Kako Zelenski živi tokom rata: Zgrada podseća na bunker, vreće peska na vratima i prozorima, lozinka se menja svaki dan

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tajms

25/02/2023

10:31

Kako Zelenski živi tokom rata: Zgrada podseća na bunker, vreće peska na vratima i prozorima, lozinka se menja svaki dan

Volodimir Zelenski - Copyright AP/Evgeniy Maloletka

veličina teksta

Aa Aa

Život ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog preokrenuo se nakon ruske invazije na njegovu zemlju. Od tada, Zelenski živi i radi u betonskom bloku zgrada oko kog se nalazi nekoliko prstenova obezbeđenja.

Unutar trenutnog životnog prostora ukrajinskog predsednika mračno je, jer su prozori prekriveni debelim zavesama radi zaštite od potencijalnih vazdušnih napada ili snajpera, piše reporter londonskog lista "Tajms", koji je imao pristup ovom građevinskom kompleksu u Kijevu.

Zelenski živi kao u bunkeru - spolja, prozori i vrata zaštićeni su vrećama peska, koje se nalaze i na unutrašnjem stepeništu.

Naoružani vojnici nalaze se na punktovima u svakoj ulici oko kompleksa po imeno Bankovo, a pešaci moraju da im kažu lozinku koja se svakg dana menja. Obično, navodi londonski list, lozinku predstavlja neka besmislica koja Rusima ne bi predstavljala ništa značajno, a bilo bi im teško i da je izgovore.

"Ne vidite Sunce, nikada ne znate koliko je sati"

Oleksij Danilov, šef Ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je ranije da je samo u jednoj nedelji na Zelenskog čak tri puta pokušan atentat.

Iako zgrade u kojima trenutno ukrajinski predsednik boravi podsećaju na bunker, prva dva meseca nakon početka ruske invazije zaista je i proveo u skloništu, odnosno podzemnom bunkeru, piše izveštač londonskog lista.

U Bankovom gotovo niko se više i ne obazire kada se oglase sirene za vazdušnu opasnost, a poslednjih nekoliko meseci, prvobitni bunker je korišćen samo jednom, kada su obaveštajne službe predsednikovim saradnicima prosledile informacije da Rusija planira napad na samo sedište Vlade.

Vanredno stanje u Ukrajini počelo je istog dana kada i sam rat, 24. febrauara prošle godine, a upravo tada je Zelenski i sišao u bunker.

"Ne vidite Sunce, nikada ne znate koliko je sati", rekao je jedan od sagovornika "Tajmsa".

Plan je bio da se pod zemljom ostane nedelju dana, ali se to pretvorilo u dva meseca, a oni koji su non-stop uz Zelenskog morali su da potpišu da nikome neće odati ni jedan jedini detalj - čak ni ono što su jeli.

S obzirom na to da je bilo nemoguće izađi na površinu, rat su, izolovani duboko pod zemljom, morali da prate sa svojih mobilnih telefona.

Zelenski je iz podzemnog bunkera izašao onda kada su se Rusi povukli iz ukrajinske prestonice Kijeva, ali su se sednice vlade i dalje održavale na jednoj od podzemnih stanica metroa, "Majdan".

Danas, Kijev izgleda kao i svaka druga užurbana prestonica: ljudi idu na posao, u teretane i bisokope, posećuju barove i restorane. Međutim, čitava zemlja trpi česte nestanke struje nakon što su ruski napadi ozbiljno oštetili energetsku infrastrukturu.

Naizgled, sve je kao pre

Upravo zato, vlasti su pozvale građane da krenu sa merama kojima bi se struja uštedela. I pored toga je često nestane bez upozorenja, pa se tiho zujanje generatora može čuti u prodavnicama, restoranima i drugim sličnim mestima.

Policijski čas je na snazi nakon 23 sata uveče, ali to ne sprečava noćne klubove da rade. Naizgled, sve je normalno.

Međutim, kada se pogleda malo bolje, posledice rata vide se svuda zu gradu - na igralištima je malo dece, jer je dobar deo porodica pobegao u inostranstvo ili bezbednije delove Ukrajine.

Za vladu je ternutno priroriet da se, koliko je to moguće, održi privreda. Od početka rata, Ukrajina je doživela pad BDP-a između 20 i 30 odsto, što ukazuje na žestoku krizu, ali je stanje ipak bolje nego što je bilo očekivano.

Ukrajina je uspela da izbegne bankrot jer se prošlog leta direktno Nemačkoj obratila za finansijsku pomoć, a polovina državnih prihoda sasda dolazi od inostrane pomoći.

Kada je u pitanju druga polovina, značajan deo tu je zahvaljujući poljoprivrednoj industriji - ova zemlja inače daje 15 odsto svetskog kukuruza, 10 odsto svetske pšenice, 15 odsto ječma i gotovo polovinu suncekrotvog ulja.

Zbog rata, međutim, poljoprivrednici dobijaju značajno manje novca jer je logistika poskupela - pre rata trošak prevoza od polja do luke bio je oko 30 evra, a u ovom trenutku je najmanje 100. Dodatno, zemlju je značajno ekonomski pogodila i nemogućnost izvoza - brodovi su, natovareni, mesecima stajali pre nego što je postignut dogovr da mogu da isplovljavaju, makar iz striktno određenih luka.