Igre 
Lideri EU i 17 nečlanica u Pragu: Vruć uvod u Samit o Evropskoj političkoj zajednici - šta se zna o novom klubu nacija
Komentari06/10/2022
-11:20
Obrisi Evropske političke zajednice o kojoj se nakon predloga francuskog predsednika mnogo pričalo prethodnih meseci nastaju danas na samitu u Pragu. U češkoj prestonici sastaće se šefovi država i vlada sa najvišim predstavnicima zemalja partnera u okviru prvog sastanka predložene EPZ. Samit, kojem će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ima "vruć uvod", nakon što se u hrvatskim medijima pojavila informacija da je ta zemlja blokirala izuzetak za uvoz ruske nafte preko JANAF-a, od kojeg bi profitirala Srbija. Premijerka Ana Brnabić je rekla da očekuje da će Vučić danas u Pragu biti pod "ogromnim pritiscima".
Domaćin samita je Češka, zemlja koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije, a za ovaj samit upućene su pozivnice na 17 adresa van EU. Očekuje se da će se više od 40 lidera okupiti danas u Pragu. Prema ranijim medijskim najavama u Prag će doputovati inicijator Emanuel Makron, ali i nemački kancelar Olaf Šolc, nova britanska premijerka Liz Tras, te predsednici i premijeri ostalih zemalja učesnica skupa.
Kako je ranije najavljeno, u fokusu Samita Evropske političke zajednice biće pre svega bezbednosna pitanja. Savet Evropske unije je naveo da će cilj biti postizanje dijaloga i poličke saradnje kada je reč o pitanjima od zajedničkog interesa, jačanje bezbednosti i stabilnosti na evropskom kontinentu.
Takođe, nakon sastanka o Evropskoj političkoj zajednici, u Pragu će dan kasnije, 7. oktobra biti održan i Samit EU, a na stolu će biti nekoliko važnih tema. Kako je najavio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel biće reči o ratu u Ukrajini, energetici i ekonomskoj situaciji, eskalaciji situacije na terenu sa kampanjom za nacionalnu mobilizaciju u Rusiji, nepriznatim referendumima i nezakonitoj aneksiji ukrajinskih teritorija.
Novi forum za diskusiju o budućnosti kontinenta
Većina komentara o Evropskoj političkoj zajednici, od kada je Makron izneo predlog, bila je veoma pozitivna.
Pandemija kovida 19 i ruska invazija na Ukrajinu su doveli su do pokretanja uticaja Rusije i Kine u "dvorištu EU". Kako je rekao Stiven Blokmans, direktor istraživanja u CEPS-u, nova organizacija će biti dobar dodatak međunarodnim organizacijama i drugim međuvaldinim konferencijama.
Većina evropskih zemalja već pripada nekoj od organizacija kao što su EU, NATO, Savet Evrope, OEBS. Te organizacije podržavaju ljudska prava i vladavinu prava u zemljama, kao i pitanja kontrole naoružanja, slobode štapme i slobodnih izbora.
Povezane vesti
Ipak, Moskva je napustila Savet Evrope nekoliko sati pre glasanja o njenom izbacivanju, a OEBS, koji odluke donosi jednoglasno, postao je talac od strane Rusije i njenog saveznika Belorusije.
Zbog toga bi Evropska politička zajednica, po zamisli francuskog predsednika Makrona i predsednika Evropskog saveta Šarla Mipela, ponudila prostor za političke i strateške diskusije o budućnosti kontinenta.
"Zaista ima potencijal da izgradi novi forum za stratešku razmenu i kreiranje politike na pankontinentalnom nivou, što geopolitička situaicja u ovom trenutku zahteva", rekla je za Euronews izvršna direktorka za Evropu i Evroaziju u Fondu za otvoreno društvo Danijela Švarcer.
Prema agendi, okupljanje zvanica počeće u podne, dok je uvodna plenarna sednica predviđena za 13 do 14 časova. Nakon toga, diskusije u okviru okruglog stola održavaće se do 16 časova, ostatak dana je ostavljen kao prostor za bilateralne sastanke.
Završna plenarna sednica održaće se za večerom, a iako je ranije najavljivano da je planirano usvajanje zajedničke deklaracije, nje, kako je ukazao predsednik Saveta EU Šarl Mišel, neće biti.
Unsplash
Mediji i javnost bi detalje mogli da saznaju tek uveče, jer je za 21.45 najavljena i zvanična konferencija za medije, a nakon toga predviđena su i eventualna pojedinačna obraćanja zvaničnika medija.
Takođe, ono što se zvanično zna jeste da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoriti na jednom ekonomskom panelu, nakon čega ga očekuje trilateralni sastanak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Povezane vesti
Potom ga očekuju bilateralni sastanci sa češkim predsednikom Milošem Zemanom, španskim premijerom Pedrom Sančezom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u drugom delu dana.
Ko su zvanice?
Poziv za ovaj samitu u Pragu dobili su zvaničnici iz 44 evropske zemlje, od kojih su njih 27 predstavnici zemalja članica Evropske unije. Ostale zemlje teritorijalno su deo Evrope, dok su pojedine i kandidati za članstvo u Uniji.
Povezane vesti
Neimenovani zvaničnik EU ranije je potvrdio da su pozivnice upućene Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Bosni i Heregovini, Crnoj Gori, Gruziji, Islandu, Lihtenštajnu, Moldaviji, Severnoj Makedoniji, Norveškoj, Srbiji, Švajcarskoj, Turskoj, Ukrajini, Velikoj Britaniji, kao i Kosovu.
