Trampova upornost na testu: Kako će Sjedinjene Države pomeriti granice s Putinom i dovesti ga za pregovarački sto

Objava Marka Rubija u Saudijskoj Arabiji o sporazumu sa Ukrajinom o primirju na 30 dana nije mala stvar i veliki je korak ka miru. Pre samo desetak dana Zelenski se usred Bele kuće našao na udaru predsednika i podpredsednika SAD bez ikakve mogućnosti da se odbrani. Tada su Tramp i Vens poslali jasnu poruku da stvari moraju ići onako kako Amerika kaže ili nikako.

Ali kroz samo nekoliko dana, Kijev je napravio niz dobro odmerenih koraka u pogledu diplomatskih manevara ne delujući kao da pristaje na bezuslovnu predaju. Ukrajina je pod velikim pritiskom, s obzirom na to da su SAD, nakon incidenta u Beloj kući, ne samo obustavile slanje oružja, već i “smanjile aktivnost” svojih tajnih službi. Bez napredne tehnologije iz SAD, ne samo da su oružani sistemi srednjeg i dugog dometa “slabi”, već je i vazdušna odbrana velikih urbanih centara i kritične energetske infrastrukture u zemlji sigurno daleko manje zaštićena.

Kijev i Zelenski su juče u Saudijskoj Arabiji napravili još jedan značajan korak. Ukrajina, koja nije razmatrala opšte primirje, već samo primirje za napade dronovima, rakete dugog dometa i aktivnosti na moru, pristala je da obustavi sve vojne aktivnosti na frontovima na najmanje mesec dana. Ukrajina je čak prihvatila ovo primirje bez dobijanja ikakvih garancija s američke strane, barem ne zvaničnih. Obaveza da će oružje ponovo početi da stiže u Ukrajinu i da će obaveštajni sistemi ponovo prenositi važne informacije jeste nešto što se može smatrati da će američka strana preuzeti na sebe.

"Uspeh za Ukrajinu jeste da je uspostavljena jedna nova komunikacija nakon onog katastrofalnog sastanka u Beloj kući. Dakle, komunikacija sa SAD i da pritisak više nije na njoj u ovom trenutku. Ukrajina je bez čvršćih bezbednosnih garancija pristala na okončanje i prekid ratnih dejstava od 30 dana. Sad je zaista na Americi da isposluje ostvarenje ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Igor Novaković, direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).

Ipak, Kijev preuzima i svojevrsni rizik ovom odlukom jer je Rusija, posebno u prvim godinama rata, a naročito nakon povlačenja svojih trupa iz Hersona, maksimalno iskoristila svaku slabost na terenu. Međutim, taktika Ukrajine takođe pokazuje da Kijev ima značajan diplomatski kapital, dovoljan da može da izvuče benefite za sebe u izuzetno nepovoljnim okolnostima. Pominjanje mineralnih resursa i sporazum sa Vašingtonom svakako ne nosi ukrajinski potpis, ali to je “karta” koju zemlja i dalje drži u svojim rukama.

Tramp tek treba da "zagrize"

Nekoliko trenutaka nakon što su stigle vesti iz Saudijske Arabije, Tramp je odmah rekao novinarima da će ići u Moskvu. On je više puta naglasio da poštuje ruskog predsednika i nije se ustručavao da preduzme poteze koji su ga približili više ruskim nego ukrajinskim stavovima. Sada, osim Moskve, “lopta” odgovornosti je u rukama predsednika Trampa, koji će morati da uveri i rusku stranu da prihvati ukrajinski sporazum, što će očigledno biti teško i zahtevno.

Teško da će ruski predsednik po prvi put od početka rata napraviti korak unazad. Tramp tvrdi da ima način da uveri Kremlj da sedne za sto i ako mu se nešto ne može osporiti, to je da je u roku od 50 dana uspeo da promeni fokus ratnog pitanja. Umesto pitanja “kada će rat prestati” koje je bilo dominantno za vreme Bajdenove administracije, danas treba odgovoriti na pitanje “kako će se rat završiti”.

profimedia

Nikola Marković sa Instituta za međunarodnu politiku smatra da je već neki izvestan dogovor postignut između američke i ruske strane. Neminovno je da je nekoliko pitanja u tim dogovorima - kamen spoticanja.

