Šta je "trougao smrti" u blizini Napulja: Divlja deponija toksičnog otpada stigla do Evropskog suda za ljudska prava

Ubrzo nakon što je njen sin Antonio rođen, Marcija Kačiopoli preselila se u Kazalnuovo di Napoli, grad okružen prirodom na periferiji Napulja, kako bi pobegla od haosa i zagađenja ovog velikog italijanskog grada.

"Antonio je bio snažan i zdrav dečko, ali želela sam da odraste na mestu gde može da diše čist vazduh", rekla je.

Međutim, ta odluka se pokazala fatalnom. Bilo je to 2003. godine, a Kačiopoli se nesvesno preselila u takozvani "trougao smrti", veliko područje na severoistoku Napulja gde je mafija uspostavila unosan biznis zakopavanja, odlaganja i spaljivanja toksičnog otpada, što je ujedno i otrovalo velike površine poljoprivrednog zemljišta i izvore pitke vode, piše Guardian.

Umesto da živi dug i zdrav život kakav je majka želela za njega, Antonio je preminuo pre svog desetog rođendana.

Nezakonito odlaganje otpada, često u dosluhu sa lokalnom policijom i političarima, postalo je poznato široj javnosti nakon što je to objavio jedan mafijaški prevratnik krajem 1990-ih, otprilike u vreme kada su se pojavili prvi znakovi efekata zagađenja: prvo su životinje na farmama rođene sa deformitetima, zatim neobičan porast broja slučajeva raka, posebno retkih oblika ove bolesti među decom.

Međutim, ovaj duboko ukorenjeni kriminalni lanac, koji je tokom vremena imao katastrofalne posledice po zdravlje, životnu sredinu i sredstva za život, nikada nije bio adekvatno rešen, bilo od strane lokalnih, regionalnih ili nacionalnih vlasti.

To bi moglo da se promeni. Kačiopoli je bila jedna od 41 osobe koji su podneli tužbu protiv italijanske države Evropskom sudu za ljudska prava, gde su sudije nedavno presudile da su, iako su vlasti dugo bile svesne problema, vlade propustile svoju dužnost da reše ovu krizu. Kao rezultat toga, stanovnicima pogođenog područja, koje obuhvata 90 opština sa populacijom od skoro tri miliona, uskraćeno je njihovo "pravo na život".

Sud sa sedištem u Strazburu dao je Italiji rok od dve godine da izradi strategiju za rešavanje ovog problema, uključujući uspostavljanje nezavisnog mehanizma za praćenje i javnu informacionu platformu.

Veza između slučajeva raka i zagađenja zvanično potvrđena

Kačiopoli je naslutila da nešto nije u redu u Kazalnuovu kada je počela da primećuje sve više umrlica na zidovima u gradu.

"To su bili ljudi u svojim 30-im i 40-im godinama. Zatim je usledila sahrana jednog deteta, za koje sam kasnije saznala da je imalo rak. Počela sam da čujem o sve većem broju ljudi koji obolevaju od raka", rekla je ona.

Antonio je imao devet godina kada je primetila grč u njegovoj nozi, a nakon nekoliko poseta lekarima, dijagnostikovan mu je multiformni glioblastom, agresivni rak mozga koji najčešće pogađa starije odrasle osobe. Preminuo je u junu 2013. godine.

Kasnije te godine, vlada je donela svoj prvi dekret kako bi se pozabavila ovim problemom. Nazvan "zemlja požara", bio je to plan za mapiranje i dekontaminaciju pogođenih područja.

Iako je postignut neki napredak, toksični otpad je i dalje bio zakopan ili spaljivan. Kako su se slučajevi raka povećavali, neki vladini ministri su okrivljavali način života ljudi koji žive u tom području. Na tom području živi oko 2,9 miliona ljudi, piše Politico.

profimedia

Veza između većeg broja slučajeva raka i zagađenja konačno je potvrđena od strane Italijanskog višeg instituta za zdravlje (ISS) 2021. godine. Izveštaj ISS-a iz 2023. godine pokazao je da je stopa smrtnosti u tom području bila 9 odsto viša nego u ostatku regije Kampanije, pri čemu su ljudi imali mnogo veći rizik od smrti od malignih tumora i respiratornih bolesti.

"Ne možemo da čekamo još 20 godina"

Vlada Đorđe Meloni još nije zvanično odgovorila na presudu Evropskog suda za ljudska prava, ali je tokom sastanka sa parlamentarnim komitetom za ekološku mafiju prošle nedelje ministar životne sredine Gilberto Piketo Fratin priznao propuste države u rešavanju ovog problema, dok je spomenuo mogućnost imenovanja komesara.

Nema zvaničnog odgovora ni od vlasti u regiji Kampanija, iako je jedan savetnik tvrdio da su deponije toksičnog otpada "stvar prošlosti".

"Tišina smrdi više od otpada. Polovina moje porodice je decimirana rakom. Ne bih to poželeo nikome. Presuda je veliki pomak, ali sada ne želimo saopštenja za javnost, želimo činjenice. Ne možemo da čekamo još 20 godina", rekao je Alesandro Kanavačulo, ekološki aktivista koji je bio prvi tužilac koji je potpisao tužbu upućenu Evropskom sudu za ljudska prava. 

Dovoljno je posetiti to područje da biste posvedočili obimu problema, piše Guardian.

Brda otpada prekrivaju puteve na periferiji obližnjeg Acere, a otpad sadrži sve, od građevinskog otpada, uključujući azbest, i plastiku korišćenu u proizvodnji automobila, do električnih kablova, odeće i opšteg komunalnog otpada. Miris nedavno spaljenih gomila još uvek se oseća u vazduhu.

Antoneta Mocia, čija ćerka Mirijam, sa 18 godina, živi sa retkim rakom mozga koji joj je dijagnostikovan sa pet godina, redovno prati situaciju. 

"Političari kažu da se to čišćenje vrši, ali to očigledno nije tačno. Ako je životna sredina bolesna, onda smo i mi bolesni. Ovde se zaista profitira na našoj krvi", rekla je. 

Smatra se da je posao počeo osamdesetih, kada su kompanije na industrijskom severu, pa čak i iz Nemačke, plaćale mafiji Kamora da baci njihov opasan otpad za delić cene koju bi inače platili da ga legalno uklone.

Mafijaški prebegli član Karmin Skjavone otkrio je ovu nezakonitu delatnost novinarki Marileni Natal 1997. godine. 

"To se i danas dešava, jedino su promenili rutu. Na primer, otpad se sada transportuje u Tunis. To je opasan ciklus", rekla je Natal, koja je pod policijskom zaštitom od 2017. godine zbog pretnji mafije. 

Valentina Kentonce, Armando Korsini i Ambrogio Valo bili su deo tima advokata koji su se okupili za ovaj slučaj, radeći besplatno u ime tužilaca. Sve njihove porodice su bile pogođene rakom, dok Valo svakodnevno uzima veliku količinu lekova zbog tumora na mozgu.

"Država nije samo propustila da reši problem, već je takođe zanemarila da pruži znanje i informacije [javnosti] o ovom fenomenu – ovo je još jedan važan aspekt presude", rekao je Kentonce.

Pedijatrijska bolnica Santobono Pausilipon u Napulju smeštena je na brdu Posilipo, s pogledom na planinu Vezuv. Tokom poslednjih 20 godina, postala je poslednja luka nade za decu obolelu od raka i njihove porodice iz celokupne Kampanije. Bolnica je u 2024. godini lečila 108 novih pacijenata sa rakom, od kojih je osam preminulo od početka godine.