Novi obrt: Odluka o nafti odložena do 1. decembra, Vučić: Ne postoji racionalno objašnjenje za hrvatsku intervenciju

Evropska unija je odložila odluku o mogućem izuzeću Zapadnog Balkana iz zabrane uvoza ruske nafte i vratiće se ovom pitanju pre nego što zabrana stupi na snagu,  potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić,  u izjavi  u Pragu nakon panela o energetici, ekonomskoj situaciji i klimatskim promenama u okviru Samita Evropske političke zajednice.

 EU bi, prema tome, pre 1. decembra trebalo da donese odluku da li će Hrvatska moći da i dalje uvozi rusku naftu pomorskim putem i da je potom dostavlja drugima na Zapadnom Balkanu, među kojima je i Srbija.

"Odluka je odložena do 1. decembra odnosno do dana kada je ona stara odluka koja nije bila obuhvaćena ovom derogativnom normom važila, a to je važilo i za naše zemlje, dakle ako ne dođe do promene odluke, ostaće stara odluka - da mi nemamo pravo da u vozimo rusku naftu. Naravno da mi možemo da uvozimo kikruk (iračku) naftu i drugo, ali to u ovom trenutku nije samo da platite 20 vodsto više", rekao je Vučić.

 

Kako je naveo, ne postoji racionalno objašnjenje za hrvatsku intervenciju, za odlaganje odluke "sem zato što sam hteo da idem u Jasenovac".

Kako je prethodno preneo Tanjug Vučić je danas na samitu Evropske političke zajednice u Pragu još jednom zamolio EU da razmotri odluku o zabrani uvoza ruske nafte u Srbiju. Na panelu o energetici, ekonomskoj situaciji i klimatskim promenama on je izneo problem Srbije kada je reč o odluci EU da Srbija ne bude izuzeta iz sankcija za rusku naftu.

Vučić se zahvalio predsedniku Bugarske Radevu i premijeru Grčke Micotakisu, koji su istakli da nije fer to što je predloženo.

"Moram da kažem da sam na drugom panelu dobio informaciju da su svoje nezadovoljstvo izrazili i Orban i Rama", rekao je Vučić.

Euronews

 

Vučić je istakao da problem nije rešen, ali da nije loša vest što je odluka pomerena na neko vreme.

„Zar smeta da mala Srbija ima dobru cenu, a veći potrošači ne smetaju? Nikakve logike nije bilo već samo želja da se napakosti Srbiji“, podvukao je on.

On je naveo da očekuje predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva uskoro u Beogradu, kako bi se osigurali novi izvori gasa. Kako je dodao, bilo je razgovora s predstavnicima Norveške, na osnovu čijih saveta pravimo energetsku strategiju. 

"Ovo što smo sa Rusima radili bilo je po dobrim cenama. Želeli smo da nastavimo, ali nismo uspeli da se dogovorimo. Želim ljudima i da objasnim šta se ovo desilo sa naftom. Juče, na tom sastanku, kada je već sve trebalo da prođe, na inicijativu Hrvatske, a podržano od strane dve zemlje, jedne baltičke, i jedne nedaleko od baltičkih zemalja, sa dnevnog reda je skinula ta tema. Hrvatski premijer je izašao sa tezom da nije fer da Srbija ima tu cenu nafte", dodao je predsednik.

Ko "radi svoj posao", a ko "sedi na dve stolice"?

Vest da Srbija neće biti izuzeta pojavila se juče, iako se još od maja znalo da se šesti paket sankcija koji je Evropska unija tada najavila odnosi i na Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić je, međutim, danas pojasnio da je Srbija tražila da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane uvoza ruske nafte putem gasovoda JANAF i da je tako trebalo da bude i u nacrtu. Hrvatski mediji su preneli da prema Srbiji nije napravljen ovaj ustupak, na insistiranje Hrvatske.

Vučić je napomenuo da su neke zemlje EU, poput Bugarske i Mađarske izuzete, a da Srbija nije i dodao da je "Hrvatska samo radila svoj posao koji radi već više decenija".

Da se odvija prava drama u vezi sa spuštanjem rampe za rusku naftu za Srbiju svedoče i izjave Vučića i Plenkovića na samitu Evropske političke zajednice u Pragu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prvo izjavio da je Srbija tražila da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane uvoza ruske nafte i istakao da su se "onda naše komšije pohvalile da su oni zaslužni za to što nije došlo do toga".

