Dan posle referenduma: RIK objavio najnovije podatke na osnovu 98,79 odsto obrađenih glasačkih mesta

Građani Srbije su na referendumu izglasali promenu Ustava u delu koji se tiče pravosuđa. Prema poslednjih podacima RIK-a, na osnovu 98,79 odsto obrađenih glasačkih mesta i 98,24 odsto obrađenog glasačkog tela, na referendum je izašlo 30,65 odsto od broja upisanih u glasački spisak. Prema tim podacima, za promene je glasalo 59,71 odsto izašlih birača, dok je protiv promena Ustava bilo 39,26 odsto.

"Možemo smatrati da je to rezultat veoma blizak konačnom rezultatu", rekao je Miladin Kovačević, predsednik Republičkog zavoda za statistiku.

RIK je saopštio i da je na referendumu bilo 19.496 nevažećih listića, što je 0,90 odsto, kao i da je glasalo ukupno 1.960.010, što je 30,65 odsto upisanih u birački spisak.

 

 

Građani su se izjašnjavali o referendumskom pitanju - "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?" zaokruživanjem odgovora "da" ili "ne". 

Prema rečima Raše Nedeljkova iz Crte, tokom glasanja je bilo nepravilnosti, kao što je na primer, direktno ubacivanje više glasačkih listića u kutiju u Novom Pazaru. Međutim, naveo je i da broj i učestalost nepravilnosti nisu mogli da utiču na proces u toj meri da rezultati budu značajnije promenjeni. 

Oglasio se i predsednik parlamenta Ivica Dačić koji je rekao da je rok za podnošenje prigovora 48 sati i da će Narodna skupština, ako ne bude ponavljanja glasanja na određenim mestima, posle proglašenja zvaničnih rezultata proglasiti ustavne promene.   

Građani s Kosova i Metohije svoje pravo mogli su da iskoriste na biračkim mestima u četiri grada centralne Srbije, nakon što je Priština zabranila održavanje refenduma. Oni su se uputili ka centralnoj Srbiji, a za to vreme je više pripadnika kosovske policije bilo raspoređeno na magistralnom putu Kosovska Mitrovica - Leposavić, kod mesta zvanog Dudin krš.  

Akt o promeni Ustava sadrži konkretne amandmane kojima se predviđaju promene u oblasti pravosuđa sa ciljem da se obezbedi veća nezavisnost sudstva i sudija, kao i samostalnost i odgovornost javnih tužilaca. 

Amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose se samo na pravosuđe i njima se ne menjaju drugi delovi Ustava. 

RIK: Glasanje proteklo bez incidenata

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je na konferenciji za medije da nije bilo incidenata tokom izbornog dana, odnosno da za sada nema prigovora.

"To znači da je referendum protekao u najboljem mogućem redu. Mi smo učinili sve što je potrebno kada je u pitanju zaštita od zarazne bolesti kovid 19", rekao je Dimitrijevič.

On je dodao da će posmatrači će svakako dati svoj sud o procesu referendumskog procesa.

"Što se tiče izlaznosti, ne možemo da uporedimo tu izlaznost sa bilo kojom drugom, kao recimo sa izlaznosti na izborima. Statistika je zadovoljoavajuća i nema uticaj na validnost rezultata, oni su takvi kavi jesu, mislim da se do utvrđivanja konačnih rezultata neće menjati", naveo je Dimitrijević.

Kada je reč o objavljivanju konačnih rezultata, on je naveo da je krajnji rok u petak.

"U roku od 48 sati će lokalne izborne komisije morati da utvrde rezultate, dostave ih RIK-u nakon 24 sata, nakon čega RIK ima rok od 48 sati da objavi konačne rezultate. Dakle, ukupan rok je 120 časova i ističe u petak 21. januara do 20 sati", zaključio je predsednik RIK.

Tanjug/Sava Radovanović, Zoran Žestić, Rade Prelić, AP/Darko Vojinović

Stižu rezultati iz Gradskih izbornih komisija

Prema podacima Gradske izborne komisije na području grada Vranja, na 106 glasačkih mesta, izašlo je ukupno 40,21 odsto glasača. Kako je objavljeno na gradskom sajtu, od toga u korist potvrđivanja Akata o promeni Ustava u oblasti pravosuđa izjasnilo se 76,12 odsto. Protiv je bilo 22,12 odsto glasača.

