Igre 
Pet poruka nakon održanog referenduma o ustavnim promenama u Srbiji
Komentari17/01/2022
-19:03
Građani Srbije su na referendumu koji je održan u nedelju izglasali promenu Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
Nakon preliminarnih rezultata govori se o procentu izašlih birača, koji se ocenjuje kao nizak, ali ne i neočekivan. Na referendum je u Srbiji izašlo 30,65 odsto od upisanih birača, a od njih je, podacima RIK-a 59,71 odsto podržalo promene, dok je 39,26 odsto bilo protiv.
Iako se pre održavanja referenduma u medijima govorilo na šta se promene odnose, zašto su značajne i od kakvog su značaja za EU integracije, stručnjaci su saglasni da je kampanja i onih koji su bili za promene i protiv njih bila "mlaka".
Kako za odluku nije bilo potrebno da izađe više od polovine upisanih birača, oni koji su glasali većinski su podržali ustavne promene u oblasti pravosuđa. Međutim, pažnju su privukli rezultati u velikim gradovima, poput Niša i Beograda u kojima je veći procenat glasova bio za opciju "ne".
Takav rezultat stručnjaci delom tumače i kao uspeh poziva različitih ogranaka opozicije da se glasa protiv promena, te se sada spekuliše kako će se ovakva politička klima odraziti na izbore koji se održavaju 3. aprila.
Sumirajući rezultate i navode koji dolaze sa svih strana, izdvaja se nekoliko zaključaka nakon referenduma u Srbiji.
Mala izlaznost
Na referendumu o ustavnim promenama glasalo je oko dva miliona upisanih birača, tačnije, prema podacima Republičke izborne komisije na osnovu 98,79 odsto obrađenih glasačkih mesta, 1.960.010 građana, što je svega 30,65 odsto i što bi, da je postojao cenzus, bilo nedovoljno da rezultati referenduma budu i prihvaćeni.
Povezane vesti
Tokom referendumskog dana RIK je na svaka dva sata izlazio sa najnovijim podacima o izlaznosti na birališta, a skok koji je beležen iznosio je otprilike oko pet odsto. Do podneva je na birališta izašlo 8,99 odsto, dok je do 16 sati taj procenat bio na jedva preko 20.
Analitičari ocenjuju da je za slabu izlaznost postojalo nekoliko razloga, između ostalog, i činjenica da se referendum održava usred pandemije koronavirusa.
Kako je za Euronews Srbija rekao Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, tih razloga je mnogo.
"Najpre virus korona koji je sasvim sigurno uticao na određeni procenat glasača, ali i lošu organizaciju glasačkog procesa na pojedinim mestima. Drugi razlog je slaba kampanja i činjenica da obe strane nisu uložile ni 30 odsto svojih resursa da bi ubedili glasače. Treći razlog je što je tema složena, i ona nije lako razumljiva za prosečnog glasača, dakle ne može da mobiliše širu javnost", istakao je Klačar i dodao da su jedan od razloga i vremenske prilike, ali i činjenica da se većina glasača priprema za ono najvažnije - glasanje 3. aprila.
Da je kampanja bila "mlaka" smatra i Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku koja je za Euronews Srbija rekla da je opšte raspoloženje bilo - "da to nije bitno".
"Kampanja je bila mlaka i vrlo je stidljivo par ljudi govorilo u prilog promenama i šta bi treblao uraditi. Opšte raspoloženje je bilo tako da to i nije bitno, a zapravo jeste bitno, to se vidi i iz saopštenja Kvinte, Evropske komisije", rekla je ona.
Inače, na pitanje o slaboj izlaznosti na sinoćnoj konferenciji za novinare na kojoj je saopštio rezultate referenduma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je to velika izlaznost za referendum i da je ona veća od prognoziranog.
Povezane vesti
"Ne" u velikim gradovima
Iako konačni rezultati još nisu objavljeni, ono što je dosad poznato jeste i da se, iako je na republičkom nivou, izglasana promena Ustava, nekoliko velikih gradova ipak opredelilo za opciju "ne". Među njima i najveći - Beograd.
Predsednik Srbije je prilikom objave rezultata istakao da je u Beogradu rezultat bio 45,4 odsto za promene Ustava, dok je većina od 54,6 odsto glasala protiv.
