Putinova dvodnevna ofanziva šarma prema Siju: Ima li Kijev razlog da strahuje posle posete kineskog predsednika Moskvi?

"Zajedno bi trebalo da radimo na promenama kakve nisu viđene 100 godina, čuvajte se" - to su reči koje je kineski predsednik Si Đinping rekao ruskom kolegi Vladimiru Putinu tokom oproštajnog rukovanja u Moskvi. Nešto ranije, Putin je nazdravljajući "za zdravlje velikog prijatelja Sija i produbljivanje rusko-kineskog partnerstva" govor završio frazom na kineskom jeziku. To je bila kulminacija posete koju je s velikom pažnjom pratila svetska javnost. Analitičari ukazuju da su dva predsednika pokazala novi stepen saradnje i da će na Zapadu Kini da bude oštro zameren takav odnos sa Rusijom u svetlu rata u Ukrajini.

Poput prodavca koji laska svojoj najboljoj mušteriji, predsednik Putin je tokom Sijeve posete Moskvi pokazao oduševljenje ekonomskim uspehom Kine, ocenjuje agencija AP. Kako se dodaje, to je ipak bilo više od pukog laskanja, zato što Peking nije samo diplomatski partner Moskve, već je kineska ekonomija najveći kupac ruske nafte i gasa i ona, upumpavajući milijarde dolara u "Putinovu blagajnu" pomaže Rusiji da se odupre zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.

"Putin pozdravlja ono što vidi kao spas, ali to oslanjanje na Kinu ubrzava klizanje Rusije ka nižoj ulozi u neugodnim odnosima sa Sijevom vladom", navodi se u tekstu AP.  

Kako piše Gardijan, od momenta kada je Si Đinping izašao iz Boinga 747 na aerodromu Vnukovo, bilo je jasno da je njegova poseta od velike važnosti za Kremlj. Na putu do hotela prošao je pored ogromnih bilborda posvećenih njegovoj poseti. Tokom prvog susreta, Putin je istakao da je "Kina kolosalno skočila napred u vreme dragog prijatelja Sija". Posmatrači su primetili da je Putin otpratio Sija do automobila posle razgovora, što je ocenjeno kao neuobičajen potez.  

Tanjug/AP/Grigory Sysoyev, Sputnik, Kremlin

Britanski list piše da nije iznenašujuće to što je Si bio pošteđen "diplomatije dugog stola" koja je bila rezervisana za zapadne lidere koji su posećivali Moskvu u pokušajima da spreče rusku invaziju na Ukrajinu. Umesto toga, za Sija je bio postavljen crveni tepih, prenosi Gardijan u tekstu pod nazivom "Putinova dvodvnevna ofanziva šarma prema Siju pokazuje ko je šef". 

Putinu upućen poziv za posetu Kini - novi stepen saradnje

Ono što je izvesno, nakon ove posete, veze Kine i Rusije deluju još čvršće. Potpisan je niz dokumenata za razvoj saradnje, a značajno je i to što je Si za prvo putovanje u inostranstvno nakon što je treći put izabran za šefa države izabrao baš Moskvu. 

Uskoro bi mogla da se očekuje i uzvratna poseta, zato što je Si na sastanku sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom objavio da je pozvao Putina da poseti Kinu ove godine i da prisustvuje sastanku na visokom nivou u okviru inicijative “Pojas i put”. Euronews prenosi da je Si okarakterisao "Peking i Moskvu" kao "velike komšijske sile" i "starteške partnere", ističući da će Kina da "pioritizuje" veze sa Rusijom.

Profesorka FPN-a Draga Mitrović ocenjuje da poseta ima veliki značaj jer je u pitanju 41. susret Sija i Putina, što govori da imaju izuzetno izgrađen odnos, u šta spada i međusobna podrška kada je reč o politikama. 

Dodaje da na njihove veze sigurno utiče mnogo toga od ukrajinskog rata i svega što se dešavalo u vezi sa optužbama upućenim ruskom predsedniku, do loših odnosa Kine sa udruženim Zapadom. 

Tanjug/AP/Sergei Karpukhin

"Mislim da su ove strane želele upravo i da pokažu da ukrajinska kriza nije ono što posebno boji njihove odnose, kao i odnose Zapada i prema Rusiji i prema Kini, jer Peking i Moskva imaju vlasititu agendu koja to prevazilazi", rekla je profesorka za Tanjug. 

Prema njenom mišljenju kineski predsednik ovim dolaskom pokazuje da je reč o jednom novom stepenu saradnje, što, kako kaže, dodatno otežava kominikaciju sa Zapadom odakle će Kini i ovo biti zamereno, to jest takav odnos prema Rusiji biće primljen sa još većim ogorčenjem. 

I Vašington post u svojoj analizi ocenjuje da su Putin i Si poslali poruku Zapadu da su odlučni u odupiranju globalnoj dominaciji SAD. Istovremeno se dodaje da nema vidljivog napretka kada je reč o kineskom mirovnom planu za Ukrajinu.

Da li će Kina poslati Moskvi oružje? Jedna stvar bi mogla da bude odlučujući faktor

Dok na Zapadu rastu strahovi da bi Kina mogla da pošalje oružje Moskvi, iz Pekinga to negiraju. Međutim, analitičari smatraju d Kina vidi ruski poraz u Ukrajini kao moguću pretnju, zbog toga što bi to nosilo rizik od seizmičkih političkih posledica u Rusiji koje ne bi bile prijatne za Peking.

