Igre 
Dometi Samita Evropske političke zajednice: Zbijanje evropskih redova i ispipavanje terena na marginama
Komentari08/10/2022
-08:03
"Svi delimo isti prostor, često i istu istoriju i naša vokacija je da izgradimo zajedničku budućnost“, rekao je novinarima predsednik Francuske Emanuel Makron po dolasku na osnivački samit Evropske političke zajednice. Upravo to je i utisak nakon jednodnevnog susreta 43 lidera u Pragu, ispunjena je Makronova želja da ujedini kontinent u trenutku kada na njegovom tlu bukti i rat.
Iako su se očekivanja smanjivala kako se samit bližio, lideri Evropske unije istakli su da je važno osnivanje EPZ, ističući da ono nije nikakva zamena ili čekaonica za ulazak u taj blok, već zajednička platforma za razgovore i saradnju o problemima sa kojima se suočava cela Evropa.
"Reč je o jednoj platformi za saradnju, razmenu mišljenja o spoljnoj politici, energetici, bezbednosti. Sama želja Makrona koji je pokrenuo inicijativu je ostvarena. Videćemo šta će se događati sada. Ambicije su možda bile malo i veće, da to bude nešto kao konferencije za evropsku saradnju i bezbednost, ali je za sada reč o jednom forumu za razgovore i razmenu mišljenja", rekao je u emisiji Euronews Svet Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
Domaćin prvog Samita Evropske političke zajednice bila je Češka, zemlja koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije. Tokom ovog susreta, najavljeno je da će se lideri Evrope sledeći put naći u Moldaviji, zemlji koja je sused Ukrajine u kojoj traje rat, a sa kojom je u junu dobila status kandidata za članstvo u EU.
Kada je u pitanju Srbija, Samit u Pragu imao je vrlo buran uvod, nakon što se u hrvatskim medijima pojavila informacija da je ta zemlja blokirala izuzetak za uvoz ruske nafte preko JANAF-a, od kojeg bi profitirala Srbija. Međutim, Evropska unija je odložila odluku o mogućem izuzeću Zapadnog Balkana iz zabrane uvoza ruske nafte i vratiće se ovom pitanju pre nego što zabrana stupi na snagu, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u izjavi u Pragu nakon panela o energetici, ekonomskoj situaciji i klimatskim promenama u okviru Samita EPZ.
Prilika za otopljavanje odnosa na kontinentu
Poziv za ovaj samit u Pragu dobili su zvaničnici iz 44 zemlje od kojih su njih 27 predstavnici zemalja članica Evropske unije. Svi su se i odazvali pozivu, osim predstavnika Danske, koji nisu došli na samit zbog unutarpolitičkih razloga. Bila je to prilika da evropske države "zbiju redove" i zauzmu jasan stav o ratu u Ukrajini.
Upravo zbog izazova sa kojima se Evropa susreće, samit u Pragu obeležili su ne samo zvanični susreti, već mnogo više razgovori i dešavanja na marginama poput susreta lidera Turske, Jermenije i Azerbejdžana - Redžepa Tajipa Erdogana, Nikole Pašinjana i Ilhama Alijeva. U razgovoru su im se pridružili i francuski predsednik Emanuel Makron i mađarski premijer Viktor Orban.
profimedia
Povezane vesti
U januaru su Turska i Jermenija održale prvu rundu pregovora nakon više od 10 godina, podižući izglede za obnavljanje veza i ponovno otvaranje granica, dok su Jermenija i Azerbejdžan u dugogodišnjem sukobu.
Takođe, važan je bio i dolazak Liz Tras, premijerke Velike Britanije, zemlje koja je napustila Evropsku uniju. Nakon što su Britanci uvideli da se ne radi ni o kakvoj zameni tog evropskog bloka, podržali su inicijativu, a francuski mediji pišu da je to označilo i da su Tras i Makron, ipak, u prijateljskom odnosu, što je bilo promenjivo tokom kampanje britanske premijerke.
Takođe, analitičari ukazuju i na važnost dolaska zvaničnika Švajcarske kao neutralne zemlje, kao i Norveške koja nije ranije želela da bude deo EU. Još jednom je stavljeno do znanja da ova platforma ne predstavlja ni predvorje ni alternativu članstvu u evropskom bloku.
"Neće biti nikakva čekaonica jer su tu različite članice, zemlje koje neće da budu članice, kao Velika Britanija, neutralne kao Švajcarska, druge koji žele ali neće skoro, Turska", kazao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
Euronews/Printscreen
Valerija Korabljova sa Instituta za međunarodne odnose na Karlovom univerzitetu rekla je za Euronews Srbija da je aktuelna situacija sa ratom u Ukrajini bila glavni pokretač ove ideje francuskog predsednika.
"Rat u Ukrajini i ruska agresija su bili glavni okidači Makronu da predloži EPZ. Bio je potreban i korak napred, da ne bude samo jedan dan već da se nastavi dalje sa sastancima. Sama činjenica da će naredni sastanak biti u Moldaviji, proistekla je iz toga što Ukrajina u skorije vreme neće biti bezbedna za održavanje takvog skupa, Moldavija je susedna država koja je skoro dobila status kandidata, mislim da je to snažna poruka", rekla je Korabljova.
Urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija je za Euronews Srbija naveo da je ovo posle osnivanja OEBS-a prvi veliki samit koji je okupio najveći broj predstavnika država i vlada na jednom mestu.
Povezane vesti
"Po meni, ovo je jedan veliki događaj, mislim da je Evropa posle dužeg vremena pokazala ozbiljno jedinstvo po nekim temama, ova politička zajednica svoju budućnost vidi kao plaformu na kojoj će se ragovarati o izazovima koji se pojavljuju pred svim zemljama kontinenta", rekao je on u razgovoru za Euronews Srbija.
"Vruć" početak Samita za Srbiju
Jedna od tema na Samitu svakako je bila i pozicija Srbije koju je predstavljao predsednik Aleksandar Vučić, Međutim, senku na učešće u osnivanju EPZ bacili su navodi o blokiranju uvoza ruske nafte preko JANAF-a, što je, kako su mediji preneli inicirala Hrvatska. Sve to dovelo je do novih varnica između Beograda i Zagreba.
Po dolasku na samit u Pragu, Vučić je rekao da je Srbija tražila da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane uvoza ruske nafte putem gasovoda Janaf, ali "onda su se naše komšije pohvalile da su oni zaslužni za to što nije došlo do toga". On je napomenuo da su neke zemlje EU, poput Bugarske i Mađarske izuzete, a Srbija nije, a da "Hrvatska samo radila svoj posao koji radi već više decenija".
Povezane vesti
Predsednik Hrvatske Andrej Plenković je rekao da su sve odluke na nivou EU donošene zajednički i da Srbija ne može u ovakvim okolnostima da sedi na dve stolice. Naveo je da je bilo mnogo zemalja koje su bile protiv izuzeća Srbije i naglasio: "Neka se malo raspitaju, neka pitaju EK što se nije zalagala za njih".
Ipak, EU je odluku o izuzeću regiona Zapadnog Balkana iz zabrane uvoza ruske nafte odložila za 1. decembar. Vučić je, pak, najavio da će Srbija svakako morati da traži alternative kada je u pitanju snabdevanje naftom.
"To znači da ne možemo da računamo samo na jednog snabdevača bez obzira na cenu u ovom slučaju zbog situacije u Evropi. Ionako smo uvozili drugu naftu, iračku, imali smo dobre odnose sa Iranom, ali znači da ćemo tržaiti sada i naftu iz Saudijske Arabije, i iz nekih drugih izvora da bi ta nafta mogla da poteče bivšim jugoslovenim naftovodom do nas", rekao je Zečević.
Kako je dodao, "s ozbirom na te interesantne odnose sa Hrvatskom, možda smo mogli da krenemo u gradnju naftovoda prema Mađarskoj ranije jer su odnosi bili škakljivi. Ova situacija nas uči da treba da imamo alternative u svemu, posebno u energetici".
O odnosu Beograda i Prištine za sada na marginama
Takođe, zbog odluke Srbije da ne uvede sankcije Rusiji, očekivali su se pritisci iz EU, te su diplomate ranije najavile da će toga biti upravo tokom razgovora u Pragu. Iako u javnost nisu isplivali detalji, nesumnjivo je da je toga bilo
Tome u prilog govori i činjenica da je francuski predsednik Emanuel Makron na konferenciji za medije naveo da su razmatrana mnoga žarište i krizna područja poput Jermenije i Azerbejdžana i Zapadnog Balkana kao i tenzije u istočnom Mediteranu između Turske, Grčke i Kipra.
"Bilo je veoma korisno imati forum u okviru kojeg su se sastali i otvoreno razgovarali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednici Jermenije i Azerbejdžana i nemački kancelar Olaf Šolc sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Kosova Vjosom Osmani", rekao je Makron.
To ukazuje da je Balkan bio visoko na agendi Samita. Istovremeno odnosi Beograda i Prištine su, sudeći po susretima na marginama, bilo i visoko na agendi neformalnih susreta, među kojima je naznačajniji onaj koji je srpski predsenik imao s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i Makronom.
Instagram/buducnostsrbijeav
Ipak, kako navodi Zečević, nisu viđeni značajni pritisci na Srbiju. Međutim, dodaje, neminovno će ih biti u budućnosti.
"Uvek će biti pritisaka, razlog je jednostavan, to je činjenica da smo mi kandidat za članstvo u EU i imamo već potpisan ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, 2014. smo pokrenuli pregovore, nije neuobičajeno da EU od nas traži da uskladimo politiku sa evropskom. U tom smislu poltika koju smo vodili decenijama, neutralnost, problmatična je sa strane EU integracija, jer kada vi ulazite u EU vi više niste nesvrstani nego ste svrstani kao član EU u razne integracione projekte i projekte saradnje", kazao je Zečević u emisiji Euronews Svet.
Komentari (0)