Godišnjica rođenja Nadežde Petrović: Vek i po velike slikarke i utemeljiteljke "Kola srpskih sestara"

Danas Srbija i svet obeležavaju 150 godina od rođenja jedne od najvećih srpskih slikarki i dobročiniteljki Nadežde Petrović.

Rođendan Nadežde Petrović, Narodni muzej obeležio je juče svečanim otvaranjem izložbe "Nadežda Petrović. Modernost i nacija“ u njenom rodnom Čačku.

Nadežda Petrović rođena je 12. oktobra 1873. godine, a Višu žensku školu završila u Beogradu 1891. posle čega se od nje očekivalo da se uda. Međutim, umetnica je želela više. 

"Ja hoću da sam slikar, a ne žena. Žena ima dosta...", napisala je Nadežda Petrović svojoj majci, nakon što je raskinula veridbu uvređena cenkanjem nesuđene svekrve oko visine miraza.

Nadežda je tada već imala diplomu nastavnika crtanja u srednjim školama, a nakon što je svoje školovanje nastavila u Prvoj srpskoj crtačkoj školi Kirila Kutlika, dobila je i podršku roditelja da 1898. uči slikarstvo u Minhenu u privatnim školama.

U Nemačkoj se upoznaje sa inovativnim tehnikama slikanja, sa širokim, slobodnim potezima četkicom, a u istom ateljeu slikala je sa Vasilijem Kandinskim i Aleksejem Javljenskim.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Planirala je da u Minhenu ostane samo godinu dana, a zadržala se četiri, naučivši za to vreme nemački, ruski i francuski jezik. 

Prvu, nažalost i jedinu samostalnu izložbu, Nadežda Petrović organizuje u prostorijama Velike škole u Beogradu, 25. avgusta 1900. godine. 

Iako joj je donekle priznala talenat, tadašnja kritika je bila nemilosrdna u pogledu njenih "novotarija". 

Ostaće upamćena i kao utemeljiteljka "Kola srpskih sestara", i organizatorka Prve jugoslovenske umetničke izložbe, sa radovima 96 umetnika iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske, koju je otvorio kralj Petar. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

Na toj izložbi, gde su najveću pažnju privukle velike istorijske kompozicije Paje Jovanovića, žiri je odbio Nadeždine seoske pejzaže, a prihvatio samo jednu sliku – "Žetvu", za koju je kritika rekla da se bez nje i moglo i da nije od neke vrednosti.

Pored svih negativnih kritika, Nadežda ostaje nepokolebljiva i nastavlja da se bori za svoju umetnost i ideju.

Njen prijatelj Branislav Nušić predvodio je demonstracije burne 1908. godine, a Nadežda mu se pridružila i pozvala narod na borbu protiv tiranije austrijskog cara. Osnovala je Ligu za nacionalna prava potlačenih žena, Odbor Srpkinja.

Poslednje godine Nadežda Petrović provela je kao dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima, a u jeku borbi, dok je vladala epidemija pegavog tifusa, Nadežda Petrović, i sama iscrpljena, poslednjom snagom slikala je šatore valjevske bolnice, sve dok zarazna bolesti nije i nju oborila. Bolovala je sedam dana, a umrla 3. aprila 1915. godine.

Za nepune 42 godine života, Nadežda Petrović je uspela da stvori bogat slikarski opus, ali i da ostavi neizbrisiv trag u istoriji svoje zemlje.