Igre 
Ambasador Finske za Euronews Srbija: Nadamo se da će Finska i Švedska istovremeno postati članice NATO
Komentari08/03/2023
-08:14
Finska i Rusija dele kopnenu granicu dugu 1.300 kilometara, što je značajno zakomplikovalo situaciju kada su u pitanju odnosi ovih zemalja nakon početka rata u Ukrajini. Kako bi se osećale bezbednije, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO, a u finskom parlamentu je taj zahtev ratifikovan nedavno. Za njihovo članstvo u Alijansi postoji, ipak, i dalje nekoliko prepreka - pre svega stavovi Mađarske i Turske.
Finski ambasador u Srbiji, Kimo Lahdevirta, govorio je za Euronews Srbija o perspektivi NATO članstva svoje zemlje, odnosima sa Rusijom, ali i o saradnji između Helsinkija i Beograda.
"Mislim da je, pošto samo sproveli proces ratifikacije u sopstvenom zakonodavstvu i parlamentu, sada na preostalim NATO partnerima da taj proces završe. Dobro je što je mađarski parlament započeo proces i sada čekamo Tursku, da vidimo koliko brzo i oni to mogu da urade", rekao je ambasador Finske u Srbiji, Kimo Lahdevirta.
On je dodao da se u tom pogledu očekuje napredak i da je bilo pozitivnih signala, kao što je nedavno zakazan sastanak "trilaterale", odnosno Turske, Finske i Švedske.
S obzirom na to da je bilo prepreka iz Turske, postavlja se pitanje da li, ukoliko se finska aplikacija ratifikuje u Budimpešti i Ankari, to znači samostalni put ka NATO članstvu za Finsku.
"Nismo još stigli dotle. I dalje se nadamo će Finska i Švedska u isto vreme postati članice NATO. To ima najviše smisla, i to bi bilo najbolje rešenje i politički i vojno. Jer, postoje važni vojni razlozi zbog kojih bi imalo smisla da obe zemlje budu primljene u isto vreme. Nadamo se da će se to dogoditi. Ali to više nije u rukama Švedske ili Finske, već Turske i Mađarske i videćemo kako će to proći", ističe ambasador.
profimedia
Finska je decenijama negovala politiku nesvrstavanja u vojne saveze, a Lahdevirta ističe da su građani te zemlje shvatili da dosadašnja politika više nije dovoljna za bezbednost Finske.
Povezane vesti
"Početak je zapravo bio decembar 2021. godine, kada je Rusija počela da zahteva da se NATO više ne širi. Mi smo to smatrali neprihvatljivim za Finsku, da se time ozbiljno ograničava naš izbor kada je reč o bezbednosnoj politici. Prekretnica je zapravo bio prošli 24. februar kada je počela ruska agresija", istakao je Lahdevirta.
"Rat se vodio već devet godina, ali 24. februar je bio prekretnica u tom smislu da su finska vlada, predsednik, stranke, počeli ponovo da razmatraju našu situaciju. I javnost je vrlo brzo shvatila da dosadašnja politika više nije dovoljna za bezbednost Finske. Anketa sprovedena odmah posle ruskog napada pokazala je da je podrška članstvu u NATO bila 65 odsto a sada, pre par nedelja, ankete ukazuju na 82 odsto podrške finske javnosti. To je potvrđeno i u finskom parlamentu kada je završen proces ratifikacije. Velika većina je glasala 'za'", dodao je finski ambasador.
"Kontakti sa Rusijom svedeni na minimum"
Finska ima izuzetno dugu granicu sa Rusijom, što uglavnom znači i da je povezanost sa obe strane snažna. Ruski turisti su ili dolazili, ili makar prolazili kroz Finsku, i ambasador ističe da je bilo problema od početka rata.
