Ključne dileme o Makronovoj geopolitičkoj zajednici: Šta Srbija dobija, ko zapravo profitira i da li je ona uslov za EU

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

04/10/2022

21:28

Ključne dileme o Makronovoj geopolitičkoj zajednici: Šta Srbija dobija, ko zapravo profitira i da li je ona uslov za EU - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska politička zajednica (EPZ), čije stvaranje je predložio francuski predsednik Emanuel Makron, ne bi bila zamena za pristupanje Evropskoj uniji. Po tom pitanju slažu se i analitičari i zvaničnici koji su na tu temu govorili. Ali, šta bi ona zapravo značila i kako je zamišljeno njeno funkcionisanje? Odgovor na ključnu dilemu trebalo bi da bude jasniji već nakon samita u Pragu, koji je zakazan za 6. oktobar i gde će se prvi put i zvanično ovo pitanje naći na stolu. Ovakva zajednica bi, kažu stručnjaci, bila most između zemalja kandidata i članstva u EU i Srbija bi trebalo da joj pristupi jer bi joj to donelo stolicu za istim stolom sa najrazvijenijim zemljama Evrope.

Evropska politička zajednica pre svega vezuje se za ime francuskog predsednika. On je prvi put u maju predložio usopstavljanje te zajednice kako bi se, kako je pojasnio, povećala saradnja EU sa drugim evropskim zemljama. Ideja je nastala u svetlu podnošenja zahteva Ukrajine, Moldavije i Gruzije za članstvo u EU, u jeku rata i geopolitičkih promena na kontinentu, a njena okosnica zapravo je "evropsko povezivanje". Zbog toga se predlog odnosi i na same zemlje članice, ali i kandidate, među koje spada Srbija, pa i Norvešku, Island, Švajcarsku, Lihtenštajn, kao i bivšu članicu EU, Veliku Britaniju. Ukupno, na samit je pored 27 članica pozvano i 17 "nečlanica".

Detalji, međutim, zasad nisu u potpunosti definisani. Jedan u nizu neophodnih odgovora nedavno je dao sam Makron rekavši da je ideja da se forum zajednice sastaje svakih šest meseci. Ipak, konkretniji odgovori očekuju se 6. i 7. oktobra, a profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević kaže za Euronews Srbija da je ovo period promišljanja kako bi ta zajednica trebalo da izgleda u budućnosti, te ovaj sastanak vidi kao razmenu mišljenja.

U međuvremenu, briselski institut "Bruegel" izneo je svoju viziju o tome kako bi Evropska politička zajednica mogla da izgleda. Osim što kao preduslov za članstvo navodi tri tačke, institut tvrdi i da bi do formiranja Evropske političke zajednice došlo 2023, te da put ka EU vodi upravo preko nje.

Ključne dileme i pitanje - ko će profitirati

Kao i francuski predsednik i nemački kancelar Olaf Šolc istakao je potrebu redizajniranja odnosa Evropske unije sa njenim susedstvom. I jedan i drugi priznaju da je proširenje neophodno, ali istovremeno naglašavaju potrebu za institucionalnom reformom EU. U međuvremenu, baš ti evropski susedi traže politički prostor u kojem bi mogli da se rešavaju izazovi koji se tiču kolektivne bezbednosti. Upravo u tom prostoru, rođena je ideja o Evropskoj političkoj zajednici.

Kako za Euronews Srbija kaže Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, prema informacijama koje su poslate sa visokog političkog nivoa tokom francuskog predsedavanja Unijom, deluje da je format EPZ zamišljen kao platforma za koordinaciju politika i stavova u domenima bezbednosti i stabilnosti.

"Radi se o nastojanju da se putem jedne labave strukture obuhvate zemlje koje su blisko povezane sa Unijom kroz politiku proširenja, dimenziju Istočnog partnerstva, Evropsku zajednicu za slobodnu trgovinu, s dodatkom Ujedinjenog Kraljevstva. Ideja je da se u svetlu napada na Ukrajinu, Evropska unija u što većoj meri afirmiše kao vodeća politička, ekonomska i druga sila na svom kontinentu, tako što će se kroz dimenzije poput EPZ raditi na što širem konsenzusu u nizu pitanja", rekao je on.

I profesorka Kovačević ističe da ovi pozivi koji su upućeni zemljama predstavljljaju prvi korak za zajedničko definisanje ciljeva. Ona kaže i da je forum koji bi se održavao na svakih šest meseci dobrodošao, ali i da bi mogao da postoji jedan problem.

"Očigledno je da ostaje da vidimo kako će se profilisati, ali to će sa sobom nositi različite druge dimenzije oko toga kako bi ta potencijalna organizacija izgledala. Sama organizacija nije definisana, za sada govorimo samo o jednoj razmeni mišljenja i razmena mišljenja je uvek dobra, susreti na šest meseci su uvek dobri sa liderima drugih evropskih zemalja. Ali ukoliko to bude zamišljeno od strane zemalja članica kao ono što zovemo eucentričan forum u kojem će se praktično samo postavljati uslovi šta je ono što EU želi, to ne verujem da će dati rezultate jer kao što smo videli i u politici proširenja to nije dalo rezultate", istakla je ona.