"Nemam informacije koje bi to potvrdile, ali može da bude problem ako Putin traži da se stvari vrate na status kvo antebelum. To znači vraćanje na princip stvari kakve su bile pre rata i kako bi u toj konstalaciji snaga delovalo na pregovarački sto s obzirom na to da tada Finska i Švedska nisu bile članice NATO", kaže on u razgovoru za Euronews Srbija i nastavlja:

"Drugi problem je ako NATO nastavi da insistira na raspoređivanju snaga u Ukrajini, mada mislim da je to već rešeno, da su već dogovorili da eventualno evropske sile rasporede svoje snage, pre svega Britanija i Francuska. To bi mogli biti glavni izazovi"

Tramp je brzo i na nekonvencionalne načine doveo dve strane što bliže mogućem stolu za pregovore. Trebalo bi smatrati da će od sutra, ako Rusija iznese primedbe i prvi put odbije da prihvati američke uslove, Tramp bez razmišljanja uperiti svoje kritike prema Putinu.

"Tramp naravno hoće da uzme minerale i da se tu postigne sporazum sa Ukrajinom, ali to može da bude neka podela između velikih sila jer se jedan deo minerala i bogatih metala nalazi upravo na teritoriji koju kontroliše Ruska Federacija", dodaje Marković.

Način na koji 47. američki predsednik tumači “mir kroz snagu”, što je izraz koji je Regan izgovorio pre 40 godina, ima svoj jedinstveni pristup, ali to ne znači da neće funkcionisati. Putin nije Zelenski kada je reč o pristupima i dinamici, ali to neće sprečiti američkog predsednika da sprovede svoj plan ili da pređe u iznenadni napad sa bilo kojim oružjem koje ima na raspolaganju kako bi postigao svoj cilj.

profimedia

Novaković pak, nije siguran koliki pritisak Tramp može izvršiti na Moskvu.

"Setimo se, Moskva je već izložena sankcijama koje dolaze i EU, i iz SAD koje su neverovatnog obima i ne znam šta je tu novo čime mogu da izvrše pritisak. Verovatno se stvara utisak da se sve ovo dešava zato što je Americi potrebno neko restruktuiranje odnosa sa Ruskom Federacijom zbog američkog odnosa sa Kinom", kaže on i nastavlja:

"Tako da ovo pre može biti da američka strana zna da je i Ruskoj Federaciji u ovom trenutku potreban predah i da može da isposluje neku vrstu mira"

Shodno tome, Novaković smatra da sporazum o mineralima ne igra veliku ulogu, i da je njegov krajnji cilj osiguravanje američkog ekskluziviteta i onemogućavanje upliva kineskih investitora koji se bave ekstrakcijom minerala u drugim državama.

"Vrlo je verovatno da je ovo jedna vrsta modela koji će se sa partnerima primenjivati u budućnosti, ali efekti u slučaju Ukrajine biće prilično ograničavajući", kaže on.

Šta će Rusija tražiti, a šta dobiti?

Novaković pre svega smatra da Ruska Federacija neće pristati na obustavu vatre dokle god se ukrajinski vojnici nalaze na teritoriji Kurska.

"Upravo tamo traje ofanziva i Ruska Federacija je napravila određene proboje. Takođe treba imati u vidu da je ovo samo pokušaj prekida vatre na 30 dana, što ne znači da će trajni mir biti uspostavljen. Dakle, oko onih ključnih stvari koje Rusija tražila za okončanje rata tek bi trebalo nakon toga da se pregovara"

Tanjug/AP/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin

Da Rusija ne može da dobije više od četiri regiona sa Krimom, smatra Marković koji kaže da će samo vreme pokazati da li je njegova pretpostavka tačna.