"Nažalost, vreme saradnje se završilo. Na primer, već u maju je Rusija smanjila snabdevanje Finske strujom i gasom. Ipak, mislim da su ljudi zabrinuti, ali ne i uplašeni. Ključno je da Rusija sada nije vojno sposobna da nam preti konvecionalnom silom, jer ruski garnizoni su uglavnom ispražnjeni, a trupe su poslate u Ukrajinu gde su doživele i brojne gubitke. To je nesrećna situacija, ali ljudi su sada odlučni i shvataju da je ovo kurs kojim Finska treba da ide", istakao je Lahdevirta.
Svi kontakti između Rusije i Finske, nažalost, smanjeni su na minimum, dodao je ambasador.
"Naravno, kao susedna zemlja moramo da zadržimo nekakve veze sve vreme, ali zaista sve političke i ekonomske veze su na potpunom minimumu", naglasio je.
Finski amabasador u Srbiji osvrnuo se i na fizičke barijere koje se grade između Finske i Rusije, rekavši da je i pre rata u Ukrajini bilo reči o ogradi blizu nekih graničnih prelaza, kako bi se sprečio ilegalni ulazak u Finsku.
profimedia
Povezane vesti
Sada, dodaje, taj projekat se realizuje, ali ipak neće pokriti čitavu granicu između dve zemlje, jer je ona duga 1.300 kilometara.
Odgovarajući na pitanje da li bi Finska i dalje želela da bude članica NATO, čak i u slučaju da se, teoretski, rat sutra završi, Lahdevirta je istakao da je to svakako slučaj.
"Videli smo da je Rusija krenula pogrešnim putem već 2008. godine, tokom rata u Gruziji, da ne pominjem rat u Ukrajini koji traje još od 2014. Mislim da mora da dođe do fundamentalne promene u razmišljanju u Rusiji pre nego što opet normalizujemo odnose", naveo je on.
Povezane vesti
"Odnosi između Finske i Srbije veoma dobri"
Kada su u pitanju odnosi između Finske i Srbije, Lahdevirta ih opisuje kao "veoma dobre" i ističe da nema nikakvih problema među zemljama.
"Jedino mogu da kažem da je uvek bolje imati više kontakata. Ključ je u procesu proširenja EU. Finska snažno podržava proširenje bazirano na zaslugama. Sadašnja situacija nam nudi nadu da proces može da dobije na zamahu", istakao je finski ambasador.
On je naveo da je dijalog samo jedan od aspekata, ali da je u pitanju ipak šira priča koja se mora posmatrati.
"To ima veze sa svim društvenim reformama koje zemlja mora da ispuni ili ostvari da bi bila spremna da uđe u EU. Ključno je za jednu zemlju da preživi u EU - da bude spremna i da je sprovela reforme. Dijalog je svakako važan aspekt, ali to nije sve", dodao je Lahdevirta.
Pod "više kontakata", napominje, svakako misli i na ekonomske, na čemu se u finskoj ambasadi stalno radi.
"Obaveštavamo o mogućnostima koje ovde postoje, kako bismo povećali obim ne samo trgovine već i investicija. Mislim da smo imali dobre rezultate. Na primer, u oblasti energetike, gde je finska kompanija investirala 100 miliona evra u energiju vetra, i planira da ulaže i više. To je samo jedan primer", naveo je Lahdevirta.
Nedavno, u Srbiji je finska ambsada organizovala konferenciju o finskom obrazovanju, pa je zanimljivo razmišljati o tome da li bi Srbija mogla da primeni "finski model". Lahdevirta ističe da se "ne može sve prepisati, ali se može naučiti od drugih".
"Ta konferencija je bila dobra, sa konkretnim primerima o tome kakva ta saradnja može da bude. Na primer, tema obuke nastavnika, tu ima velikih mogućnosti za saradnju, a kontakti stvoreni na konferenciji mogu da dovedu do pilot projekata na tom polju. Naravno, radimo kao deo EU i zato nije samo obrazovanje bitno, već i infrastrukura, investiicije, kao što je pruga Beograd - Niš za koju je grant nedavno potpisan. Ima još mnogo stvari u kojima učestvujemo. A li obrazovanje je za nas zanimljiv sektor", zaključio je finski ambasador u razgovoru za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)