Igre 
Kontroverzni umetnik Aj Vejvej tvrdi da je žrtva cenzure: Kulturni rat vode nevidljivim barutom i jednako je okrutno
Komentari14/09/2021
-19:18
Kineski konceptualni umetnik Aj Vejvej napisao je kolumnu za Art Net u kojoj tvrdi da je žrtva cenzure novog muzeja vizuelne kulture u Kini "M+", jer njegovi radovi neće biti uključeni u inauguralnu izložbu te nove institucije.
"Odluka M+ da isključi moje radove, u suprotnosti je sa originalnom idejom kolekcionara i bivšeg ambasadora Švajcarske u Kini Ulija Siga, koji je odlučio da donira svoju kolekciju novom muzeju. Teško je poverovati da moj rad koji je potekao sa Tjanmen trga pre 26 godina ponovo bode oči na velikoj istorijskoj prekretnici i predstavlja pikantnu fusnotu priče o kineskoj političkoj cenzuri kulture i umetnosti", kaže Vejvej.
Prema njegovim rečima, jedna od spornih fotografija prikazuje njega sa podignutim srednjim prstom na pekinškom Tjananmenu.
"Godine 1989, samo šest godina pre nego što sam podigao taj srednji prst, tenkovi i naoružana vojska okupirala je trg da istera studente koji su mirno protestovali. Jedan moj prezriv gest nikada ne bi mogao da se meri sa oružanim napadom, naravno, ali udahnjuje život u trajno uverenje da se vrednost umnetnosti u politici ne može samo izbrisati", rekao je Vejvej.
AP/Michael Sohn
Umetnik je kritikovao i muzeje na Zapadu, kao što su Pompidu, Viktorija i Albert i Tejt Modern koji su se "približili Kini" i protumačio međunarodnu kulturnu saradnju kao čin kulturološke invazije.
"U globalizaciji, zemlje i regioni ulaze u odnose u kojima svaka strana stremi sopstvenim političkim i ekonomskim ciljevima; istovremeno, obe strane često traže ljude s one druge strane da im budu agenti. Komunistička partija Kine u stremljenju ka svojim političkim ambicijama i na posletku, svom snu da bude supersila, radila je upravo to na Zapadu već neko vreme. Predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova objavio je dolazak srećnog sveta u kom "smo mi u vama, a vi u nama", napisao je Vejvej.
Umetnik, koji je poznat po svojoj borbi protiv kineskog režima, tvrdi da lideri širenjem kulturnog uticaja, pokušavaju da svoj politički sistem učine privlačnijim.
Povezane vesti
"A ono što zapadni muzeji i druge ustanove umetnosti žele je da privuku kinesku finansijsku podršku. Na ličnom nivou, oni koji vedre i oblače na Zapadu u svetu umetnosti, takođe, traže političke i ekonomske prednosti unutar Kine. Svaki muzej u Kini, bilo da njim upravljaju Kinezi ili Zapadnjaci, želi posebne veze sa tom jednom vladom, tom jednom Partijom, čija je milost ključna za uspeh. To označava konačni trijumf kulturne globalizacije. Mislimo o ratu kao invanzivnom i krvavom, ali kulturni rat, vodi se nevidljivim barutom i podjednako je okrutan i beskrupulozan", tvrdi Vejvej.
Monete za potkusurivanje
Umetnik je poznat po svojim antiglobalističkim stavovima, kao i po razotkrivanju velikih društvenih afera u Kini.
Istraživao je lanac korupcije i slučaj rušenja loše izgrađene škole u Sičuanu 2008. u kom je poginulo 5.219 dece. Nakon što je objavio imena mališana, kineska tajna policija ga je privela u proleće 2011. i držala 81 dan u pritvoru, na nepoznatoj lokaciji.
Nakon toga napustio je Kinu, ali kaže da ne može da pobegne uticaju te zemlje.
U nedavnom intervjuu za Independent, Vejvej je govorio kako ni festivali ni distributeri na Zapadu nisu želeli da prikazuju film njegovih prijatelja i saradnika "Coronation" u kom se govori o "militantnom odgovoru Kine na izbijanje pandemije".
"Selektori festivala u Veneciji, Njujorku, Hong Kongu i onlajn distributeri poput Amazona i Netfliksa - svi su mi rekli da im se film dopada i da ne mogu da veruju da je moguće snimiti tako nešto. A opet, svi su ga odbili. Zašto su doneli takvu odluku? Zato što moraju da izračunaju šta je to što gube, ako prihvate ovaj film", pita se Vejvej.
Umetnik za koga se navodi i da je jedna od najkontroverznijih savremenih autora, zaključuje da živimo u potpuno komercijalnom svetu.
Povezane vesti
"Ne možemo ni da zamislimo da ljudska prava, sloboda govora i dalje imaju neku vrednost u ovom čovečanstvu. To su sada samo monete za potkusurivanje. To je nešto što sam morao da prihvatim i drago mi je zbog toga samo utoliko, što to znači da je moj rad i te kako relevantan", rekao je umetnik.
Priredila: S. R.
Komentari (0)