"Najgori mogući scenario za Kinu sada je potpuni poraz Rusije u ovom ratu", smatra Alisja Bačulska, saradnik u Evropskom savetu za spoljne poslove.

"Ukoliko oni počnu da veruju da bi Rusija mogla da izgubi, i da u najgorem mogućem scenariju za njih može da dođe prodemokratska vlada u Moskvi, za Kinu bi to bio veoma preteći scenario", navela je ona za CNBC.

Ukazuje da je to ono što bi moglo da promeni kurs Kine kada je reč o tome da li će da pomogne Putinu u Ukrajini.  

Tanjug/Pavel Byrkin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Međutim, i Bačulska i Institut za proučavanje rata (ISW) smatraju da je veoma verovatno da će Kina, ako odluči da pomogne Rusiji, to učiniti na veoma prikriven način, na primer koristeći Belorusiju ili neke druge zemlje.

ISW je pišući o Sijevoj poseti Moskvi naveo da on verovatno planira da sa ruskim zvaničnicima razgovara o šemama za izbegavanje sankcija. Podseća se i na nedavni sastanak kineskog predsednika sa beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom za koji je rečeno da su "možda potpisani sporazumi koji olakšavaju Rusiji izbegavanje sankcija kanalisanjem kineskih proizvoda kroz Belorusiju". 

Za predsednika Evropskog saveta važno je da Kina ne podržava Rusiju vojnom opremom, ali i dalje misli da Evropa treba da drži otvorene kanale sa Pekingom. Uoči Evropskog samita, Šarl Mišel je rekao za Euronews da kineski mirovni plan za Ukrajinu nije prihvatljivo rešenje.

"Imao sam debatu sa kineskim predsednikom Sijem, i nisam naivan, primetio sam da postoje bliske veze između Kine i Rusije. Ali s druge strane, mislim da je u tim okolnostima vrlo jasno da treba da se angažujemo sa Kinom, ne zato što se sa Kinom o svemu slažemo, naprotiv, već zato što treba da branimo svoje interese i da branimo naše principe", rekao je Mišel.

Govoreći o mirovnom planu, Mišel kaže da to nije ono u "šta verujemo jer verujemo u formulu mira koju je predložio predsednik Zelenski, a koja se zasniva na povelji UN, međunarodnom pravu i multilateralnom pristupu".

Vladisavljev: Kina želi da se mirovnim planom pozicionira kao relevantan akter 

Komentarišući za Euronews Srbija Sijevu posetu Moskvi, ali i to što je Putin naveo da bi Kina mogla da okonča rat u Ukrajini, ali da Kijev i Zapad nisu zainteresovani, Stefan Vladisavljev, programski direkror Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže da se pre radi o tome kako Zapad tumači kineski predlog za mirovne sporazume. Kako je istakao, ono što Kinu pozicionira to je što je reč o najmoćnijoj državi koja u ovom trenutku ima otvorenu komunikciju i sa Moskvom i sa Kijevom. 

"Pre samog rata KIjev je sa Pekingom imao veoma otvorenu ekonomsku i trgovinsku saradnju i čini se da iako Peking nije zauzeo jasan stav po pitanju ruske invazije, Kijev nije spreman da se odrekne upravo tog partnerstva koje je imao sa Pekingom pre samog rata. Moramo da imamo na umu da za infrastrukturne projekte i pored obećanja zapada da će učestvovati aktivno u obnovi Ukrajine i po završetku rata, Kina je ipak neko ko se pozicionirao u pružanju razvojne pomoći", rekao je on.

Dodaje da Kina ima dobru šansu da se pozicionra kao medijator, ali da je malo realno očekivati da će to biti eksplicitno i oberučke prihvaćeno od strane transatlanstkih partnera.

"Zato što se ishod tih pregovora na vidi isto. Sa jedne strane Zapad vidi Rusiju kao nekoga ko mora da bude kažnjen i ko mora iz ovoga da izađe kao gubitnik zapravo, dok bi Kina volela ipak da razgovara nekim drugačijim tonalitetom, da se postigne mir, a taj mir ne podrazumeva sve ono što se nužno podrazumeva iz perspektive zapadnih država", rekao je on.

Takođe, ističe i da je kineski plan postavljen široko i da je otvoren za neko slobodno tumačenje.

"Mislim da Moskvi ta široka tumačenja upravo i odgovaraju zato što ne podrazumevaju ništa eksplicitno od strane Moskve, na primer povlačenje ruskih trupa sa istoka Ukrajine. Pozivanje na poštovanje međunarodnog prava, ukazivanje na principe teritorijalne celovitosti, teritorijalnog suvereniteta je nešto što Kina forsira ne zbog toga što sada na primer želi da kaže da Rusija ne bi trebalo da pocepa Ukrajinu, već zbog toga što želi da ukaže na to da neće tolerisati ni na koji način eventualne uplive i mešanje međuanrodne zajednice u njeno unutrašnje teritorijalno pitanje, a to jeste pitanje Tajvana. Kina želi da i ovim mirovnim planom pozicionira sebe kao jednog relevatnog aktera na polju međunarodnih odnosa, zauzme poziciju koja bi potencijalno odgovarala i Kijevu i Moskvi, ali i ukaže na to da neke unutrašnje stvari nisu pitanje međunarodne zajednice", istakao je Vladisavljev.