Izborna komisija Grada Šapca, na osnovu rezultata obrađenih sa svih 100 glasačkih mesta, utvrdila je da je na referendum izašlo 40,24 odsto od ukupno upisanog broja glasača. Za ponuđen odgovor "da" glasalo 27.187 glasača, odnocno 67,24 odsto, dok je za ponuđen odgovor "ne" glasalo 12.854 glasača, odnosno 31,79 odsto.

U Subotici je podršku potvrđivanju Akata o promeni Ustava dalo 18.392 građana ili 58,4 odsto, objavljeno je na gradskom sajtu. Kako se navodi, na glasačka mesta izašlo je 31.892 građana sa pravom glasa, što je 25,1 odsto ukupnog upisanih u brački spisak na teritoriji grada.

Prema podacima Republičke izborne komisije u koje je uvid imao Euronews Srbija, u Nišu je ukupno glasalo nešto više od 60 hiljada ljudi, od čega je 53,28 odsto glasalo protiv promena u Ustavu, dok je "da" zaokružilo 45,98 odsto glasača.

Pisonero: Važan korak ka EU

Podrška koju su glasači u Srbiji na jučerešnjem referendumu dali izmeni Ustava je važan korak koji pokazuje posvećenost Srbije EU reformskom procesu, poručila je portparolka EU Ana Pisonero.

"EU pozdravlja okončanje ovog važnog koraka u reformi Ustava koji za cilj ima jačanje nezavisnosti pravosuđa u skladu sa strateškim izborom Srbije da napreduje ka članstvu u EU. Reformski proces jačanja pravosuđa je ključan i osnova je za pristupni proces priduživanja EU", rekla je Pisonero za Tanjug.

Ona je navela da je u pitanju važan korak, ali da se posao na reformama u Srbiji i napretku u evrointegracijama zemlje nastavlja.

Rekacije opozicije nakon rezultata

Nakon prvih rezultata referenduma o promeni Ustava Srbije, na kojem je većina izašlih dala podršku promenama, oglasile su se i opozicione stranke i pokreti.

Pokret za preokret ocenio je danas da je referendum o promeni Ustava Srbije nelegitiman iz najmanje 10 razloga, a osnovni je da je odluku o održavanju i referendumskom pitanju utvrdila nelegalna i nelegitimna Skupština, bez učešća opozicije.

Promene o kojima se glasalo o promenama imaju veze i sa evropskim integracijama te je danas tim povodom internacionalni sekretar Stranke slobode i pravde Ana Stevanović saopštila da je Srbija država u kojoj je najmanja podrška građana za pristupanje Evropskoj uniji (EU), jer samo 33 odsto građana smatra da bi članstvo u EU bila dobra stvar.

Stevanović se pozvala na najnovije istraživanje "Slobode pod rizikom - Izazov veka" koje je uradila Fondacija za inovativnu politiku "Fondapol", prikupljajući podatke iz 55 zemalja širom sveta, uključujući 27 zemalja članica Unije, zemlje Zapadnog Balkana, kao i u ostalim evropskim zemljama koje nisu deo EU.

"Ovi rezultati predstavljaju samo posledicu decenijske antievropske kampanje koju je aktuelna vlast neprestano sprovodila zahvaljujući totalnoj kontroli medija", zaključila je Stevanović.

Kandidat koalicije NADA za predsednika Srbije Miloš Jovanović izjavio je danas da referendum o promeni Ustava "nije prošao na način na koji vlast očekivala", pošto je opcija "ne" dobila većinu u Beogradu, Nišu, Novom Sadu. On sumnja da su potpuno tačni rezultati koji su saopšteni, jer je razlika za "da" mnogo manja, nego što se prikazuje.

Takođe, Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), nakon objave preliminarnih rezultata referenduma, ocenjuje da bi promena ustava sasvim sigurno propala da "briselska" opozicija nije bojkotovala referendum.

"Očigledno je zapad ucenio vlast da mora da promeni ustav ako hoće da se nastavi tzv.evropski put, ali u isto vreme i svoje igrače iz opozicije u Srbiji da ga bojkotuju, kako bi se nekako namakla većina za njegovu promenu. Od početka je referendum bio pozorišna predstava zapada, u kojoj kao po pravilu svako ima neku svoju ulogu, osim onih koji su zaokružili NE" - izjavio je predsednik POKS, Vojislav Mihailović

Srpska radikalna stranka (SRS) saopštila je danas da su ustavne promene koje su izglasane na jučerašnjem referendumu "u interesu tajkuna, stranih ambasada i nevladinih organizacija" te da narod od njih neće imati nikakve koristi.

