Igre 
Šta je "zemljotres diplomatija" i može li to da poveća šanse Švedske i Finske za članstvo u NATO
Komentari18/02/2023
-14:13
U satima nakon što su dva snažna zemljotresa pogodila južnu Tursku, dobro podmazani točkovi humanitarne pomoći počeli su da se okreću u Švedskoj i Finskoj. Dve nordijske nacije trenutno su u pat poziciji sa Ankarom zbog pitanja članstva u NATO, pa se postavilo pitanje da li bi "zemljotres diplomatija" mogla da ublaži stav Turske prema kandidatima za članstvo. Jedan sličan slučaj pokazao je da može.
Još 1999. kada se dogodio zemljotres u blizini turskog grada Izmit, Grci su među prvima odgovorili šaljući pomoć, uprkos decenijama neprijateljstva između dva suseda. Nekoliko meseci kasnije, kada je zemljotres magnitute 6 stepeni pogodio Atinu, Turci su uzvratili pomoć.
Ovakvi dobrosusedski odnosi doveli su do toga da je Grčka odustala od prigovora da Turska postane zemlja kandidat za članstvo u EU - nešto čemu se lideri u Stokholmu i Helsinkiju sada nadaju da će se ponoviti kada je reč o NATO, piše Euronews.
Pomoć Švedske i Finske
Šveđani su do sada dali 3,3 miliona evra humanitarne pomoći i poslali više od 50 stručnjaka za potragu i spasavanje, pasa tragača i medicinskih timova u Tursku.
"Osnovna podrška koju Švedska već daje čini veliku razliku na terenu u Turskoj i Siriji", rekao je švedski ministar za međunarodnu razvojnu saradnju Johan Forsel.
On je rekao da je njegova vlada delovala "brzo i odlučno", ali je doktor Pol Levin sa Instituta za turske studije Univerziteta u Stokholmu rekao da su mogli da krenu brže.
"Švedska je kasnila sa pružanjem pomoći. Mislim da to nije nedostatak pokušaja ili volje, ali mislim da nažalost nismo dobri u reagovanju na katastrofe", rekao je on za Euronews.
Povezane vesti
Na nivou EU, Švedska - koja trenutno predsedava Evropskom unijom - sazvala je prošle nedelje mehanizam za integrisano reagovanje na političku krizu bloka, da koordiniše svu podršku EU Turskoj i Siriji na političkom nivou. Švedski premijer Ulf Kristerson i predsednica Evropske komisije Ursula don der Lajen takođe su najavili da će u martu organizovati međunarodnu donatorsku konferenciju za Tursku i Siriju.
profimedia
U Finskoj je odgovor vlade bio prilično brz i snažan. Helsinki je obezbedio smeštaj za hitne slučajeve, uključujući šatore i peći, za 3.000 ljudi, i koordinisanu isporuku zaliha preko NATO.
Finci su takođe poslali stručnjake za potragu i spasavanje, a takođe doprinose multilateralno kroz Centralni fond UN za hitne slučajeve, koji je do sada dao 50 miliona dolara.
"Desetine hiljada ljudi je poginulo, a razaranja su veoma velika. Potreba za hitnim smeštajem u oblasti pogođenoj zemljotresom je ogromna. Slanjem materijalne pomoći Finska ima za cilj da pomogne ljudima da zadovolje svoje osnovne potrebe. Važno je da što pre pružimo pomoć oblasti zemljotresa", rekla je finska ministarka unutrašnjih poslova Krista Mikonen.
Situacija u Ankari
Da li turska vlada ima propusni opseg za obradu NATO aplikacija u vreme krize je diskutabilno nagađati. Pošto su opšti izbori zakazani za 14. maj, Erdogan je koristio Švedsku (i u manjoj meri Finsku) kao političku slamku, opisujući tu zemlju kao mesto gde se nalaze teroriti koji predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost Turske.
Ako izbori budu odloženi, piše Euronews, Erdoganu će možda i dalje biti potreban "bauk" za odvraćanje pažnje od političkih problema kod kuće, što je taktika koja drugi put možda neće funkcionisati tako dobro.
"Novosti o NATO u Finskoj nisu u potpunosi uzele u obzir kako je ova masovna ljudska katastrofa promenila turski politički pejzaž i diskusiju. Trenutno je sav fokus Turske na ovim zemljotresima, i ostaće na tome veoma dugo", rekao je Ozan Janar, finski političar koji je rođen u Turskoj, a bio je poslanik Zelenih od 2015. do 2019.
Povezane vesti
Janar je rekao da smatra da je malo verovatno da bi bilo koji turski političar pokušao da skrene fokus sa bilo kakvih zvaničnih propusta u pripremi ili odgovoru na zemljotres.
"Ljudi su ljuti. Turska nije bila spremna na ovo, a akcije države posle zemljotresa su bile veoma spore. Ljudi bi bilo veoma razočarani i kritikovali bi režim kada bi počeo da govori o NATO, što trenutno nije glavna tema u Turskoj", rekao je on.
Arif Hudaverdi Yaman/Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM/profimedia
Kakve su šanse za "zemljotres diplomatiju" u stilu 1999?
Povezane vesti
Pol Levin sa Univerziteta u Stokholmu smatra da su male šanse da će bilo šta što Švedska i Finska učine u humanitanoj pomoći preokrenuti Tursku kada je reč o ratifikaciji članstva u NATO.
"Jednostavno ne vidim nikakav stvarni uticaj u pogledu odnosa s javnošu na turskoj strani", rekao je on, opisujući zemlju koja je trenutno u haosu sa "neurednom" političkom situacijom.
Upravo supotno: "Ako Erdogan vidi da ga je ovo povredilo, i vidi da neće moći da pobedi na izborima, ima snažan podsticaj da ih odloži. Što bude politički očajniji, takva će taktika da bude privlačnija. Mislim da će učiniti skoro sve da bude ponovo izabran", rekao je.
To bi moglo da znači nastavak politike prema Stokholmu jer Švedska nije deportovala Kurde za koje Turska kaže da su osumnjičeni za terorizam.
Ankara želi da Finska i Švedska deportuju oko 130 "terorista" pre nego što odobri njihove kandidature za pridruživanje NATO. Erdogan je u januaru izjavio da nordijske zemlje moraju "da predaju više terorista", a Švedska je rekla da je Turska postavila zahteve koji ne mogu, i neće, biti ispunjeni.
"Možda je malo rano spekulisati šta će se desiti, ali do sada nisam video nijedan od pozitivnih ishoda diplomatije", rekao je Levin.
Preporuka za vas
Komentari (0)