"Što se tiče velikih sila i budućnosti NATO-a, sve ovo što se desilo u Ukrajini izaziva ozbiljan udarac na budućnost ovog saveza jer postavlja se pitanje ako nisu mogli da garantuju bezbednost Ukrajine kako će moći da garantuju bezbednost, na primer Estonije koja se nalazi blizu ruske granice i ima veliku rusku manjinu. Tako da to je glavno pitanje", ističe Marković.

Štaviše, rat u Ukrajini osvetlio je brojne probleme u funkcionisanju NATO saveza zbog čega evropske države više nisu sigurne da li će ova Alijansa biti dovoljna garancija za njihovu bezbednost.

"Upravo zato ide ova inicijativa za 800.000 miliona dolara koje evropske sile treba da ulože u svoje naoružanje", kaže Marković i nastavlja:

"Rekao bih da bi evropske države bile najveći gubitnik po završetku rata u Ukrajini jer sad shvataju da su same i da će same morati da garantuju svoju bezbednost. Međutim, postoji Lisabonski ugovor između država članica Evrope, gde se u jednom članu garantuje evropskim državama pravo na kolektivnu bezbednost u slučaju napada"

Uprkos svim ovim izazovima koji su pred američkom stranom, a da ubedi rusku da sedne za pregovarački sto, Tramp je već aktivirao osobu koja je dala konkretne rezultate na Bliskom istoku, Stiva Vitkofa. Vitkof, koji je bio pristuan na prvim sastancima u Saudijskoj Arabiji, već je jednom bio u Rusiji i nije isključeno da je već obavestio Kremlj o onome što će američki predsednik tražiti. 

Rebrendiranje Saudijske Arabije

profimedia

Saudijska Arabija je još jednom odigrala ključnu ulogu u diplomatskim događajima tokom poslednje tri godine. Pored dva samita na visokom nivou u poslednjem mesecu vezano za rat u Ukrajini, Saudijska Arabija je ugostila i slične, iako neslužbene, konferencije o krizi na Bliskom Istoku. Zemlja sa ogromnim energetskim resursima i odgovarajućom likvidnošću nastoji sistematski da postane partner svim stranama. Očigledno je da su odnosi sa SAD i Rusijom međusobno dobri, a Saudijska Arabija je uspela da ih održi na izvanrednom nivou, pružajući najmanje 400 miliona dolara u obliku humanitarne pomoći Ukrajini.

"Saudijska Arabija ima dobre odnose i sa zapadnim silama i sa Rusijom. Ona je bila jedna od glavnih zemalja koje su omogućile dobavljanje robe i svih drugih ratnih i materijalnih potrepština koje su bile potrebne Izraelu za vođenje rata u Gazi i Libanu. S druge strane ima vojnu saradnju i sa Moskvom oko kupovine odbrambenih protivvazdušnih sistema. Uz pomoć Pekinga je normalizovala svoje odnose s Iranom. S druge strane, jedna je od novih članica Briksa. Ona je dakle, kanal koji je u diplomatiji vrlo bitan, koji može da deluje na više strana", podseća Marković.

Tanjug/AP/Evan Vucci

Nema sumnje da je za Donalda Trampa Saudijska Arabija jedan od ključnih investicionih partnera u njegovom pokušaju da ponovo oživi američku ekonomiju, pri čemu predsednik SAD otvoreno traži investicije u iznosu od 1 trilion dolara. 

Istovremeno, u svetu koji se dramatično menja i to brzim tempom, saudijski prestolonaslednik nastoji da, koristeći značajne finansijske resurse, transformiše svoju zemlju i svoj imidž u "mirnu silu". Saudijska Arabija je već "zaledila" rat sa Hutima u Jemenu, a Bin Salman je, nakon ubistva Džamala Hašogdžija u Turskoj i optužbi turskih tajnih službi, drastično promenio svoja "ponašanja" i prakse.