Igre 
Rusko taktičko nuklearno oružje u Belorusiji: Putinova igra zastrašivanja ili "esktremno opasna eskalacija"
Komentari26/03/2023
-20:58
Rusko taktičko nuklearno oružje u Belorusiji – to bi ovog leta mogla da postane realnost, sudeći prema najavi predsednika Rusije Vladimira Putina. Kad god Putin pomene nuklearno oružje, te reči imaju daleki odjek i izazivaju brojne reakcije. Dok zvaničnici na Zapadu ističu da će pažljivo da prate aktivnosti ruske i beloruske armije i upozoravaju na nove sankcije, vojni stručnjaci s jedne strane ističu da je ovo značajna promena u ponašanju Rusije i da podiže nivo pretnje za Evropu, a s druge da je rizik od nuklearnog rata i dalje veoma nizak.
Šta je zapravo ruski predsednik rekao? Najavio je da Rusija planira da rasporedi taktičko nuklearno oružje u Belorusiji koja je saveznik Rusije i čija je teritorija delom korišćena za pokretanje invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Kao što je najčešći slučaj sa Putinovim rečima i govorima svet bi trebalo da obrati pažnju na "sitna slova" i na kontekst priče, piše CNN. Ističe se da oružje koje Rusija planira da rasporedi u susednoj zemlji nije strateško nuklearno oružje, odnosno da nije reč o velikim interkontinentalnim balističkim raketama, koje, ukoliko budu ispaljene, mogu da imaju katastrofalne posledice po život na planeti.
Taktično nukleanro oružje je manje, ali ipak moćno, i može da se koristi na ratištu. Kako s dodaje, Putin je tokom prošle godine u nekoliko navrata pretio mogućnošću nuklearnog rata, naročito u trenucima kada ruskoj vojsci u Ukrajini nije išlo baš najbolje.
"To bi moglo da objasni kontekst u kojem je stigla ova Putinova najava. On se trenutno suočava sa mnogim problemima. Ruske snage bombarduju ukrajinske gradove iz vazduha, ali kopneni rat ne ide po njihovom planu", piše CNN.
AP/Alexei Druzhinin
Ističe se i da osim nekoliko novih trgovinskih sporazuma s Kinom, Putin nije dobio mnogo od samita s kineskim pedsednikom Si Đinpingom, već da se sada Rusija posmatra kao "mlađi partner Kine".
Kada je reč o "sitnom slovima", napominje se da Putin za svoju odluku okrivljuje drugu stranu, tvrdeći da ona predstavlja odgovor na to što je Velika Britnaija najavila da će snabdeti Ukrajinu anti-tenkovskom municijom koja sadrži osiromašeni uranijum.
Povezane vesti
Ipak, realnost je da se već neko vreme govori o raspoređivanju taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju, mnogo pre nego što je Ujedinjeno kraljevstvo saopštilo da će Ukrajini poslati navedenu municiju, piše magazin The War Zone podsećajući i da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko dugo postavljao to pitanje.
Dalje, Putin je rekao da Rusija već gradi skladište za taktičko nuklearno oružje u Belorusiji koje će biti spremno do jula, ali nije naveo tačan datum kada bi ono moglo da bude raspoređeno. Takođe je rekao da je Rusija u susednu zemlju već poslala 10 aviona koji su sposobni da nose nuklearno oružje, kao i nekoliko raketnih sistema kratkog dometa Iskander koji mogu da nose nuklearne glave. CNN primećuje da je značajno to što nije rekao da će beloruskom predsedniku Lukašenku predati kontrolu nad tim naoružanjem.
AP/Russian Defense Ministry Press Service
Inače, Belorusija je 1994. godine potpisala sporazum kojim se odrekla strateškog nuklearnog naoružanja koje je ostalo u zemlji još iz ere Hladnog rata. Zbog čega je to učinila? Neimenovani diplomata navodi za CNN da bi to oružje morale da održavaju ruske snage koje bi stalno bile stacionirane na beloruskoj teritoriji, što bio onda bio znak da je Lukašenko još više pod kontrolom Rusije.
"Ali ipak, premeštanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju ne čini ga samo bližim Ukrajini, već i Poljskoj, Litvaniji i Letoniji koje su članice NATO. To podiže nivo pretnje u Evropi, što je i bila namera Vladimira Putina", zaključuje se u analizi CNN-a.
Šta kažu vojni analitičari?
Eksperti napominju da je ovo značajan razvoj događaja, s obzirom da je Rusija do sada ponosno isticala da ona, za razliku od SAD, nije raposređivala nuklearno oružje van svojih granica.
"Rusija je uvek bila ponosna na to što nema nuklearno oružje van svoje teritorije. Sada se to menja, i to je velika promena", rekao je Nikolaj Sokol, viši saradnik u Bečkom centru za razoružanje i neširenje naoružanja, prenosi CNBC.
U tom kontekstu, Putin je zapravo rekao: "Mi ne predajemo naše oružje. Kao što ga ni Amerika ne predaje svojim saveznicima. Radićemo praktično isto što oni rade decenijama. Imaju saveznike u određenim zemljama i obučavaju ih. Mi ćemo raditi istu stvar".
Povezane vesti
Direktor nuklearnih informacionih projekata u Federaciji američkih naučnika Hans Kristensen smatra da je sve to deo Putinove igre u kojoj pokušava da zastraši NATO, jer ne postoji vojna korist od raspoređivanja taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, a Rusija već ima mnogo takvog oružja unutar zemlje.
Ipak, međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja je ovo nazvala "ekstremno opasnom eskalacijom".