Sa ovog spiska, zemlje kandidati su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, kao i Turska koja je privremeno prekinula pregovore, dok odnedavno status kandidata imaju i Ukrajina i Moldavija.
Norveška, Lihtenštajn i Island nisu deo EU, ali su dugogodišnje članice Evropske ekonomske zone. Ove tri zemlje, kao i Švajcarska, članice su i Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA).
Velika Britanija bivša je članica i EU i Evropske ekonomske zone.
Takođe, kako navodi Euronews, većina evropskih zemalja već pripada jednoj ili više organizacija, uključujući EU, vojnu alijansu NATO-a, Savet Evrope, čiji je cilj da podržava ljudska prava i vladavinu prava u svojim zemljama članicama i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) čiji mandat uključuje pitanja kao što su kontrola naoružanja, sloboda štampe i slobodni i pošteni izbori.
Međutim, izuzimajući najmanje države, samo Rusija i Belorusija sa evropskog kontinenta nisu pozvane na skup u Prag.
Šta se zna o Evropskoj političkoj zajednici?
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u svom obraćanju u maju pojasnio da je ideja da se kroz osnivanje Evropske političke zajednice poveća saradnja EU sa drugim evropskim zemljama. Ideja je nastala u svetlu podnošenja zahteva Ukrajine, Moldavije i Gruzije za članstvo u EU, u jeku rata i geopolitičkih promena na kontinentu, a njena okosnica zapravo je "evropsko povezivanje". Zbog toga se predlog odnosi i na same zemlje članice, ali i kandidate, među kojima je svakako i Srbija.
Kako detalji ovog predloga do sada nisu bili poznati, očekuje se da upravo ovaj samit donese konkretizaciju istog, te definiše naredne korake kada je reč o fomiranju i učestvovanju. rema oceni stručnjaka, ovakva zajednica bi bila most između zemalja kandidata i članica EU, te da bi Srbija trebalo da joj pristupi jer bi joj to donelo stolicu za istim stolom sa najrazvijenijim zemljama Evrope.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević istakla je da bi i sastanci na šest meseci koje je takođe predložio Makron bili dobrodošli, ali da bi mogao da postoji jedan problem.
"Susreti na šest meseci su uvek dobri sa liderima drugih evropskih zemalja, ali ukoliko to bude zamišljeno od strane zemalja članica kao ono što zovemo eucentričan forum u kojem će se praktično samo postavljati uslovi šta je ono što EU želi, to ne verujem da će dati rezultate jer kao što smo videli i u politici proširenja to nije dalo rezultate", istakla je ona.
Sa druge strane, dk su neki ovaj predlog na samom početku videli kao "utešnu nagradu" za sve one koji godinama, pa i decenijama, čekaju na ulazak u EU, analitičari ipak navode da bi ulaskom u ovu zajednicu zemlje dobile značajnu mogućnost da učestvuju o odlučivanju o bezbednosnoj budućnosti kontinenta.
"Srbija bi bila za stolom sa najvećim i najrazvijenijim zemljama Evrope gde bi se debatovalo o konkretnim pitanjima spoljne politike i bezbednosti kontinenta, to je ono glavno što bi Srbija dobila. Ne bi bila isključena iz sistema na kraju krajeva", rekao je ranije za Euronews Srbija Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans.
Međutim, uspostavljanje ove inicijative ne predstavlja zamenu za politiku proširenja, o čemu je takođe bilo reči nakon pojavljivanja predloga. Kako je ocenio Štiplija, priključivanje EPZ bi trebalo da bude dodatni podstican na putu ka EU i ne treba to tumačiti kao alternativni pravac.
Kako piše Euronews, o onome o čemu bi moglo biti reči i šta je još upitno je i pitanje budžeta i da li treba ili ne treba da postoji zajednički novac za plaćanje različitih projekata koji se mogu preduzeti ili bi zemlje trebalo da se samo uključe u zavisnosti od svojih interesa.
A to dovodi do toga kako se donose odluke: da li ih treba uzeti kao grupu od više od 40 ili takozvanim "koalicijama voljnih" dozvoliti da nastave sa sopstvenim projektima? Takođe, mnogo će zavisiti i od vrste glasanja potrebnog za donošenje odluka: jednoglasno ili kvalifikovana većina.
Šta se očekuje u Pragu?
U Pragu će u petak, dan nakon sastanaka o Evropskoj politikoj zajednici, čelnici članica EU održati neformalni Samit, na kojem će razgovarati o daljoj reakciji Unije na aneksiju teritorija Ukrajine, kao i o energetskoj krizi.
AP/Ronald Wittek
Kako saznaje Euronews Srbija iz diplomatskih izvora, na ovom sastanku razgovaraće se o tri ključne teme: vojna i finansijska pomoć Ukrajini, ekonomija i energetika i curenje na gasovodima u Baltičkom moru.
Predsednik Evropskog saveta traži od lidera EU da budu “jedinstveni i čvrsti u odgovoru” i da pokažu da EU "solidarnost sa Ukrajinom i njenim narodom ostaje nepokolebljiva".
Mišel najavljuje debate o tome kako najbolje zaštititi evropsku kritičnu infrastrukturu.
Komentari (0)