Klačar: Više je razloga za malu izlaznost

Bojan Klačar izvršni direktor CESID-a u razgovoru za Euronews Srbija izneo je nekoliko razloga zbog kojih je najverovatnije izlaznost na jučerašnjem referendumu bila mala.

"Najpre virus korona koji je sasvim sigurno uticao na određeni procenat glasača, ali i lošu organizaciju glasačkog procena na pojedinim mestima. Drugi razlog je slaba kampanja i činjenica da obe strane nisu uložile ni 30 odsto svojih resursa da bi ubedili glasače. Treći rzalog je što je tema složena, i ona nije lako razumljiva za prosečnog glasača, dakle ne može da mobiliše širu javnost"

Kao četvrti razlog Klačar navodi vremenske prilike, ali i podjednako je važna činjenica da se većina glasača priprema za ono najvažnije glasanje 3. aprila.

Ističe da vlast svakako tumači ovakve rezultate kao uspeh iako svesno nisu bili uključeni u kampanju kao što to inače rade pred izbore.

"Ono što je zanimljivo jeste da se čini da u okviru vladajuće stranke nije bilo unutrašnjeg koncenzusa oko toga da li treba da se održi referendum i da li su predložena rešenja dobra"
Činjenicu da su Beograd i Niš većinski glasali protiv, Klačar komentariše da nemali procenat građana u Srbiji ipak smatra da predložena rešenja nisu dobra.

"Da li ona nisu bila dobra iz suštinskih razloga ili zato što ih predlaže vladajuća koalicija, ostaje za kasnije analize. Kada je reč o Beogradu i većim sredinama to može biti poruka i za vlast, i za opoziciju. Čini se da su u urbanim mestima glasači bili motivisani ili mobilisani da glasaju protv jer su želeli da iskažu nesaglasje sa rešenjima ili sa time što ih predlaže vladajuća koalicija", kaže Klačar i ističe da je izjašnjavanje na referendumu svakako bilo više od stranačke pripadnosti.

Milivojević: Šta građani imaju od referenduma? Ništa

Politikilog Cvijetin Milivojević gostovao je u emisiji Euronews dan gde je komentarisao rezultate referenduma, rekavši da ne vidi šta građani dobijaju od budućih ustavnih promena. Kako kaže, suština ovih promena je u tome da građanin razume koliko više pravde ili prava dobija, a to "ne razumeju čak ni simpatizeri Srpske napredne stranke".

"Očigledno ništa ne dobijaju u smislu više prava i pravde. U situaciji u kojoj predsednik repubike sedi u sedištu stranke i govori u funkciji predsednika Republičke izborne komisije sat vremena pre nego što će se ona oglasiti, ne možemo govoriti o nezavisnom pravosuđu", rekao je.

Milivojević ističe da je pak, predsednik Vučić u pravu kada kaže da je dobar deo njegovih birača bio protiv takvih promena Ustava.

"Imamo jednopartijski parlament koji je ekspresno usvojio dva jako bitna akta, o promeni Ustava i Zakon o referendumu kojim je ukinut cenzus, čak i kada je reč o identitetskim temama. Svuda u normalnim zemljama vi morate imati koncenzus svih političkih i ustavnih strana", kaže on i dodaje da Ustav ne bi trebalo da bude političko-partijska tema.

Pozive opozicije da se zaokruži "ne" komentariše kao autogol.

"To su oni socijalisti utopisti koji misle da će pobediti Vučića na izborima. Pa, vi samim izlaskom na referendum legitimišete činjenicu da je protivustavno da jednopartijska skupština menja Ustav jedne države. Oni su svojim pozivom legitimisali rezultate referenduma. Time je opozicija sebi dala autogol", ističe.

Smatra i da Evropska unija ne pokazuje ozbiljne i iskrene namere prema Srbiji, samim tim što postavlja Evropski parlament kao instituciju koja legitimiše, te da se time zaista "obeshrabruju snage u Srbiji koje su iskreno proevropske".

"EU je licemerna prema Srbiji", rekao je i dodao:

"Ja sam pokušavao da uporedim da li je tako u svim zemljama Unije? Naravno da nije. Oni se nisu obazirali na to šta im je neka Venecijanska komisija predlagala jer ona nije jevanđelje, ona je više kao neka nevladina organizacija"

Činjenicu da većinu građana, nažalost nije interesovao jučerašnji referendum, komentariše upravo time da njima nije jasno šta dobijaju time.

