Upozorenje ili otvorena pretnja ruskog ambasadora u Stokholmu: Finska i Švedska će biti "mete" Moskve ako uđu u NATO
Komentari29/03/2023
-23:17
Finska i Švedska će postati "mete" za Moskvu ako uđu u NATO, upozorio je ruski ambasador u Stokholmu. Nakon njihovog pristupanja, "ukupna dužina granica između Rusije i NATO će se skoro udvostručiti", rekao je u utorak ambasador Viktor Tatarincev.
„Ako se nekome i dalje čini da će to nekako poboljšati evropsku bezbednost, budite uvereni da će nove članice neprijateljskog bloka postati legitimna meta ruskih mera odmazde, uključujući i one vojne prirode“, rekao je Tatarincev a prenosi Euronews.
Rusija je više puta pretila dvema nordijskim državama nakon što su podnele zahteve za pridruživanje zapadnom vojnom savezu prošlog maja, nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Iako su bile blisko povezane sa NATO više od dve decenije, Švedska i Finska nisu bile formalne članice vojnog saveza, a javno mnjenje je bilo odlučno protiv pridruživanja.
Sve se promenilo nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, kada se javno mnjenje dramatično okrenulo u korist pridruživanja NATO, u jednom trenutku premašivši 80 odsto u Finskoj koja deli granicu sa Rusijom od 1.300 kilometara i, prema anketama, skoro dve trećine podrške u Švedskoj.
Prema pravilima NATO država postaje punopravna članica tek kada svih 30 zemalja ratifikuje njihovu aplikaciju. Finska sada čeka da Turska ratifikuje njihovu kandidaturu za pridruživanje NATO pošto je predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao da će učiniti.
Mađarska, druga zemlja koja je do sada bila uzdržana, ratifikovala je u sredu odobrenje Finskoj i očekuje se da će u petak odustati od instrumenta ratifikacije u Vašingtonu. Što se Švedske tiče, njena kandidatura je i dalje pod znakom pitanja. Ankara trenutno blokira njen ulazak, dok Mađarska odlaže ratifikaciju.
Smatra se da obe zemlje čekaju svoje vreme da izvuku političke ustupke od Stokholma, a u slučaju Mađarske i od EU, dok se Turska takođe nada da će iskoristiti povoljan pristup vojnim programima iz SAD.
Međutim, zvaničnici u Švedskoj se i dalje nadaju pridruživanju pre sledećeg samita NATO-a u julu u Litvaniji. Ali za ruskog ambasadora u Stokholmu, koji je rođen u Hersonu u današnjoj Ukrajini, Švedska pravi "korak u ambis" željom da postane član NATO.
Kritikujući "ishitrenu" odluku Švedske bez nacionalnog referenduma, on je tvrdio da je komanda NATO "odlučila da u potpunosti uđe u sukob", uvodeći Švedsku u veliki rizik.
"U ovom slučaju, Šveđani će nesumnjivo biti uvučeni i poslati u smrt zbog interesa drugih," napisao je Tatarincev.
Komentari (0)