"Do jeseni se očekuju najžešći udari do sada": Šta nam najnovija dešavanja na frontu govore o budućnosti rata u Ukrajini

Ko kontroliše Bahmut u Ukrajini, a ko napada Belgorod u Rusiji, i dalje nije sasvim jasno. Posle tvrdnji da je Bahmut potpuno osvojen, ruska paravojna formacija Vagner počela je sa povlačenjem iz tog grada, a kada je reč o Belgorodu, Moskva tvrdi da su "ukrajnski diverzanti" potisnuti. To se sve dešavalo u danima kada je Kijev dobio pozitivne signale za borbene avione F-16. Šta nam svi ovi događaji govori o budućnosti rata o Ukrajini?

Zašto je Rusima i Ukrajincima važan Bahmut?

Rusi su posle devetomesečnih borbi proglasili pobedu u Bahmutu i preimenovali su taj grad u Artjomovsk, a šef plačeničke grupe Vagner predao je položaje regulranoj ruskoj vojsci. Ukrajina je sve vreme demantovala te navode i prikazivala snimke o nastavku borbi. 

"Sva vojna lica znaju kako da postupe u ovakvoj situaciji i sprečavaju da naše ljude zarobe neprijatelji. Obavljaju kritičan zadatak. Danas su u Bahmutu, gde tačno ne mogu da kažem, ali ovo sugeriše da Bahmut nije zauzela Ruska Federacija", rekao je u jednom od obraćanja ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. 

S druge strane, šef ruske plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin tvrdi da je Bahmut do poslednjeg censtimetra pod njihovom kontrolom. "Volodimir Zelenski je neiskren, kao i mnogi naši vojni lideri, jednostavno nije svestan šta se dešava na terenu", naveo je. 

Ono što je izvesno je da je uništen grad star 400 godina i da je veliki broj ljudi stradao i međusobnoj borbi iscrpljivanja. 

Tanjug/AP Photo/Libkos

"Boreći se za ulicu po ulicu, svaku zgradu, obe strne su zaista želele da zauzumu ovaj grad, ali je to istovremeno mnogo iscrpelo njihove snage. A realno, govorimo o veoma malim naprecima. Ne možemo da pričamo o većoj ruskoj ofanzivi", rekao je Filips Obrajen, profesor strateškh studija na škotskom univerzitetu Sent Endrjus.

Slično misli i vojni analitičar Petar Bošković koji je za Euronews Srbija rekao da je Bahmut zaista mala teritorija.

"To je otprilike pedesetak kvadratniih kilometara. To je grad veličine Valjeva. Zamislite da oko Valjeva imate godinu dana borbe. On taktički i strateški nije toliko bitan. S obzirom da front dosta dugo stoji, bitan je za Rusiju u moralnom pogledu, kao i za Ukrajinu. Ali Ukrajina je to koristila za pripremu svoje kontraofanzive koja se sprema. A Rusi takođe da se malo prestroje, jer su Vagner gurnuli tu. Međutim nisu ih dovoljno snabdevali municijom, tu se zaglavilo dosta toga", rekao je Bošković. 

Dodaje da je situacija takva da su glavnicu grada zauzeli Rusi, odnosno Vagner, a da su ukrajinske snage po obodima. "Lično mislim da je ovo sve priprema za jednu kontraofaznizivu. Kad je lepo vrme i kad se zemlja osušila, krenuće i sa jedne i sa druge strane", rekao je on i dodao da veruje da nas do jeseni očekuju najžešći udari do sada. 

Šta se krije iza napada u Belgorodu?

Dok se lider samoproglašene Donjecke oblasti Denis Pušilin šetao razrušenim Bahmutom i postavljao rusku zastavu na jednu od zgrada, u rusku Belgorodsku oblast koja se graniči sa Ukrajinom upali su vojnici. Moskva je pokrenula "antiterorističku akciju" protiv, kako su oni tvrdili, "ukrajinskih diverzanata", a iz Kijeva su negirali bilo kakvu umešanost. 

Inače, odgovornst za napade na teritoriji Rusije su preuzele grupe koje sebe nazivaju "ruskim partizanima", ali koje deluju iz Ukrajine. Reč je o Legiji za slobodu Rusije (LSR) i Ruskom dobrovoljačkom korpusu (RDK). 

Odmah se postavilo i pitanje kakvo je i čije oružje koriščeno.

"Ne mogu sa sigurnošću reći da je to oprema koje su Sjedinjnene Države isporučile, ali mogu da kažem da smo tražili od Ukrajinaca da ne koriste našu opremu za direktne napade na Rusiju. Zašto? Zato što je ovo ukrajinski rat. Ovo nije rat između Sjedinjenih Država i Rusije, rat između NATO-a i Rusije. Ovo je rat između Ukrajine i Rusije", rekao je general Mark Mili, predsednik Združenog komiteta načelnika štabova SAD.

Tanjug/Telegram Channel of Belgorod Region Governor Vyacheslav Gladkov via AP

Komentarišući događaje u Belgorodu, Petar Bošković je naveo da je reč o taktičkom potezu u kojem je bitno nekoliko stvari. 

"Prvo je da se odvuče pažnja ruske vojske i da ruska vojska mora da pojača taj deo, a onda će se oslabiti određeni delovi. Ruska vojska ima problem i sa baltičkim delom. Otvorila joj se velika granica. Po nekim proračunima njihovih stručnjaka, trebaće im još dve godine da bi tu granicu zatvorili. Hoću da kažem da je granica krhka", rekao je. 

Obuka ukrajinskih pilota za F-16 u jeku

U međuvremenu sve više se priča o isporuci borbenih aviona F-16 Kijevu, što Ukrajina smatra ključnim rešenjem njenih problema. Obuka ukrajinskih pilota već je počela u nekoliko evropskih zemalja.

Bošković ističe da se sa ove distance definitivno može konstatovati da je Zapad prestao da se suzdržava.

"Više od 250 tenkova, od Leoparda, Abramsa do Čelendžera je već u Ukrajini. To nije mala snaga, toliko otprilike mi imamo. S druge strane, oklopnih vozila je već više od 350 komada stiglo. Na sve to dodajte artiljeriju i municiju od 155mm", ukazao je.

AP Photo/Mindaugas Kulbis

Kako kaže, sada dolazimo do aviona, a ne bi trebalo zaboraviti ni Migove 29 koje trenutno isporučuju Poljska i Slovačka.

"Čeka se taj period za ovu obuku. F-16 je interesantan avion izuzetnih performansi, koji može da poleće sa auto-puta. Pitanje je gde će oni to skloniti", naveo je i dodao da je obuka pilota u jeku.

Nakon svih ovih događaja, Bošković kaže da će rat verovatno ući u narednu godinu i ne očekuje smirivanje do jeseni, već najžešće udare do sada. Kako dodaje, jedino što može da se dogodi je da, ako se ostane na ovim linijama koje su sada pre zime, onda bi eventualno moglo da dođe do nekog "zamrzavanja" fronta ili pregovora.