Igre 
Energetika i odluka o nafti koja je izazvala burne reakcije: Zaključci prvog sastanka Evropske političke zajednice
Komentari07/10/2022
-09:25
U Pragu je održan prvi sastanak Evropske političke zajednice koji je okupio predstavnike država koje nisu članice EU, ali su stale uz njenu politiku. Bio je to veliki korak u diplomatiji, jer su lideri koji se ne bi inače našli ni u istoj prostoriji, a kamoli seli za isti sto - okupili se i razgovarali.
Ovo je bio veliki dan za Evropu, ocenjuje urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija. Kako navodi, ovo je posle osnivanja OEBS-a prvi veliki samit koji je okupio najveći broj predstavnika država i vlada na jednom mestu.
"Po meni, ovo je jedan veliki događaj, mislim da je Evropa posle dužeg vremena pokazala ozbiljno jedinstvo po nekim temama, ova politička zajednica svoju budućnost vidi kao plaformu na kojoj će se ragovarati o izazovima koji se pojavljuju pred svim zemljama kontinenta", rekao je on u razgovoru za Euronews Srbija.
Energetika je bila glavna tema ovog sastanka koji je okupio predstavnike 44 zemlje, od kojih je 27 zemalja članica EU i 17 drugih država, među kojima Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina, Turska, Jermenija, Azerbejdžan, Norveška, Švajcarska i sve zemlje Zapadnog Balkana.
"Mislim da je Evropa pokazala u ovom slučaju veliko jedinstvo, i na način da uz sebe na samitu ima i zemlje koje nisu članice Unije, zemlje koje to ne žele da budu, zemlje koje nažalost nisu spremne da to budu i tako dalje. Ovo je bio veliki dan za Evropu", zaključio je on.
"Ne znamo mnogo o paketima sankcija"
Sukcesivno, EU od početka ruske invazije na Ukrajinu uvela je više paketa sankcija koji su bili smereni ili na imovnu ruskih državljana u zemljama Evrope, rusku ekonomiju, ali i na same pojedince bliske Kremlju. Juče je EU uvela sankcije protiv 30 ruskih fizičkih i sedam pravnih lica.
Evropska unija je odložila odluku o mogućem izuzeću Zapadnog Balkana iz zabrane uvoza ruske nafte i vratiće se ovom pitanju pre nego što zabrana stupi na snagu, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u izjavi u Pragu nakon panela o energetici, ekonomskoj situaciji i klimatskim promenama u okviru Samita Evropske političke zajednice.
Povezane vesti
EU bi, prema tome, pre 1. decembra trebalo da donese odluku da li će Hrvatska moći da i dalje uvozi rusku naftu pomorskim putem i da je potom dostavlja drugima na Zapadnom Balkanu, među kojima je i Srbija.
Todorović Šiplja kaže i da građani, i mediji nemaju dovoljno informcija o svim paketima sankcija koji su uvedeni od početka invazije.
"Od 6. paketa sankcija koji je još u maju pominjan, a koji se tiče nafte, a za koji nam je sredinom avgusta predsednik rekao da smo pod sankcijama od 1. novembra, odjednom je to sad u osmom paketu postalo nešto drugo i postao je neki paket restriktivnih mera koji počinje da važi od 1. decembra", rekao je on.
Ističe da se plasiraju informacije da su građani pod sankcijama, što ocenjuje kao izuzetno loše.
"Ovde postoji određen broj građana koji nema pristup informacijama sa nekih drugih medija, nema pristup informacijama od strane same EU pa i ne zna prema kome su uperene sakcije", rekao je on.
Navodi da su sankcije uperene prema kompaniji koja je u Srbiji najveći uvoznik nafte, a ne prema Srbiji.
"To je bitno da se kaže. Zanimljivo je to da je EU jedna zajednica u kojoj imate i prava i obaveze i benefite. Da li je Srbija pokazala da je ispunila stvari u kojima bi dobila benefite u poitici restriktivnih mera EU, ne bih rekao", kazao je on.
