Igre 
Samit Evropske političke zajednice, Vučić: Mnogo važnih sastanaka, sve jasnije ko je odgovoran za nasilje na KiM
Komentari01/06/2023
-07:53
Moldavija je danas domaćin drugog po redu samita Evropske političke zajednice, koji okuplja sve najviše zvaničnike država Evropske unije i evropskog kontinenta. Osim evropskih lidera, pozvani su i predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog parlamenta. U Moldaviji Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.
18.36 Cvijanovićeva na Samitu u Kišinjevu:Prilika da lidere upoznam sa prilikama u RS
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović izjavila je danas da je Samit Evropske političke zajednice u Kišinjevu dobra prilika da sa evropskim i regionalnim liderima razmeni mišljenja o aktuelnoj situaciji i izazovima u Evropi i na Balkanu, ali i da ih upozna sa trenutnim prilikama u Republici Srpskoj i BiH.
Ona je podsetila da na Samitu učestvuje na poziv predsednice Moldavije Maje Sandu, prenosi RTRS.
Uoči Samita Cvijanovićeva je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, kao i sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu, i predsednicima vlada Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim i Albanije Edijem Ramom.
Cvijanovićeva je na Instagram nalogu napisala da je sa liderima iz regiona razgovarala o aktuelnim političkim i ekonomskim pitanjima, prenela je RTRS.
16.31 Počeo sastanak Vučića sa Šolcom, Makronom i Boreljom
Povezane vesti
U zamku Mimi, u mestu Bulboaki, počeo je sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žosepom Boreljom.
Očekuje se da će glavna tema sastanka biti situacija na Kosovu i Metohiji. Vučić u Moldaviji učestvuje na samitu Evropske političke zajednice, gde se od jutros sastao sa brojnim evropskim liderima.
Printskrin/Tanjug video
16.22 Vučić: Želeo sam da razgovaram sa predstavnicima Prištine, Osmani nije želela
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je želeo da tokom Samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu razgovara sa predstavnicima Prištine, ali da predsednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani to nije želela.
"Vi ste najverovatnije čuli da je premijer Luksemburga Gzavije Betel želeo da ostvari kontakt i poveže nas i ovde sa Prištinom. Ali Vljosa Osmani nije želela da se sastane sa nama i da razgovara. Rekla je - organizujte sastanak na visokom nivou u Briselu i Kurti će doći i sastaće se sa Vučićem. I to je bilo to", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara na Samitu Evropske političke zajednice u Kišenjevu.
15.57 "Srbija je odluku o antiruskim sankcijama donela u martu prošle godine"
Srbija odluku o sankcijama protiv Rusije donela u martu prošle godine, kao i da takvu odluku ne može da promeni jedan razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Povezane vesti
"Imali smo kratak, korektan razgovor, ali odluku o sankcijama donose građani Srbije preko svog rukovodstva.
Mi smo svoju odluku doneli u martu 2022. godine i dali svoju poziciju. Nikada ne možete jednim razgovorom da menjate bilo čiju poziciju", rekao je Vučić na Samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu.
On je istakao da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, kao i da poštuje teritorijalni integritet Srbije, "baš kao što i Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine".
Povezane vesti
Vučić je poručio da Srbija ima svoju politiku, da je samostalna i nezavisna zemlja koja poštuje Ukrajinu. "Zašto bih se nekome pravdao, zbog toga što vodimo svoju politiku, u interesu svoje zemlje? Nastavićemo da vodimo politiku u interesu svoje zemlje", rekao je predsednik.
15.55 "Potrebno smiriti situaciju"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je današnji sastanak evropskih lidera u Kišinjevu važan ne samo zbog situacije na severu KiM, već i mnogih drugih razloga, poput privlačenja stranih investicija.
''Važno je i zbog napretka Srbije na putu ka Evropskoj uniji i makar pokušaju da se reše otvoreni izazovi sa Prištinom. Sastanci sa evropskim liderima će nam u tome pomoći,'' rekao je Vučić.
Dodao je da je potrebno smiriti situaciju, razgovarati i izbegavati provokacije u budućnosti, kada je reč o situaciji na severu KiM.
