da biste započeli svoj dan, prvo se morate ujutru probuditi", kaže Petrović.
U tom smislu, kako navodi, umetnost "nije crno-beli svet, već mesto tenzija".
"Umetnost treba da uputi i na stvari koje nisu korektne, a možda ih praktikujemo. Ona treba da oslika život onakav kakav on jeste", dodaje pesnikinja.
Dokle sežu granice piščevih sloboda?
Imajući u vidu takvu funkciju umetnosti, Petrović na pitanje gde kao autorka postavlja granice slobode izražavanja, odgovara: "Kao neko ko piše, moj zadatak je da svaku vrstu granica koje je društvo postavilo ne ispoštujem".
I Marojević kaže da je politička korektnost "nemoguća u umetnosti ukoliko želi da izrazi nezanemarljiv deo tekuće ili, manje je bitno, ranije, istorijske realnosti, ili stvari u budućnosti, kroz antiutopije".
"Gledam da postavim granice slobode izražavanja tako da svako kršenje političke korektnosti bude opravdano ili pozicijom pripovedača ili ideologijom lika. U recepciji nekoliko svojih dela sam imao problema u smislu da je doživljeno da kao građansko lice baštinim stav koji sam svom liku ili naratoru stavio u usta. Takvi nesporazumi uzrokovani skučenošću vizira postigli su paradoksalni uticaj na širi, pa i prosvećeniji tretman mojih dela: hvala napadačima", kaže pisac.
Prinskrin/Youtube/Laguna
Upitan da li ima utisak da u današnje vreme imamo nikad više prava, a nikad manje suštinski slobode govora, Marojević kaže: "Ako već govorimo o neizbežnim paradoksima, živimo razdoblje u kojem se, bezmalo, svuda na svetu navodne borbe za ljudska prava i razne slobode na različite načine perverzno pretvaraju u zaglupljivanje biračkog tela, do kojeg je većini vlastodržaca jedino i stalo. Međutim, šta god moć nalagala, zalažem se i zalagaću se za autonomiju umetnosti koja, unutar same umetnosti, ne bi smela da bude manje važna od ideologije i dnevne politike ako već potonjim oblastima nije dovoljno što su u svakodnevici neuporedivo bitnije".
Tumačenje stvarnosti
Književnost je u tom smislu jedna od umetnosti koje kroz metafore predstavljaju "vremensku kapsulu" sadašnjih vrednosti i filozofije, za buduća vremena. Neka od književnih dela, upravo zbog epohe kojoj pripadaju, potrebno je čitati kritički.
Marojević podseća da i knjige koje oslikavaju prevaziđene ideje, mogu da dobiju adekvatno tumačenje.
"Postoji na Odseku srpski jezik i književnost, a možda i na još ponekom, ili je bar postojao, predmet Tekstologija: stručno osposobljeni ljudi bi, u ekstremnim slučajevima ili onima koje tekuća ideologija odredi kao takve, mogli da kroz fusnote ili prigodne pogovore priređivača regulišu željeni tretman knjige u kontekstu koji spominjete. To bi moglo da bude koliko-toliko zdravo kompromisno rešenje", objašnjava pisac.
Nađa Bobičić je član organizacije "Pobunjene čitateljke" u kojoj se upravo i razvija sposobnost kritičkog čitanja.
profimedia
"Ove godine smo organizovale pobunjeni čitalački klub za sve od 15 do 115. Najmlađa učesnica ima 16 godina, a najstarija 82. One dolaze iz različitih država istog govornog područja, imaju različita iskustva, poglede na svet. A opet, pored svih razlika, sve smo se otvorile i okupile čitajući knjige Rumene Bužarovske, Daše Drndić, Lejle Kalamujić, Elene Ferante... I čitanje u školama bi trebalo da ima taj nivo intergeneracijskog dijaloga, da premrežava različite prostore, vremena, žanrove, iskustva", ističe ona.
Kritičko čitanje nije usko vezano za književnost - bez njega nema ni medijske pismenosti, bez nje se, opet, neometano šire teorije zavera i lažne vesti, kaže sagovornica Euronews Srbija, koja je i autorka priručnika za kritičko čitanje i pisanje "Kritikuj!".
Pesnikinja Petrović objašnjava da knjige čiji je sadržaj na bilo koji način prevaziđen imaju važnu ulogu, a to je da ukažu da smo se u nekom smislu promenili ili napredovali, što znači da kritičko čitanje takvih dela i te kako značajno. Ipak, nekada je "lek" za rešavanje emocionalnog naboja izazvanog neslaganjem sa nekim idejama i mnogo jednostavniji.
"Tretman koji predlažem jeste da ako vam se knjiga ne dopada - prestanete da je čitate", poručuje Petrović.
Preporuka za vas
Komentari (0)