Prema podacima Republičke izborne komisije u koje je uvid imao Euronews Srbija, u Nišu je ukupno glasalo nešto više od 60.000 ljudi, od čega je 53,28 odsto glasalo protiv promena u Ustavu, dok je "da" zaokružilo 45,98 odsto glasača.
Povezane vesti
Činjenicu da su Beograd i Niš većinski glasali protiv, Klačar komentariše da nemali procenat građana u Srbiji ipak smatra da predložena rešenja nisu dobra.
"Da li ona nisu bila dobra iz suštinskih razloga ili zato što ih predlaže vladajuća koalicija, ostaje za kasnije analize. Kada je reč o Beogradu i većim sredinama to može biti poruka i za vlast, i za opoziciju. Čini se da su u urbanim mestima glasači bili motivisani ili mobilisani da glasaju protv jer su želeli da iskažu nesaglasje sa rešenjima ili sa time što ih predlaže vladajuća koalicija", kaže Klačar.
Inače, prema preliminarnim rezultatima koje je objavio portal 021.rs, većina glasača bila je protiv izmena Ustava i u Novom Sadu.
Ipak, u drugim većim gradovima u Srbiji, situacija je drugačija, u nekima prilično ubedljio. Tako je na primer, prema podacima, Gradske izborne komisije na području grada Vranja i sa 40 odsto izašlih birača, "za" glasalo više od 76 odsto birača.
Promenu Ustava izglasali su i građani Subotice, Šapca i Užica.
Uticaj opozicije na rezultat
Samom glasanju na referendumu prethodili su meseci usvajanja procedura, a potom i objašnjena građanima o čemu se zapravo glasa i kakve će biti promene.
Tako su i oni na vlasti i u opoziciji građanima približavali svoje stavove za ili protiv promena. Jedan od argumenata opozicije, koja je većinski pozivala građane da glasaju za opciju "ne", bio je i to da je referendum o promenama raspisala "jednopartijska skupština".
Pretvaranje referenduma u političku borbu moglo je da se primeti kada su stranke koje sarađuju sa EU pozivale da se glasa protiv promena koje su podržala nadležna evropska tela, a među kojima su i Demokratska stranka, Nova stranka, Socijaldemokratska stranka, Pokret 1 od 5 miliona. Takođe, stav da su protiv imale su i opcije okrenute ka desnici, kao Pokret Dveri, ali i koalicija NADA, koju čine Demoksratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije. Tako se može reći da je, kada su promene Ustava u pitanju, bio vidljiv prilično ujednačen stav različitih i suprotstavljenih ogranaka srpske opozicije.
Tanjug/Zoran Žestić
Nakon rezultata referenduma, iako se kampanja ocenjuje kao "mlaka", moglo se ipak primetiti da je na određeni deo biračkog tela bilo i uticaja opozicije. Međutim, stručnjaci navode da pitanje ustavnih promena nije trebalo da bude predmet političkih borbi, kao i da je teško porediti podatke o izlaznosti sa izborima.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar istakao je tim povodom da je izjašnjavanje na referendumu svakako bilo više od stranačke pripadnosti.
"Čini se da su u urbanim mestima glasači bili motivisani ili mobilisani da glasaju protv jer su želeli da iskažu nesaglasje sa rešenjima ili sa time što ih predlaže vladajuća koalicija", naveo je Klačar za Euronews Srbija i dodao da svakako ni jedna ni druga strana nisu dovoljno doprinele kampanji za referendum.
Da je glasanje na referendumu bilo i politička borba navodi i Suzana Grubješić.
"Referendum su pretvorili u glasanje za i protiv vlasti i onda su se i predstavnici nekih proevropskih opozicionih stranaka negirali činjenicu da je ovo jedna od najvažnijih stvari u poglavlju 23 i vladavini prava. Pomalo je neozbiljno ovo pretvarati u političku priču, 3. aprila će biti izbori na svim nivoima i to je prilika da se izraze političke reference", kazala je Grubješić.
Pozicija vlasti uoči izbora
Takođe, nakon rezultata referenduma, upravo iz razloga povezivanja sa političkim opredeljenjima, govori se i o poziciji vlasti uoči održavanja izbora 3. aprila.
Nakon rezultata, posebno onih u većim gradovima, u kojima je podršku dobila opcija "ne", o tome je govorio i predsednik vladajuće SNS Aleksandar Vučić. On je rekao da je priznavao izbore i onda kada ih je gubio i da će se izborna trka sigurno održati 3. aprila.