''Potrebna nam je otvorena diskusija, treba nam bona fide pristup. Verujem da možemo zadržati mir u regionu, ne samo zato što je to važno za nas, već i za druge'', rekao je predsednik.
15.51 Vučić: Postaje sve jasnije ko je odgovoran za nasilje na KiM
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je u Kišinjevu na samitu Evropske političke zajednice bilo mnogo važnih sastanaka, a naveo je i da je jedna od najvažnijih tema razgovora bila situacija na Kosovu.
"Osmani je govorila, govorio sam i ja. Oni nisu želeli nikakav susret sa srpskom delegacijom što ja mislim nije naišlo na odobravanje bilo koga. Mi uvek želimo razgovore i nemamo problem da razgovaramo, ali mi se čini da je sve jasnije ko je odgovoran za probleme i nasilje na KiM. Vi znate da ja nikada nisam optimističan, da uvek vrlo pažljivo tumačim stavove i velikih sila i drugih u Evropi, ali mislim da stvari postaju sve očiglednije i jasnije za one ljude koji u suštinskim pitanjima nisu saglasni sa nama", rekao je Vučić.
On je rekao da je uputio poziv svim prisutnim zemljama i rukovodstvu EU da posle Granade i Londona jedan od dva naredna samita bude održan u Beogradu.
Kako je rekao Vučić, razgovarao je sa predsednikom Poljske, mađarskim premijerom, austrijskim kancelarom, grčkom predsedicom, italijanskom premijerkom. Razgovarao je i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i rekao da Srbija poštuje Ukrajinu, ali i svoje interese.
AP Photo/Vadim Ghirda
15.31 Milatović sa Zelenskim: U Ukrajini se vodi borba za mir
U Ukrajini se vodi odlučujuća borba za evropske vrednosti, mir i budućnost, poručio je predsednik Crne Gore Jakov Milatović, posle susreta u Kišinjevu sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Milatović je rekao da je ukrajinskom predsedniku ponovio punu solidarnost Crne Gore sa Ukrajinom, prenosi RTCG. Milatović se sastao sa Zelenskim u glavnom gradu Moldavije, gde se održava samit Evropske političke zajednice.
14.18 "Srbija će dati doprinos ključnim temama u Moldaviji"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se na Samitu Evropske političke zajednice baviti pitanjima mira i bezbednosti, energetske otpornosti, jačanjem stabilnosti i prosperiteta u Evropi.
''Ponosam sam što ovde predstavljam našu zemlju, jer će se naš glas slušati i čuti. Srbija će dati svoj doprinos svim ključnim temama, kao ozbiljna država i partner, što smo do sada toliko puta pokazali'', napisao je Vučić na svom zvaničnom nalogu na Instagramu, uz grupnu fotografiju učesnika samita, lidera evropskih zemalja.
13.55 Vučić se rukovao sa Zelenskim
Vučić se tokom samita u Moldaviji susreo i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. On je prišao Zelenskom koji je stajao sa makedonskim premijerom Dimitrom Kovačevskim, predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem i premijerom Luksemburga Betelom Gzavijerom.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
13.04 Samit počeoplenarnom sednicom, na otvaranju govorio Zelenski
Plenarna sednica Samita Evropske političke zajednice počela je u zamku Mimi, koji se nalazi u mestu Bulboaka u Moldaviji.
"Sastanak organizovan u našoj zemlji jasan je izraz jedinstva, snage, i odlučnosti država učesnica da deluju zajedno, kao porodica koja ostaje ujedinjena i sarađuje na rešavanju zajedničkih problema", poručila je u svom obraćanju na otvaranju samita predsednica Moldavije Maja Sandu.
Ona je ocenila da samit predstavlja platformu za identifikaciju rešenja kojima svi možemo da se posvetimo kako bismo obnovili mir na evropskom kontinentu i zaštitili ga.
"Samit je jasan izraz našeg jedinstva, snage i odlučnosti da delujemo zajedno kao porodica koja ostaje ujedinjena i sarađuje na rešavanju zajedničkih problema. U narednih nekoliko sati želimo da vodimo debatu o tome kako da ojačamo bezbednost kontinenta i kako da rešimo posledice ruske invazije na Ukrajinu. Moramo da pronađemo rešenja za krize u oblasti energetike, moramo da se krećemo ka čistijem i sigurnijem panevropskom energetskom sistemu", istakla je Sandu.