Povezane vesti
Podsetimo, zemlje članice EU ranije su odlučile o zabrani uvoza ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), kojim je u Srbiju iz Rusije godišnje stizalo u proseku od 16 do 20 odsto ovog energenta. Odluka je najavljena još u maju, ali je novi momenat to što su se, "uprkos tome što je predlog Evropske komisije predviđao izuzetak od kojeg bi profitirala Srbija, Hrvatska i još nekoliko država članica pobrinule da taj deo predloga ne prođe jer je zaključeno da za njega nema opravdanja", objavio je hrvatski Večernji list.
"Iza odluke o nafti ne stoji samo Hrvatska"
Govoreći o odluci koja je juče adresirana najviše Hrvatskoj, Štiplija ističe da veruje da se ipak radi o većem broju država koje su donele odluku o zaustavljanju transporta nafte.
"Nije tu samo Hrvatska u pitanju, tu je sigurno veći broj država, Hrvatska nema toliku moć da progura ovako veliku odluku. Mislim da je tu veliki broj država u pitanju", napominje on.
Povezane vesti
Dodaje da Srbija nije pokazala svoj konstruktivni stav prema zemljama EU i prema politikama EU, da bi na osnovu toga očekivala neki benefit, odnosno da bud eizuzeta od odluke.
Srbija je tražila da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane uvoza ruske nafte putem gasovoda Janaf, ali "onda su se naše komšije pohvalile da su oni zaslužni za to što nije došlo do toga", rekao je Vučić dolazeći na samit Evropske političke zajednice u Pragu.
"Imam informaciju da je ta odluka doneta mnogo ranije, a mi smo tražili da bude izuzet Zapadni Balkan i u nacrtu je trebalo tako da bude. Onda su se naše komšije pohvalile da su oni zaslužni za to što nije došlo do derogacije te norme za opšte uvođenje sankcija na uvoz ruske nafte", rekao je Vučić.
On je napomenuo da su neke zemlje EU, poput Bugarske i Mađarske izuzete, a Srbija nije, a da "Hrvatska samo radila svoj posao koji radi već više decenija".
Kako da Srbija izuzme sebe od odluke o nafti
Štiplija ističe da postoji manevarski prostor da Srbija, odnosno kompanije snađu drugi način da uvezu naftu na nekin drugim tržištima do 1. decembra. "Zbog toga postoje periodi do pune primene restriktivnih mera", pojašnjava on.
Dodaje da svi očekuju da Srbija u narednom periodu uskladi svoju politiku sa EU i "pruži ruku partnerima u Evropi".
"Međutim, ovde se više upravlja srcem nego glavom, ja bih voleo da je sve drugačije", zaključio je on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da odluka o uvođenju sankcija Rusiji veoma teška i to i iz moralnih razloga jer znamo šta su sankcije Srbiji učinile, ali i zbog problema koje možemo da imamo ukoliko to i učinimo.
Štiplija navodi da bi povezivanje elektro mreža, ali i sa svim gasnim tokovima u Evropi, Srbija diverzifikovala svoje izbore gasa, ali nažalost jedini izvor gasa za sada u Srbiji je iz Rusije.
"Srbija trenutno ima samo jedan izvor gasa, to je onaj iz Rusije, koji u svakom trenutku, ako dođe do eskalacije sukoba u Ukrajini može da bude prekinut. Mi to znamo još od 2007. i 2014. međutim ništa nije rađeno da bi Srbija diverzifikovala svoje izvore gasa", pojašnjava on.
Dodaje da će Srbija interkonektorima biti povezana sa drugim izvorima gasa, te ističe da smo dorbo povezani sa susedima po pitanju električne energije.
O tome kako je izgledao samit u Pragu, pogledajte u izveštaju reporterke Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)