"Da odlažemo izbore, je l vi stvarno mislite da neko ne sme da izgubi izbore. Morate da razumete jednu stvar, kada sam gubio izbore nikada nisam bežao od toga, 3. aprila su izbori, nema nikakvog odlaganja, videćemo kakvi će rezultati da budu. Ja se radujem činjenici da oni stvarno misle da su mnogo jaki. Borićemo se, pa ćemo da vidimo", naveo je.
Tanjug/Dimitrije Goll
Govoreći o navodima da je mala izlaznost i rezultat nakon toga krah referenduma, ali i eventualni uspeh poziva opozicije, Vučić navodi da će se svakako rezultat videti na izborima.
"Ako je više od 60 odsto krah onda ja nemam ništa protiv da svakog puta bude takav krah. Radujem se što misle da su jaki i da će da dobiju 39 odsto glasova, što nije dovoljno za pobedu složićete se. Borićemo se, pa ćemo da vidimo", kazao je predsednik SNS-a.
Ipak, ovim povodom, politikolog Cvjetin Milivojević navodi da se referendum ne može posmatrati ni kao pobeda ili poraz vlasti, ni kao pobeda ili poraz opozicije.
"Beograd je simptomatičan tu jeste relativno ozbiljna poruka poruka vlasti da oni u Beogradu ne stoje baš dobro. Čak i po postojećim izborim uslovima teško da mogu da osvoje apsolutnu pobedu", kazao je Milivojević za Euronews Srbija.
Promene i EU integracije
Važan aspekt ustavnih promena bile su i evropske integracije Srbije. Promene koje su izglasane odnose se na pravosuđe, odnosno vladavinu prava, što je najvažniji kriterijum za članstvo u EU. Ove promene jesu tek početak reformi, ali prema mišljenju stručnjaka, veoma su važne za dalji evropski put.
Naime, samim početkom pregovora Srbija je preuzela obavezu reformi pravosuđa i rada na vladavini prava, a sve to obuhvaćeno je Poglavljem 23 koje se, prema novoj metodologiji, nalazi u Klasteru 1.
Tako je iz Brisela nakon preliminarnih rezultata stiglo saopštenje u kojem se pozdravlja referendumska odluka. U saopštenju se naglašava da se proces reformi na jačanju nezavisnosti pravosuđa ne završava referendumom i da se se mora nastaviti.
"EU pozdravlja završetak ovog važnog koraka u reformi Ustava u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove.
O promenama koje se tiču pravosuđa u kontekstu EU integracija, nakon prvih rezultata referenduma govorio je i izvestilac Evropskog parlamneta za Srbiju, Vladimir Bilčik, ocenivši da je u pitanju "novi korak napred Srbije ka EU".
"Glasači u Srbiji su odlučili da promene Ustav kako bi se poboljšali rad i nezavisnost pravosuđa. Suština i rezulatati referenduma održanog 16. januara odnose se na važne refeorem u oblasti vladavine prva", napisao je Bilčik na Tviteru.
Takođe, podršku promenama Ustava pohvalio je i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji navodeći da je to važan korak koji potvrđuje posvećenost Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
profimedia
Sa aspekta sturčnjaka, ova odluka se dugo odlagala, a jedna je od krucijalnih u procesu pregovora.
"Ova promena se iz nejasnih razloga odlagala, ali sada smo i tu obavezu ispunuli i možemo da krenemo dalje. Da referenduma nije bilo i da nije uspeo, sigurno bi neko vreme bile zaustavljene EU integracije koje već idu dovoljno sporo", kazala je za Euronews Srbija Suzana Grubješić.
Kako je objasnila, poglavlje 23 je uz poglavlje 35 koje se tiče odnosa Beograda i Prištine blokirajuće poglavlje.
"To je obaveza kija je preuzeta u pristupnim pregovorima i bez kojih ne možete dalje da idete. Dakle, ako nema napretka u 23 ne možete dalje da idete, to je već mnogo puta naglašeno", kazala je Grubješić.
Ona je objasnila da sada sledi usavajanje zakona i podzakoniskih akata koji će uokviriti i urediti sve što je predviđeno ovim izmenama ističuči da je usvajanje akta o izmenama Ustava "važan posao".
Preporuka za vas
Komentari (0)