Na otvaranju je govorio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je poručio da je vreme za čvrste odluke i da ne može sumnjati u jedinstvo Evropske političke zajednice.
"Ne možemo da sumnjamo u naše jedinstvo. Ovde, u Moldaviji, ne čujemo sirene niti pucnje ruske artiljerije, ali su Rusi nedavno bili uvereni da će nakon napada na Ukrajinu moći da stignu i do Moldavije. Rusija se plaši NATO-a i pokušava da proguta samo one koji su van prostora alijanse. Ukrajina je otvorena i imamo plan za mir, govorimo o važnosti NATO-a. Sve evropske zemlje koje imaju granicu sa Rusijom moraju da se udruže. Ukrajinci koji krvlju promovišu evropske vrednosti čekaju odgovor o poglavlju o pristupanju. U ime vojnika i borbenog naroda želim da kažem da je vreme odluka. U Evropi je potreban mir", rekao je Zelenski.
Predsednik Ukrajine je rekao da njegovi sugrađani čekaju odgovore o ulasku u NATO, ali da ti odgovori ne stižu.
Plenarna sednica trajala je pola sata, a na otvaranju su govorii i italijanska premijerka Đorđa Meloni i predsednik Holandije Mark Rute. Samit se nastvalja održavanjem okruglih stolova, a popodne je rezervisano za bilateralne susrete lidera prisutnih na događaju.
12.55 Susreti Vučića sa evropskim državnicima na marginama samita
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je niz susreta sa evropskim zvaničnicima u Moldaviji. Po dolasku na Samit rekao je da očekuje ne lake sastanke. On se, između ostalog, sastao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i naveo da sa njom deli istu posvećenost zajedničkoj budućnosti, miru i stabilnosti.
Sastao se odvojeno i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. Opširnije u posebnom tekstu.
12.00 Zelenski došao na Smit
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pojavio se na samitu Evropske političke zajednice. Pola sata pre početka dolaska gostiju, Zelenski se neočekivano pojavio, budući da nije bio na spisku lidera koji dolaze.
Njega je dočekala predsednica Moldavije Maja Sandu, koja je i domaćin samita. Zelenski nije davao nikakve izjave za medije, a potom su Sandu i Zelenski otišli na sastanak.
Profimedia
11.45 Tri glavne teme Smita
Tri glavne teme ovgodišnjeg samita su zajednički napori za mir i bezbednost, energetska otpornost i klimatske akcije i interkonekcije u Evropi za bolje povezan i stabilniji kontinent.
Na samitu neće biti razgovora o pristupnim procesima zemalja kandidata za Evropsku uniju, saopšteno je uoči događaja iz Jelisejske palate.
Ovo je prvi samit Evropske političke zajednice čiji je domaćin zemlja koja nije članica EU i to će biti najveći politički događaj ikada održan u Moldaviji.
Samit se održava u zamku Mimi u mestu Bulboaki, udaljenom oko 35 kilometara od Kišinjeva i oko 20 kilometara od ukrajinske granice. U dvorištu zamka postavljen je medijski centar, a prema podacima organizatora, za događaj je akreditovano više od 600 medijskih ekipa iz celog sveta.
Naredni samit biće održan u oktobru u španskom gradu Granadi, dok će domaćin četvrtog susreta biti Velika Britanija.
11.00 Šta je Evropska politička zajednica
Evropska politička zajednica je neformalni diplomatski forum. Nastao je 2022. godine, na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona, ima za cilj promovisanje dijaloga i saradnje o pitanjima od zajedničkog interesa, jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na evropskom kontinentu. Prvi samit održan je u oktobru prošle godine, u Pragu.
Fon der Lajen objavila novi plan za Zapadni Balkan
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je prethodno novi plan za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Govoreći na bezbednosnom forumu "GLOBSEC" u Bratislavi, ona je rekla je da EU treba da učini više kako bi došao do članica u regionu koje teže priključenju, otkrivajući plan sastavljen od četiri tačke za podsticanje lokalnog razvoja.