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je na to odgovorio da se sporna odluka donosi na nivou EU i da je to stav svih članica i dodao da "Srbija ne može u ovakvim okolnostima da sedi na dve stolice".

Vučić je rekao da je Srbija tražila da Zapadni Balkan bude izuzet iz odluke o sankcijama i da je i u nacrtu trebalo tako da bude. On je napomenuo da su neke zemlje EU, poput Bugarske i Mađarske izuzete, a Srbija nije, a da je "Hrvatska samo radila svoj posao koji radi već više decenija". 

Plenković je izjavio i da "Srbija ne može biti zemlja koja dolazi ovde i razgovara o evropskoj perspektivi i da očekuje velike iskorake napred, a da ne poštuje niti jednu sankciju prema Rusiji". On je dodao da Srbija putem Jadranskog naftovoda može da dopremu svu naftu koju želi, osim ruske.

"Dakle, dati derogaciju, da imamo situaciju da će Srbija imati jeftinu rusku naftu koja će doći u hrvatske luke, otići jadranskim naftovodom u Srbiju i da će Srbija zbog dila sa Putinom - u ovim okolnostima gde Putin vrši agresiju na Ukrajinu - imati jeftiniju naftu i bezin, a mi ćemo tu biti šta? Nekakve korisne budale", rekao je Plenković.

Podsetimo, zemlje članice EU ranije su odlučile o zabrani uvoza ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), kojim je u Srbiju iz Rusije godišnje stizalo u proseku od 16 do 20 ovog energenta. Odluka je najavljena još u maju, ali je novi momenat to što su se, "uprkos tome što je predlog Evropske komisije predviđao izuzetak od kojeg bi profitirala Srbija, Hrvatska i još nekoliko država članica pobrinule da taj deo predloga ne prođe jer je zaključeno da za njega nema opravdanja", objavio je hrvatski Večernji list.

Putniković: Srbija neće ostati bez nafte

Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković je rekla za Euronews Srbija da je naša zemlja iz Rusije prošle godine uvezla oko 16 odsto nafte, a da je ove godine taj procenat porastao tokom leta jer je ruska nafta bila jeftinija.

"Naftna industrija Srbije (NIS) će i dalje nastaviti da se ponaša tržišno i kupovaće naftu koja bude najpovoljnija. Nećemo moći da uvozimo rusku preko JANAF-a, ali mislim da će biti dovoljno iranske, iračke, možda čak iz Amerike ili Norveške. Srbija neće ostati bez nafte, a cena će zavisiti od cene na globalnom tržištu. EU hoće da ograniči cenu ruske nafte u prodaji, što ja mislim da je apsolutno nemoguće, da na slobodnom tržištu ne možete nekom narediti koliko će nekom trećem da plati", smatra Putniković.

Ona kaže da se sankcije ne odnose na Mađarsku, jer ova zemlja dobija naftu direktno iz Rusije preko naftovoda Družba i nema more, dok je Bugarska izuzeta jer bi ostala bez naftnih derivata da joj nije omogućen uvoz iz Rusije. Ona je rekla da bi Srbija mogla da bude izuzeta, pošto kao Mađarska nema more, ali da sumnja da će nam to dozvoliti.

"Taj šesti paket sankcija, koji se odnosi na dopremanje ruske nafte u Evropu, kaže da ne može da se morskim putem dopremi ruska nafta ni do jedne luke na obodima Evrope. Bugarska je na Crnom moru i ima rafineriju u Burgasu koja pripada ruskoj kompaniji Lukoil koja je izuzeta ja mislim iz sankcija, i može da dopremi preko Crnog mora, da dobije naftu. Bugarska bi zaisza bila u nezavidnoj situaciji ako ne bi mogla da snabde svoju rafineriju, ne bi mogla da ima derivate", kaže Putniković.

"Prvobitna verzija šestog paketa sankcija je bila da se zabrani tranzit nafte kroz Jadranski naftovod do rafinerije u Pančevu, u kojoj su Rusi suvlasnici. U međuvremenu su Rusi promenili strukturu vlasništva i sada je 50 odsto vlasništvo "Gaspromnjefta", kompanije protiv koje su uvedene sankcije EU, dok je "Gasprom", koji nije pod sankcijama vlasnik 6,14 odsto, tako da Srbija sada ne potpada pod taj paket sankcija. U međuvremenu je i to promenjeno, i odlučeno je da samo ruska nafta neće moći da se kupuje. Ima mnogo izjava po pitanju energetike i to stvara konfuziju, ali pitanje je šta će zapravo pisati u tom osmom paketu sankcija", kaže Putniković.