"U kontekstu rata u Ukrajini, verovatnoća pogređne računice ili pogrešne interpretacije nečega je ekstremno velika. Deljenje nuklearnog oružja pogoršava situaicju i rastu rizici od katastrofalnih humanitarnih posledica", navela ja Kampanja na Tviteru.
Povezane vesti
Sa druge strane, analitičari iz Vašingtonskog Instituta za proučavanje rata (ISW) su naveli da rizik od nuklearne eskalacije ostaje "ekstremno nizak". "ISW procenjuje da je Putin akter koji nije sklon riziku i koji ponavlja pretnju upotrebe nuklearnog oružja bez bilo kakve namere da je ispuni da bi slomio rešenost Zapada", navedeno je u njihovoj objavi.
Oštre reakcije iz Ukrajine i sa Zapada: "Opasna i neodgovorna retorika"
Ono što je bilo očekivano, Putinova najava o slanju taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju izazvala je brojne reakcije u Kijevu i na Zapadu. U glavnom gradu Ukrajine ocenjuju da je Rusija je uzela Belorusiju za "nuklearnog taoca" - to je napisao sekretar ukrajinskog Saveta bezbednosti Oleksij Danilov na Tviteru.
Ta odluka je, smatra Danilov, "korak prema unutrašnjoj destabilizaciji zemlje". Najava ruskog predsednika "maksimizira nove negativne percepcije i javnog odbacivanja Rusije i Putina u beloruskom društvu", ocenio je Danilov.
Beloruska opoziciona liderka koja je u egzilu Svetlana Tihanovska je rekla da je to grubo kršenje volje beloruskog naroda i da to oslikava dalje potčinjavanje Belorusije Rusiji.
Takođe, Ukrajina je zatražila i da odmah bude sazvano vanredno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kada je reč o NATO, taj savez je kritikovao "opasnu i neodgovornu" nuklearnu retoriku Rusije. "NATO je budan i pažljivo pratimo situaciju. Nismo videli nikakvu promenu ruskog stava po pitanju nuklearnog naoružanja koja bi nas navela da prilagodimo naš stav po tom pitanju", naveo je portparol NATO-a, prenosi Rojters. I Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da nema indicija da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.
Tanjug AP/Olivier Matthys
Zbog najave razmeštanja taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju oglasio se i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj koji je na Tviteru naveo da bi ovako nešto moglo da utiče na dalju eskalaciju odnosa u Evropi.
"Belorusija, domaćin ruskog nuklearnog oružja značila bi neodgornu eskalaciju i pretnju evropskoj beznednosti. Može još uvek to da zaustavi i to je njihov izbor. EU je spremna da odgovori daljim sankcijama", napisao je Borelj na Tviteru.
Koja je razlika između strateškog i taktičkog nuklearnog oružja?
Nuklerano naoružanje nije korišćeno u ratu od 1945. godine kada su dve atomske bombe bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Kako je prošle godine za Euronews objasnila Nina Tanenvald, viši predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Braun u SAD, to znači da postoji tradicija nekorišćenja nunklearnog oružja duga 76 godina. "I to je najvažnija odlika nuklearnog doba, i zaista želimo da tako ostane", rekla je ona.
Danas Rusija ima najveći nuklearni arsenal sa oko 6.247 nuklearnih bojevih glava, dok SAD imaju 5.550, sudeći prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja iz januara prošle godine. Međutim, to oružje je različite snage i namene.
"Ako uđemo u neklearni rat sa strateškim oružjem, to bi na kraju značilo kraj cvilizacija u obe zemlje", rekla je Nina Tanenvald.
Oko 2.000 ruskih nuklearnih bojevih glava su kraćeg dometa, što znači da je to takozvano "taktičko nuklearno oružje" koje se drži u skladištima. Reč je o oružju koje je pravljeno tako da može da se koristi na ratištu protiv trupa, formacija, tenkova ili bunkera. Te bojeve glave mogu da budu na nekim raketama kraćeg dometa kao što su iskander-M.
Profimedia
Taktičko nuklearno oružje je razvijeno tokom Hladnog rata sa ciljem da se osnaži nuklearno odvraćanje. Nina Tanenvald ističe da je problem bio, ako postoji samo strateško nuklearno oružje, to što ono ima preveliku snagu, i da će se ljudi plašiti da ga upotrebe. Zbog toga je pretnja odvraćanjem bila manje kredibilna.
"Argumenti su bili, ako imate manje razorno nuklearno oružje, pretnja da će ono biti iskorišćeno će biti kredibilnija. To oružje izaziva manje štete i zato se smatralo da će odvraćanje biti snažnije", rekla je.
Stručnjak za rusko nuklearno oružje Pavel Podvig i viši istraživač u Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja je rekao da postoji veoma malo scenarija na ratištu gde bi ogromna moć koju daje nuklearno oružje mogla da ima taktičku svrhu - npr. da se unište čvrste podzemne strukture bunkera.
On ističe da glavna svrha taktičkog nuklearnog oružja zapravo ostaje strateška: da se teroriše neprijatelj i da se ostvari prednost u konfliktu. "Ceo pojam mini-nuklearki ili ograničenih napada je samo način da se pronađe svrha za to oružje i da se na neki način opravda njihovo postojanje", rekao je Podvig za Euronews Next prošle godine.
Dodao je da glavni cilj tog oružja nije napad na vojne mete već da se demonstrira volja i spremnost da se napadne i ubije mnogo civila. Pod pojmom "taktičko nuklearno oružje" podrazumeva se da ono može biti korišćeno sa relativno malim dometom, a svakako manjim od strateškog.
Komentari (0)