Fon der Lajen je izjavila da je novi plan rasta za Zapadni Balkan prava stvar za region i u pravo vreme, kao i da će ta inicijativa građanima Zapadnog Balkana danas omogućiti određene benefite koje imaju članice EU.
Naglasila je da je zajednički cilj ubrzanje puta zemalja regiona ka Evropskoj uniji i da EU želi Zapadni Balkan unutar Unije.
"Želimo da to gradimo na osnovu pogresa koji je načinjen u prethodnom periodu ali takođe želimo da pružimo i određene benefite koje imaju članice EU građanima Zapadnog Balkana danas. Plan rasta koji predlažemo je oslonjen na četiri stuba", navela je Fon der Lajen.
"Prvi stub je da približimo Zapadni Balkan jedinstvenom evropskom ekonomskom tržištu, drugo da produbimo regionalnu ekonomsku integraciju, da ubrzamo fundamentalne reforme i da povećamo pretpristupne fondove. U izvesnom smislu, ovo je novi pristup Evropskoj uniji. Ne želimo samo od naših partnera da tražimo da preduzimaju nove korake ka nama već želimo da napravimo veliki iskorak ka njima. Naš zajednički cilj je da ubrzamo njihov put ka Evropskoj uniji", navela je predsednica Evropske komisije.
Tanjug/AP/Michael Kappeler
Kako je rekla, sve države koje su se priključile EU u poslednje dve decenije dobile su pristup jedinstvenom ekonomskom tržištu što je bilo osnovni pokretač njihovog ekonomskog uspeha.
"Ali države koje su već na obećavajućem putu ka EU bi trebalo da imaju koristi od jedinstvenog tržišta. Na primer, Zapadni Balkan bi mogao da prustupi našem jednistvenom digitalnom tržištu u oblasti poput e-commerce ili sajber bezbednosti. Mogli bismo da posredujemo u trgovini, uslugama i plaćanjima. Želim da naše jedinstveno tržište bude pokretač promena. Ne samo za države koje su pristupile našoj porodici, već i onima koji su na putu. Ova bliža saradnja na našem jedinstvemo tržištu bi trebalo da ide ruku pod ruku sa zajedničkim regionalnim tržištem", rekla je predsednica Evropske komisije.
Prema njenim rečima, jedinstveno regionalno tržište je ključno za ogroman ekonomski potencijal regiona i značajno je kako bi Zapadni Balkan postao atraktivniji za evropske investicije.
Poručila je da ako bude bazirano na evropskim pravilima i standardima, ovo zajedničko regionalno tržište bi ubrzalo priključenje Evropskoj uniji.
"Želimo Zapadnom Balkanu, unapred, da ponudimo neke od prednosti članstva. Naravno to znači i da određeni uslovi za članstvo moraju da budu unapred ispunjeni. Neke od reformi koje su deo pristupnog procesa su ključni za poverenje investitora. Izgradnja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, da se obezbede transparentne javne nabavke, borba protiv korupcije ili energetsko tržište", rekla je Ursula fon der Lajen.
Ona je naglasila da region Zapadnog Balkana ima ogroman potencijal da se diverzifikuje daleko od ruskih fosilnih goriva, ali da mora da poveća energetsku efikasnost, poveže se na druge izvore snabdevanja i uz to potrebna su masivna ulaganja u obnovljive izvore energije.
"Zapadni Balkan može da ostvari obe stvari. Mogu da postanu energetski nezavisni od Rusije i mogu da se usaglase sa Evropskom unijom kako bi ubrzali pristup. Mi smo spremni da podržimo Zapadni Balkan sa povećanim pretpristupnim fondovima. To mora da se uradi. Postoji preka potreba za investicijama na Zapadnom Balkanu, a te investicije učiniće živote ljudi boljim i to će olakšati njihov ulazak u EU. Iz tog razloga potrebno je da povećamo resurse koji su namenjeni Zapadnom Balkanu i mislim da ovaj plan od četiri tačke je prava stvar za Zapadni Balkan i u pravo vreme, u problematično vreme", navela je predsednica Evropske komisije.
Komentari (0)