Mladi dizajner Stefan Gajić: Dobar rad uvek izađe na površinu, a dobar dizajn može da "radi" i u muzeju i na ulici

Komentari

Autor: Sonja Šulović

17/11/2021

08:27

Mladi dizajner Stefan Gajić: Dobar rad uvek izađe na površinu, a dobar dizajn može da "radi" i u muzeju i na ulici

Privatna arhiva - Copyright Privatna arhiva

veličina teksta

Aa Aa

Promeniti nekoga je veoma teško, ali upravo dizajn i umetnost nam pomažu da se na vizuelne načine približimo nepoznatim ideologijama i perspektivama, kaže u razgovoru za Euronews Srbija Stefan Gajić, art direktor u DIRECT MEDIA United Solutions.

Stefan Gajić je najmlađi art direktor na marketinškoj sceni bivše Jugoslavije. Bio je stipendista prestižne njujorške škole za vizulne umetnosti (School of Visual Arts, New York) i do sada je radio sa najvećim kompanijama i brendovima, a ilustrovao je i naslovne strane magazina. Nakon Slavomira Stojanovića, Gajić je drugi umetnik iz Srbije čije je grafičko rešenje na temu tolerancije uvršeno za jednu od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom "Tolerancija".

Ova izložba bi trebalo uskoro da bude predstavljena u Beogradu, a rezultat je angažmana svetski priznatog umetnika-aktiviste i grafičkog dizajnera Mirka Ilića, čijem se pozivu na saradnju do sada odazvalo više od 170 umetnika širom sveta.

Koja je bila prva pomisao kada ste dobili poziv da uradite grafičko rešenje na temu tolerancije?

Kada me je Mirko Ilić pitao da li želim da budem deo "Tolerance projekta", nisam mogao da poverujem da sam dobro pročitao mejl. Ovo je za mene velika čast i veoma sam zahvalan na prilici da budem deo ovog globalnog projekta sa nekim od najvećih umetnika i dizajnera na svetu. Osećao sam se veoma ponosno, ali takođe sam imao veliku želju da napravim rešenje koje najbolje oslikava mene kao autora.

Koliko ste odstupili od te početne misli, asocijacije? Jeste li od početka imali jasnu ideju šta i kome želite da poručite?

Od samog početka sam znao da želim da prikažem "dve strane" našeg naroda - ćirilica i latinica, Tito i demokratija, Amerika i Rusija... Svidela mi se ideja da tolerancija kod nas zapravo simbolizuje prihvatanje različitih stavova i pogleda. Forma prikazivanja ovoga se menjala na plakatu, ali je tema ostajala ista.

Originalno rešenje Stefana Gajića za izložbu "Tolerancija"

Izložba plakata na temu tolerancije već je obišla 170 gradova i u mnogim od tih gradova našao se neko ko je imao nešto protiv. Iznenađuje li vas ta činjenica da ni u 21. veku nismo naučili da živimo sa različitostima, onima koji misle drugačije, žive van okvira?

Uvek će biti ljudi koji imaju različite stavove i poglede na svet, to je ono što nas tera na napredak i razmišljanje. Međutim, ne mogu da prihvatim nečiji stav ako ugrožala elementarna prava - moja ili meni bliskih ljudi. Promeniti nekoga je veoma teško, ali upravo dizajn i umetnost nam pomažu da se na vizuelne načine približimo nepoznatim ideologijama i perspektivama.

Originalnost dolazi iz lične priče

Dobra ideja je sigurno osnova svega, ali može li se izdvojiti nešto za šta biste naveli da je aktuelno/trend u grafičkom dizajnu?

Možda će ovo zvučati čudno, ali po mom mišljenju je sada najveći "trend" autentičnost. Svako sada može da bude dizajner - svi koristimo iste računare, programe i fontove. Ono što nas razlikuje su naši pogledi i iskustva. Originalnost dolazi iz lične priče.

Kako vam se čini domaća, a kako svetska scena? Mogu li se izvojiti imena koja postavljaju standarde, od kojih se može učiti?

Više nije važno gde sedite i spavate. Dobar rad uvek izađe na površinu. Tako da ima dosta dizajnera i umetnika koji su na najvišem nivou. Naša "domaća" scena je puna genijalnih ljudi koji menjaju svet dizajna. Neki sede u Beogradu a drugi su po celom svetu - nije važno. Pogledajte šta radi Nemanja Jehlička u "Nike", ili Bratislav Milenković koji sarađuje sa najvećim publikacijama i brendovima. Oni rade fantastične stvari! Talenta je mnogo, a još više je prostora da se nešto nauči!

Šta biste naveli kao difiniciju advertajzinga u vremenu kad je sve na klik i na prodaju?

Advertajzing se menja istom brzinom koliko brendovi žele da prodaju svoj proizvod. Tehnologija nam diktira kanale komunicije. Naš "lifestyle" je brz i pomalo haotičan, to se direktno odražava na stil komunikacije. Vrlo je interesantan period u advertajzingu, mislim da nam budućnost donosi potpunu promenu i brisanje normi.

A kako se "miri" kreativnost jednog umetnika sa željom klijenta da mu brend što uspešnije komunicira sa konzumentima?

Dobar dizajn može da "radi" i u muzeju, galeriji, ulici, prodavnici, bilbordu... Samo je važno da ga malo adaptiramo projektu i klijentu. Ključ je u kolaboraciji. Kada klijent želi saradnju i da poštuje vaš rad, rezulati su uvek dobri. Advertajzing po prirodi zahteva dobru strategiju, kada imate dobru bazu i sam vizuelni aspekt će dobro ispasti - zato što je opravdan. Uvek kada imamo nekoliko karika biće kompromisa, to je deo kreativnog procesa.

Stefan Gajić: Moja baza je u Srbiji, ovde ima dosta toga da se nauči i vidi. Veliko znanje, otvorenost i iskustvo je ono što ljudima ovde daje prednost

Nakon Njujorka, gde ste studirali, vratili ste se u Beograd. Šta su prednosti ove sredine?

Dosta sam znanja pokupio sa pre-college programa na SVA-u (School of Visual Arts in New York). Mislim da je važno da budeš svestan šta mozeš gde da naučiš i pokupiš. Moja baza je u Srbiji. Ovde ima dosta toga da se nauči i vidi, samo treba znati gde da se pogleda. Veliko znanje, otvorenost i iskustvo je ono što ljudima ovde daje prednost.