"Malopre sam čuo da je društvo sudija oduševljeno rezultatima, a znate zašto? Od sinoć ih vidim kao političku stranku jer će ubuduće oni koji budu dolazili u te krugove samo zacementirati svoju poziciju. A kako su oni došli tu? Glasanjem nekih političkih stranaka iz vlasti. Oni će dalje da biraju svoje predstavnike dok građani ne razumeju šta dobijaju. Očigledno ništa, kao što je bilo upliva politike i previše, tako će ostati i ubuduće", rekao je i dodao da to nije samo slučaj u Srbiji već i celom svetu.

Varhelji: Važan korak na evropskom putu Srbije

Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji pozdravio je večeras ishod referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa u Srbiji, navodeći da je to važan korak koji potvrđuje posvećenost Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

"Na današnjem referendumu glasači su podržali promenu Ustava kako bi se ojačala nezavisnost pravosuđa. Podržavam taj važan korak i posvećenost evropskom putu", poručio je Varhelji na Tviteru.

Komesar Varhelji je dodao da će EU nastaviti da radi sa srpskim vlastima na ambicioznoj agendi reformi kako bi se ostvario napredak u evropskim integracijama Srbije.

 

Dačić: Ključni zakoni biće usklađeni s Ustavom u narednih godinu dana

 

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je da je izlaznost na referendumu od oko 30 odsto "sasvim dobar rezultat" i da je jučerašnje glasanje održano u demokratskoj atmosferi. Dačić je za RTS rekao da je zadovoljan time što su građani Srbije na jučerašnjem referendumu potvrdili odluku parlamenta o ustavnim promenama.

"Svi smo govorili o potrebi promene Ustava, svi znamo da ta tema ne spada u vrh interesovanja građana, da ima ljudi koji su politički aktivni ali da nisu imali dovoljno razumevanja koliko je referendum važan, naročito kad se tome doda to da je postojalo i plasiranje dezinformacija da je to diktat od strane EU, a i u članstvu SNS i SPS je bilo ljudi alergičnih na takvu vrstu pritisaka", naveo je Dačić.

Kada je reč o izlaznosti, on smatra da je izlaznost od oko 30 odsto "sasvim dobar rezultat".

"Ako poredimo sa rezultatima sličnih izjašnjavanja u svetu, to su neke cifre koje govore o zainteresovanim građanima", rekao je Dačić.

Tanjug/Jadranka Ilić

Podsetio je da je jedan od segmenata dogovora sa opozicijom bio i u vezi sa referendumom jer je predloženo više od 16.000 kontrolora sprovođenja glasanja. Naveo je da je rok za prigovore na nepravilnosti 48 sati.

"Mislim da je ovo prva vlast koja je razvlastila samu sebe", rekao je Dačić i istakao da će ustavne promene stupiti na snagu dan posle objavljivanja zvaničnih rezultata glasanja.

Preme njegovoj oceni, stručnjaci koji su radili na promeni Ustava ozbiljno su shvatili posao i veoma će odgovorno raditi i na drugoj fazi, odnosno izmenama zakona koji treba da isprate ustavne promene.

Ključni zakoni u toj oblasti, poput zakona o sudijama i zakona o Visokom savetu sudstva, biće usklađeni sa Ustavom u roku od godinu dana.

Govoreći o predstojećim aktivnostima parlamenta, Dačić je rekao da će posle proglašenja Ustava i ustavnog zakona uslediti raspuštanje Skupštine radi raspisivanja izbora za 3. april.

Brnabić: Veliki korak u jačanju vladavine prava

Premijerka Ana Brnabić zahvalila je danas svim građanima koji su izašli na referendum, a posebno onima koji su na listiću zaokružili "da", jer će zahvaljujući uspehu na referendumu Srbija po prvi put dobiti nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo.

"Čestitam svim građanima Srbije na uspehu referenduma. Napravili smo veliku korak u jačanju vladavine prava i daljoj demokratizaciji našeg društva", napisala je Brnabić na svom zvaničnom instagram profilu.

Premijerka je naglasila da će Srbija po prvi put u svojoj istoriji dobiti nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo, čime nastavljamo da jačamo naše institucije.

Izrazila je uverenje da ćemo svi tek u godinama pred nama shvatiti koliko je veliki i značajan posao urađen u nedelju, 16. januara 2022. godine.