Nije zamena za proširenje, ali da li je uslov?

I dok su neki ovaj predlog na samom početku videli kao "utešnu nagradu" za sve one koji godinama, pa i decenijama, čekaju u predvorju EU, analitičari danas ističu da bi ulaskom u ovu zajednicu dobili mogućnost da učestvuju o odlučivanju o bezbednosnoj budućnosti kontinenta.

"Srbija bi bila za stolom sa najvećim i najrazvijenijim zemljama Evrope gde bi se debatovalo o konkretnim pitanjima spoljne politike i bezbednosti kontinenta, to je ono glavno što bi Srbija dobila. Ne bi bila isključena iz sistema na kraju krajeva", rekao je ranije za Euronews Srbija Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans.

Prirodno je da Srbija, kako kaže Petrović, kao dugostojeći kandidat i zemlja koja pregovara o pristupanju EU, bude obuhvaćena inicijativama poput ove. U idealnom scenariju, to bi predstavljao dodatni, paralelni proces unutarevropskog usaglašavanja, unutar kojeg bi se slušao i glas zvaničnog Beograda, što nije mala stvar, naglašava.

Međutim, uspostavljanje ove inicijative ne predstavlja zamenu za politiku proširenja, i zapravo je dosta manje ambiciozno od toga.

"Uključivanje u EPZ bi trebalo iskoristiti da se pruži dodatni podsticaj evropskom putu, i ne treba ga tumačiti kao nekakav alternativni pravac, kojim se evropska perspektiva razvodnjava. Srbija kao jedna od svega nekoliko zemalja koja je u statusu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, koja je dosta vremena i energije uložila na tom dvodecenijskom putu, treba da nastavi da se rukovodi dosezanjem kriterijuma i standarda članstva u EU. U tom smislu, interes Srbije kao zemlje koja pregovara o članstvu u Uniji treba da bude da se iskoriste mogućnosti koje EPZ nudi, a kako bi se strateški cilj članstva što skorije ostvario", rekao je on.

I dok se i dalje nagađa šta bi to tačno novo Evropska politička zajednica donela Srbiji, ali i ostalim zemljama kandidatima, institut "Bruedel" objavio je predlog za formiranje koji uključuje i preduslove i vremenski sled. Jedan od minimalnih uslova za članstvo, kako se navodi, bilo bi i geopolitičko usklađivanje sa stavom EU o ruskoj agresiji, odnosno punoverno učešće u sankcijama.

Između ostalog, navodi se da će se proces proširenja nastaviti i posle 2030, a da se zaključiti i da bi zemlja kandidat deo tog procesa mogla da bude samo kroz mesto u EPZ koja bi bila formirana u leto 2023. godine.

Od Balkana do Britanije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je, inače, dao podršku predlogu i to nakon sastanka sa evropskim liderima u Briselu. Kako je rekao, to je jedini način da nas lideri Evrope čuju i dobar način da češće sluša evropske kolege kako razmišljaju.

Ko će sve dati zeleno svetlo ovom predlogu još ostaje da se vidi, a sudeći prema poslednjim najavama, čak i London razmatra potencijalno uključivanje. Naime, kancelarija premijerke Liz Tras saopštila je da konačna odluka nije donesena, a da ona želi da vidi više detalja oko samita pre nego što se obaveže na učešće.

Ukoliko bi ovakvoj zajednici zaista pristupile sve zemlje koje su i dobile pozicnicu to bi verovatno bio jedan od najvećih oblika međunarodne saradnje, a profesorka Kovačević ističe da bi bilo dobro ukoliko bi zaista svi nastojali da se stvori jedna nova evropska organizacija koja bi se bavila pitanjima od političkog, bezbednosnog i ekonomskog interesa na evropskom kontinentu.

"Mislim lično da bi to zaista bilo dobro i da je to neophodno, da očigledno OEBS koji je bio zamišljen kao takva organizacija očigledno nije postigao rezultate, ali u ovom slučaju ukoliko bi to bila jedna evropska i samo i isključivo evropska organizacija, to bi moglo da bude samo dobro jer je nedostajao forum i suviše su pitanja evropske bezednosti bila svođena na interese Evropske unije ili kroz NATO gde znamo gde su SAD dominantne", istakla je ona.

Ukoliko bi EPZ zaista bila uspostavljena u tom širokom geografskom području, ona bi pružila priliku za strateški dijalog i aktivnosti među zemljama koje se nalaze u različitim stepenima odnosa sa Unijom.

A svaka zemlja učesnica ima neke svoje strateške ambicije, smatra Petrović.

"Za Ujedinjeno Kraljevstvo je to prilika da se dodatno unapredi političko-bezbednosni dijalog sa Unijom koju je relativno skoro napustila. Za Ukrajinu je to mogućnost da se razgovara o toku ratnog sukoba, podršci i aktivnostima, kao i opcija da se vrši dodatni pritisak u pogledu nedavno prepoznate evropske perspektive. Interes Zapadnog Balkana je da iskoristi aktuelni geopolitički momenat kako bi se region prikazao kao bezbednosno sigurniji i politički spremniji za članstvo", zaključio je on.