Grčka se sprema za nove izbore: "Ako želi apsolutnu većinu, Micotakis mora da zna da ga čeka zanimljivo veče"
Komentari28/05/2023
-22:02
Iako su prošle nedelje u Grčkoj održani parlamentarni izbori, Grci će na glasanje ponovo izaći 25. juna, nakon što su tri najsnažnije stranke u zemlji odbile ponuđeni mandat za formiranje vlade. Privremenu vladu do novih izbora vodiće predvodiće dosadašnji predsednik Državnog saveta, najvišeg upravnog suda u zemlji Joanis Sarmas koji je zakletvu položio u četvrtak.
Partija Nova demokratija aktuelnog premijera Kirijakosa Micotakisa pobedila je na izborima prošle nedelje sa 40,8 odsto glasova, ali nije uspela da obezbedi potpunu većinu da samostalno formira vladu.
Na drugom mestu prema broju osvojenih glasova je stranka levice Siriza, koja je dobila 20,1 odsto glasova, dok su socijalisti PASOK-Kinala, predvođeni Nikosom Andrulakisom, zauzeli treće mesto sa 11,46 odsto glasova.
Micotakis je dan nakon izbora izjavio da neće formirati koalicionu vladu i da se nada održavanju novih, uveren da će na novom glasanju njegova partija obezbediti potreban broj mandata u parlamentu sa 300 poslanika da sama formira vladu.
Potom su mandat za sastavljanje nove vlade odbili da prihvate i lider opozicione levičarske Sirize Aleksis Cipras i Andrulakis, koji je predvodio Pasok.
Panos Kicikopulos novinar Euronewsgreek za Euronews Srbija kaže zbog proporcionalnog izbornog sistema uvedenog 21. maja, i ranije znalo da će imati duple izbore.
"Ono što se poslednjih dana dešavalo je to da Ustav kaže da šef države, dan posle izbora, poziva lidera prvoplasirane partije i nudi mandat za formiranje Vlade. Tokom tri dana je u ovom slučaju lider Nove demokratije Kirijakos Micotakis trebalo da vodi razgovore o formiranju Vlade. Ovaj put, jer nije dobio apsolutnu većinu, proces davanja mandata je skraćen. Micotakis je mandat vratio u ponedeljak veče, i to telefonom. Aleksis Cipras koji je lider drugoplasirane partije Sirize, nije ni primio mandat, rekao je da ga ne želi, a Nikos Andrulakis, šef Pasoka, trećeplasiranih, dobio je mandat i odmah ga vratio. To je bilo u utorak", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, potom su se lideri pet prvoplasiranih partija sreli sa predsednicom republike, što je kako navodi, bila formalnost, ističući da sastanak nije trajao ni 25 minuta. Nakon toga predsednica je imenovala sudiju Joanisa Sarmasa da vodi privremenu vladu do izbora.
"Narednih dana sastaće se novi parlament, potom će izabrati predsedavajućeg, da bi iste večeri bio raspušten zbog sazivanja novih izbora", kaže Kicikopulos.
"Grčka nema kulturu koalicionih vlada"
On objašnjava da u grčkoj koalicione vlade nisu uobičajene i da se u pokušaju da jedna stranka osvoji većinu u parlamentu ide na nove izbore.
"Od 1974. imali smo samo pet koalicionih vlada. Jedna je bila oformljena u specijalne svrhe, druge, jer nije bilo apsolutne većine - sve su propale. Nije dobro prošlo. Mogu da kažem da u Grčkoj nemamo kulturu koalicionih vlada, možda. Teško nam je da nađemo zajednički jezik. Za Micotakisa to je važno jer koristi istoriju kao kompas. Sada je dobio 146 poslanika, što je dosta veliki broj po izbornom sistemu uvedenom 2021. ali to nije dovoljno za jednopartijsku vladu. On je ponavljao i pre izbora da želi jednopartijsku vladu, jer je to jedino stabilno rešenje za izazove pred zemljom. Rekao je - idemo opet na izbore, sa drugim sistemom koji jača prvoplasiranu partiju sa dodatnih 50 poslanika. Tako da se do većine može lakše doći", kaže on.
Ističe da su šanse na strani Nove Demokratije i da analitičari kažu da je jedini protivnik koga Micotakisova partija ima, sem Sirize, ona sama.
"Postoji neizbežna smirenost i arogancija zbog dobrog rezultata. Micotakis ima još jedan problem ako želi apsolutnu većinu - stranke krajnje levice i desnice takođe imaju velike šanse da uđu u parlament, ako pređu cenzus od tri odsto. Dakle, time će mu biti teže da dobije apsolutnu većinu. Ukratko, 25. jun će biti zanimljivo veče, čak veoma neizvesno, ne u vezi sa pobednikom, već u vezi sa detajlima", kaže Kicikopulos.
Grci optimistični pred nove izbore
Novinar Euronewsgreek kaže da je Grčka poslednjih decenija bila toksično podeljena.
"Kroz mnogo toga smo prošli. Prvo bankrot, zatim su nas zamalo izbacili iz evrozone, tu su tenzije sa Turskom, životni standard je sve niži, infalcija.... Vidite da građani imaju razlog da se odzbiljno podele po nekim pitanjima. To objašnjava i njihovu skepsu prema političarima", ističe on i dodaje da se čini da se tokom poslednje četiri godine klima promenila te da se za Grke vraća nekakava normalnost.
"Primer je minimalna plata. 2019. je bila 663 evra, a 2022. je podignuta treći put na 780 evra. Sada, tu je i skandal sa prisluškivanjem, železnička tragedija, takođe rat u Ukrajini i pandemija. To sve komplikuje situaciju. Ali poslednje ankete pokazuju da je za ljude najvažnije da li društvo napreduje ili ne. Uprskos svim krizama i inflatornim i energetskim, Grci kao da su veći optimisti da dolaze bolji dani", zaključuje on.
Komentari (0)