"Hvala svima koji su izašli na referendum, posebno onima koji su zaokružili "DA", čime su pomogli da bude doneta veoma važna odluka za budućnost naše zemlje", poručila je Brnabić.

Prema poslednjim rezulatima koje je Republička izborna komisija objavila sinoć u 22.30, na osnovu 34, 68 odsto obrađenih glasačkih mesta, za promenu Ustava u oblasti pravosuđa glasalo je 61,84 odsto birača, a protiv 37,10 odsto.

Sudija Ustavnog suda pohvalila odluku građana

Sudija Apelacionog suda Dragana Boljević izjavila je danas da je dobro što su građani pozitivno odgovorili na referendumsko pitanje o ustavnim promenama i da su svojim izjašnjavanjem definitivno dali legitimitet celom procesu.

Ona je za Tanjug ocenila da je izlaznost na referendum od 30 odsto dobra, s obzirom na uslove.

"Vreme je korone i hladno je, zatim tu je veoma veliki birački spisak u kojem su i građani koji ne glasaju godinama, čak i decenijama, jer žive u inostranstvu. Treći je što je to pitanje komplikovano i nedovoljno razjašnjeno, zaista je potrebno imati veliko znanje da bi se glasalo o tome", istakla je Boljević.

Ona je ocenila da su građani pokazali odgovornost, iskoristili svoje demokratsko pravo i smatra da je izlaznost od 30 odsto dobra.

"Sada postoji rok od godinu dana od proglašenja promena u kome treba da se donesu svi zakoni - o sudovima, uređenju sudova, sudijama, javnom tužilaštvu, Visokom savetu tužilaštva, Visokom savetu sudstva i drugi.

Društvo sudija pozdravilo rezultate

Društvo sudija Srbije pozdravilo je promene Ustava koje su građani potvrdili na referendumu, navodeći da su tom odlukom omogućili izgradnju boljeg institucionalnog okvira za sudstvo i tužilaštvo.

Referendumska kampanja je prvi put pokrenula u društvu svestranu debatu o pravosuđu, pokazala svu složenost i delikatnost tog sistema i mnogobrojnost pitanja o kojima se mora voditi računa prilikom njegovog uređenja i time doprinela razvoju ukupnih demokratskih odnosa, navodi se u saopštenju Društva sudija Srbije.

"Ovaj važan prvi korak je podstrek da se dobra iskustva saradnje sa strukom nastave i u procesu izrade pravosudnih zakona, koji bi trebalo da dalje razviju mehanizme za sprečavanje politizacije pravosuđa i za jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva", dodaje se.

Društvo sudija ukazuje i na to da je veoma važno da mediji nastave da prate rad pravosuđa na način koji građanima objašnjava kako ono funkcioniše i šta su ciljevi promena, zadržavajući debate stručnjaka kao osnovni oblik tog informisanja.

U tim procesima Društvo sudija Srbije će, kao i u prethodnom periodu, dati svoj doprinos, ostajući privrženo nezavisnosti sudstva i vraćanju poverenja građana u sudstvo, navodi se u saopštenju.

Vučić: Srbija poslala pozitivnu poruku 

Sinoć je konferenciju za novinare održao predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić. On je rekao da je "Srbija je poslala pozitivnu poruku u svet”. 

“Mislim da smo uradili dobru stvar za svoju zemlju", rekao je Vučić i dodao da je zadovoljan rezultatima.  

Euronews Srbija

"Prebrojano je 97,02 odsto biračkih mesta, odnosno 1.892.252 glasa, ostalo je da se brojanje završi u Novom Pazaru i na Voždovcu. U centralnoj Srbiji 66,48 odsto izašlih glasalo za promene, a 33,5 odsto protiv. U Vojvodini je 60,3 odsto bilo za, a 39,7 odsto protiv. U Beogradu je rezultat 45,4 odsto prema 54,6 odsto", naveo je Vučić i precizirao da je bilo 19.915 nevažećih listića, odnosno 0, 1 odsto. 

Upitan o rezultatima u Beogradu, gde je većina glasala "ne", Vučić je rekao da se i on sam čudi rezultatima u samom Beogradu. 

"Da dobijete za da 34 odsto ("za") na Vračaru što nisam očekivao, mislio sam da će biti 30-70, a ne 34-65... Biće zanimljivo da gledamo na izborima", dodao je on.